Наизглед случајно додиривање

Питање:
Помаже Бог! Јуче док сам се возила пренатрпаним градским превозом, догодило се нешто што ме тера на грешне мисли и не да ми мира. Наиме, наизглед сасвим случајно, у току вожње један младић ме је додиривао по задњици. Са великим стидом признајем да сам одмах прозрела његове намере, схватила сам да то ради намерно! Међутим, нисам одреаговала у складу са мојим моралним начелима и веровањима. Од сцене у аутобусу стално мислим на њега и то ми представља проблем. Желим да напоменем да пре тога нисам пала у овакво искушење, тај младић је мој комшија и неретко га виђам. Помозите ми, шта да радим? Унапред захвална
Јелена


Одговор:
Драга Јелена, Да ли видите колико противуречите себи? Са великим стидом открили сте његове намере, у том аутобусу, али у складу са вашим моралним вредностима и начелима нисте одреаговали. Па које су то ваше моралне вредности и начела? Знате ли да у таквим ситуацијама ћутња јесте саглашавње? Стид и моралне вредности ви овде повезујете тако, да се саветује да ви њих немате, јер би барем некако одреаговали. Или пак немате стид, барем на основу овога како га ви нама овде износите, јер стално мислите на њега? Због којих то вредности, драга сестро? Зато што је паметан, или леп, или успешан, или црквен и благочестив, или из добре породице? Шта знате о њему осим тог додира? Ви мислите на комшију само због јединог искуства којег сте имали са њим, јер је вас додиривао тамо где могу само да се буде страстне жеље, у јасном отсуству свих других хришћанских или моралних вредности. Мислите на њега због додира и побуде на пожуду, а не због дарова Божијих из којих издвајам прво љубав, па и ону тајну и невину, или ону јавну и отворену. Ако је комшија добар сасвим би било нормално да му следећи пут приђете и кажете да знате шта је радио, и да га упитате шта он очекује од вас тим поступком? Тада би му ви најбоље показали ваше моралне вредности, можда њему на срамоту или пак на “радост, у зависности од ваше вере и морала, а пре свега ваше црквености.
“Лепота” по улицама шета сваки дана, и свако њу види и може да пожели, али ако постоји права љубав као дар Божији према неком, и у Цркви је јавно објављена-препозната (озакоњена) , биће јасно да је она само једно искушење у свом том “савременом” и од друштва прихваћеном ритуалу покрета тела, који никада не гради љубав него илузију и страст, све дотле докле њу смрт, тј. старост, не обгрли и сасвим потисне и тако настане празнина и пустош у души. Зато што се љубав никада није упознала нити изливала као она права и хришћанска а више ни тих страсти нема да нас везује за неког јер се остарило.
Дакле, ако вас то толико мучи и не можете да га заборавите онда разговарајте са човеком и дајте му до знања које су ваше моралне вредности, и у којим условима може нешто да очекује од вас. Све од вас зависи, а највише од вашег морала и црквености.
Желећи вам добро и благослов од Бога
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *