NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

„GOSPODE, BLAGOSLOVI ME ZA SVAKI NOVI DAN, I TAJ DAN BLAGOSLOVI ZA MENE!“

Pokušao sam da oslikam moralni lik Hrišćanina, onaj minimum lika bez kojeg čovek uopšte nema prava da sebe naziva Hrišćaninom. Sada bih želeo da kažem nešto o tome kako Hrišćanin koji je odvojen od hrama može da vodi istinski duhovni život. Duhovni život se ne sastoji u tome da se posećuju službe ili da čovek bude član neke, pa čak ni vrlo žive zajednice. Duhovni život se sastoji u tome da čovek bude u dubokom, direktnom i iskrenom opštenju sa Živim Bogom, a ovo se dostiže, sa jedne strane, istinitim životom, izvršavanjem Hristovih zapovesti, življenjem onakvim životom koji nas čini Hrišćanima u stvarnosti, a ne samo na rečima, i molitvom. Dakle, sada bih hteo da kažem nekoliko reči o molitvi.
Molitva se, opet, ne sastoji u tome da ponavljamo tuđe molitve, nego u tome da se svim srcem i svim umom, kao što su govorili drevni crkveni pisci, priljubljujemo uz Boga, odnosno, da težimo ka Njemu, da čeznemo za susretom sa Njim, i da, onoliko koliko to od nas zavisi, budemo sa Njim do kraja iskreni i istiniti. Zato se molitva ne sastoji u tome da čovek pre svega nabavi molitvenik ili da nauči napamet gotove molitve. Molitva se, u prvom redu, sastoji u tome da se naučimo da stojimo pred Bogom. Ovo izgleda ili beskrajno komplikovano ili iznenađujuće prosto. Stajanje pred Bogom je, objektivno govoreći, vrlo jednostavna stvar: Bog je sveprisutan, nema mesta ni situacije koja bi mogla da nas odvoji od Njega. Ni posao, ni okolnosti, ni ljudi ne mogu da nas odvoje od Njega. Ali od nas zavisi da li ćemo svesno, sa svom pažnjom srca i uma stajati pred Njim.
Ujutru, kada ustajemo možemo da započnemo dan tako što ćemo stati pred Boga, bez dugih molitava, postavši svesni da smo ustali od sna, da smo se probudili iz sna, i kao da smo na neki način vaskrsli u život iz smrti. Jer, između sna i smrti postoji velika sličnost. Ležimo bez svesti, nemamo nikakvu kontrolu nad sobom, ne shvatamo šta se oko nas dešava. Isto tako je i sa smrću: što se tiče našeg tela (ne žive duše, koja staje pred Boga nego samog našeg tela) mi padamo kao u nekakvu nesvest. Dakle, kada se budimo, mi kao da ustajemo iz nesvesti, gotovo bi se moglo reći: iz nebića. Mene kao da nije ni bilo na zemlji, i odjednom sam stupio u novi dan. A ovaj dan je poseban, takvog dana, ovog dana nikada nije bilo u celoj istoriji sveta. Dani su neponovljivi, svaki dan je nov, on se prostire pred nama kao ravnica pokrivena snegom – čista, neokaljana, bez ljudskih tragova, bez otisaka naših nogu. I ovaj novi čovek koji ja u stvari i jesam, stupa u novi dan.
Ako čovek razmisli, to je potpuno čaroban susret: ja stupam u novi dan kojeg nikada nije bilo u istoriji, i u taj dan mogu da unesem dobro ili zlo, mogu da budem čovek ili zver, mogu da budem dostojan sebe ili nedostojan sebe, mogu da živim na radost ljudima ili na nesreću ljudima, mogu da rastem, ili nasuprot tome, da postanem još manji nego što sam bio juče…
Ako o ovome razmislimo nekoliko trenutaka videćemo: evo, izašao sam iz dubina sna i stupam u ovaj dan. Možemo da se obratimo Bogu i da kažemo: „Gospode, blagoslovi me da stupim u ovaj dan i blagoslovi ovaj dan za mene! Neka svaki susret, svaki čovek i svaka reč bude sa sadržajem. Neka ovaj sadržaj bude čist i dostojan moje ljudske veličine, i Tvoje veličine, Gospode. I neka svaka reč, svako moje dejstvo bude ulaganje u dobro, u istinu i u lepotu života.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *