NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » Najvažnije, prvo i poslednje od svih pitanja

Najvažnije, prvo i poslednje od svih pitanja

Iguman NEKTARIJE (Morozov)

 

 

Postoji li neko ko se nikada nije osećao kao da je uhvaćen u klopku? Koga situacija, ljudi, zdravstveno stanje, procesi koji se dešavaju u zemlji i svetu, i, što je najvažnije, sopstvene greške nikada nisu doveli do ćorsokaka? Možda neki ljudi nikada nisu doživeli ništa slično, ali siguran sam da je većina barem jednom u životu bila u ćorsokaku. Sudeći po sopstvenom iskustvu, mogu vam reći da se uvek radi o teškom iskušenju. Šta raditi? Ako postupite na jedan način, imaćete negativne posledice. Ako promenite pristup, samo ćete pogoršati svoje probleme, a možda i tuđe. Kada mislite da ste postigli efikasno rešenje, shvatate da nema novca za njegovo sprovođenje. Ne možete sedeti i ne raditi ništa, jer je vremena malo. Ne znate šta da radite. Na ivici ste nervnog sloma i grize vas savest. Tako izgleda ćorsokak. Izlaza nema, osećate se uhvaćenim u klopku.

Šta je rešenje? Da čekamo da stigne ekipa Sektora za vanredne situacije i izvuče nas iz ove klopke? Hmm, mislim da neće biti od koristi. Da odustanemo i prestanemo da se borimo? Da se molimo? Ali verovatno ste se molili, i izgledalo je kao da su nebesa zatvorena i kao da vas Gospod nije čuo. Sada je to sigurno uzrok najnepodnošljivijeg bola i najveća nesreća.

Čekajte, to još nije najveća nesreća. Glavni problem je kada Ga ne možete čuti. Da ste Ga slušali, ne biste bili u klopci. Onaj ko Ga sluša hoda u svetlosti i nikada ne greši. Osećamo se izgubljenim, zarobljenim i gubimo svoje vreme tek kad Ga prestanemo slušati. I zato ću se usuditi da podelim jedini, po mom mišljenju, izlaz iz svake beznadežne situacije – više puta testiran, efikasan i spasonosan. Recimo da ste uhvaćeni u klopku, izgubili ste dosta vremena, i osećate se istrošeno i beznadežno, očajnički pokušavajući da sami popravite situaciju. Stanite! Stanite mirno i postavite jedno jedino pitanje: Šta tačno Gospod želi od vas? Ne – šta vi ŽELITE, ili šta vam je POTREBNO, niti šta je NAJUDOBNIJE za vas, niti šta drugi OČEKUJU od vas, već pitajte upravo: Šta GOSPOD želi od vas? Ili, još bolje – Njega pitajte: „Gospode, šta želiš da uradim? Daj mi pameti i snage da shvatim i ispunim to. Sve ostalo je nebitno!“

Postavite sebi jedno jedino pitanje: Šta Gospod želi od mene?

Ako od srca i iskreno pitate, i voljni ste da ispunite šta vam se kaže, odgovor će sigurno doći. Biće otkriveno kroz postupke drugih ljudi, ili kroz okolnosti, ili kao jasna i precizna misao koja će ukazati na izlaz i ponuditi rešenje. Bilo kako bilo, sigurno ćete razumeti da je to odgovor. Sve će doći na svoje mesto; više se nećete osećati kao da ćete se ugušiti i umesto mraka odjednom ćete ugledati svetlost.

Zašto je to tako? Kako ovaj „mehanizam“ funkcioniše i zašto je toliko svestran da uvek deluje bez problema? Da li je to zato što, u stvari, imamo samo nekolicinu ljudi koji smatraju da je neophodno znati Božju volju, i koji su spremni da je prihvate i ispune, a koje Gospod nikada ne napušta? Moguće da je i zbog toga. Međutim, prvo i najvažnije, zato što nam Gospod dozvoljava da se osećamo uhvaćenim u klopku, kako bi mogli da se odreknemo svoje bezumne i pogubne ideje da svoj život gradimo prema sopstvenoj volji, napuštajući Ga i zanemarujući činjenicu da nema pouzdanog, nepokolebljivog temelja našeg bića osim u Njemu.

