Наметнути осећај кривице

Питање:
Помаже Бог! Покушала бих да вам укратко кажем своје чудно стање у које се
налазим. Удата сам имам 25 година а мој супруг 35, у браку смо 4 године и
немамо деце. Живимо са његовим родитељима који су добри према мени али
понекад ми се чини као да покушавају да ми наметну осећај кривице због тога
што још немамо деце. Ја сам обавила све лекарске прегледе и са моје стране је
све у реду док мој супруг одлаже све додатне прегледе који су везани за
њега. И тако дан за даном одлаже да иде код доктора, ја се нервирам јер
свекар и свекрва ми стално пребацују, као да незнају да ми је све горе и
горе, почињем да очајавам да губим поверење у супруга. Једноставно није ми
ни до чега. Недавно ми је свекрва дала неку воду од неке врачаре и ја сам се
тиме умила, знам да нисам требала и сад се кајем јер то није Хришћански. Не
знам како да помогнем самој себи ни свом супругу, превише имам наметнути
осећај кривице да понекад незнам да изађем из тог вртлога, који покушавају
да ми наметну његови родитељи. Ја сад почињем да сумњам да они мене
хоће да отерају, свекрва стално иде код врачаре што мене нервира. Ја
једноставно осећам да сам пала и да немам снаге да се подигнем.
Потребан ми је ваш савет. Унапред вам хвала.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, саучествујем у Твојој жељи да ваш брак буде крунисан породом, заједничком радошћу целе породице. Разумем и нестрпљење свекрве и
свекра да виде унуче, да доживе продужетак фамилије. Сви жељно очекују
оно што представља и циљ брака: рађање деце. И нормално, сртпљење
најпре издаје оне који се плаше да неће доживети ту радост. Свекар
вероватно ћути и трпи, а свекрва, нестрпљива узима ствар у своје руке, јер не верује да Ти и Твој муж чините све како би дошло до зачећа. Она
не преза ни од враџбина и гатања, што свакако додатно оптерећује
ситуацију и могућност оплођења, јер сви сте у некој напетости, или
како кажу штресу, а у таквој ситуацији се деца не зачињу. Не треба
правити панику јер многе жене данас рађају прву децу у тридесетој
години, обзиром на начин живота пре брака, па и у браку на почетку.
Сигурно је да сте обоје “способни” да имате децу, али треба имати
стрпљења, живети опуштеније, молити се Богу и Његов благослов ће доћи.
Треба да одете код свог свештеника, да са њим поразговарате, да он
посети ваш дом и разговара са мужевљевим родитељима. Настој да заједно
постите и да се причестите. Свештеник ће вам препоручити сигурно и
молитву за супружнике који желе да добију децу.
Настој да свога мужа увериш да не може бити само Твоја кривица, без
обзира што имаш и атест од лекара, да Те заштити од прекора својих
родитеља и да једнодушно упутите молитву Богу, као што су то чинили
многи бездетни родитељи и благословом Божјим били обрадовани породом.
Четири године брака није велики период времена па да изгубите наду.
Мужевљеви родитељи Те не могу отерати ако сте вас двоје у чврстој
међусобној љубави и ако свој брак желите да одржите.
Милост Божју у стрпељу призива на вашу породицу о. Душан

Comments are closed.