Sveto Pismo je ispunjeno primerima koji potvrđuju ovu istinu, ovo pravilo. Prorok Jona, koji se nije slagao sa Božjom voljom da ode u Nineviju i propoveda o pokajanju ljudima koji tamo žive, beži u Tarsis od Gospoda (Jona 1, 3), kao što Biblija kaže, i trpi nevolju za nevoljom, do trenutka kada se našao u trbuhu kita. Tek tada mu se otkrilo ludilo njegovih namera. Svojim pokajanjem pokazao je spremnost da ispuni ono što mu je odredio njegov Tvorac i Sazdatelj. Tada se na čudesan i neobičan način odmah oslobodio svoga strašnog zatvora: I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju (Jona 2, 11).

Šta je ćorsokak, kako i zašto završimo u njemu, i od čega se sastoji? Mi mnoge stvari smatramo apsolutno i bezuslovno važnim u našim životima, opet iz perspektive naših želja, mišljenja, uverenja ili uverenja onih koji nas okružuju. Kad god su nam ove važne stvari nemoguće, kad svoje potrebe i uverenja ne možemo da uskladimo sa stvarnošću, kada stvarnost iznenada sprečava naš napredak – doživljavamo to kao beznađe, a to stvara osećaj očajanja zbog postojeće situacije.

Evo greške. Mnoge stvari mogu biti važne, ali postoji samo jedna APSOLUTNO VAŽNA stvar o kojoj se govorilo, slušalo i ponavljalo stotine puta, a koja je potpuno zaboravljena: Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu (Mt. 6, 33). To nije samo zapovest, apsolutni dekret ili strogo naređenje. Ovo je pokazatelj puta kojim je potrebno da idemo kako bismo ostali na pravom putu. Ovo je pokazatelj načina na koji je potrebno da izgradimo svoj život tako da ga niko ne može uništiti. Ovo je podsetnik na naše predodređenje, čiju realizaciju apsolutno ništa ne može sprečiti, osim naših sopstvenih odluka.

Sve nam se može oduzeti – novac, zdravlje, socijalni status, posao, naši najmiliji, fizička sloboda. Međutim, niko nam ne može oduzeti najvažnije: sposobnost da služimo Bogu. Ona uvek ostaje, u bilo kakvim okolnostima, pod najpovoljnijim ili najokrutnijim uslovima.

Služenje Bogu je toliko mnogostruko i sveobuhvatno, da ne postoje okolnosti koje ne bi dopustile da se odvija na ovaj ili onaj način – jer naš Nebeski Otac traži one koji mu se klanjaju u duhu i istini (Jovan 4,23); a za duh i istinu ne postoje prepreke ni barikade. Čak i kada ste lišeni ne samo slobode kretanja, već i same mogućnosti da ustanete iz bolesničke postelje, i dalje možete služiti Bogu tako što ćete strpljivo podnositi bolest i zahvaljivati Mu, govoreći to naglas, ako možete, i unutar svog srca, ako vam jezik zataji. U duhu i istini …

Uvek mi je iskreno žao ljudi koji su sebi postavili određene zemaljske ciljeve i samo u njihovom ostvarivanju vide svoju sreću, i šire – smisao sopstvenog života. Što su im ambiciozniji i veći ciljevi, ponavljam, više mi ih je žao – ako su ciljevi i ambicije jedino što imaju.

Previše stvari mogu postati nepremostiva prepreka na vašem putu, toliko je kamenja na putu o koje se mogu razbiti na komade nade i težnje za velikim postignućima i izvanrednim rezultatima! Kako se onda nositi sa razočaranjem ako, osim ovih nada i očekivanja, nema ničega drugog, ako su one najvažnije i najdragocenije?

Da, zaista, sami stvaramo svoje slepe ulice. Sami odsecamo izlaze iz njih. Ali, milost Božja je toliko velika da, čak i kada se svi putevi odseku i svi mostovi spale, Gospod otvara novi put koji vodi ka Njemu i gradi novi most koji nas povezuje sa Njim. Nasuprot svim izgledima i pod bilo kakvim okolnostima, imamo šansu da iskoristimo ovu čudesnu priliku. Izgubivši sve i lišeni svega, čak i ako nije prvi, ili sledeći, ili poslednji put, moramo postaviti jedno jedino i najvažnije pitanje: „Gospode, šta očekuješ od mene? Šta da radim da bih Ti ugodio?“

Ovo je pitanje s kojim bi trebalo sve započinjati. I nikada nije kasno pitati.

 


Prevod sa engleskog za svetosavlje.org
Bojana Milidragović

Izvor:
Orthodox Christianity

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *