Питање:
Поштовани Оче, молила бих вас да ме посаветујете. Ја сам у браку већ 4 године и много сам срећна.. Ја и муж смо веома побожни..Али деце немам. Није проблем у мени него мом мужу који се много заинио. Живимо у Београду и често посећујемо разне манастире. Мој муж скоро да све гледа монашким очима. Од кад смо се упознали па и у браку немам телесни контакт и то ме много мучи јер желим децу. Имам 35 година а он 37..И тако ми протичу године. Имам разна искушења од људи и то ме још више убија. Молим вас посаветујте ме шта да радим.. И да ли да читам неке молитве да би мој муж попустио. Не знам како све ни да објасним, а и са њим не могу да причам. Кад почнем тему он одбија сваки разговор. Унапред захвална.. Грешна
Славица
Одговор:
Драга Славице, Ако супруг неће да прича, онда га замоли да те саслуша па му ти испричај своје мисли. Реци му да су деца одговорност пред Богом. Овај дар од Бога, боље реци заповест – “Рађајте се и множите…” – није добро својевољно одбацивати од себе изговарајући се Богу својом неспремношћу или недостојножћу. Господ сам зна ко је недостојан и неспреман и није потребно да му ми то говоримо, јер Он исто тако зна и ко је неодговоран.
Ако се човек боји да не погреши имајући децу, реци му да је много већа опасност од тога: себичност и саможивост. Човек који има децу, неизоставно се мења, а онај који нема, како старост долази, постаје све ускогрудији и саможивији. Ако човек неће да има децу, онда треба да оде у монахе, којима је такође заповеђено од Отаца да живе у монашкој заједници са другима и да имају духовну децу. Јер, како ће будуће генерације научити нешто о вери и спасењу, ако им родитељи то не пренесу. Само по изузетном благослову монаси постају пустињаци и отселници, па и такви имају духовне деце више него они који су у монашким заједницама и за ту децу они прихватају одговорност пред Богом. То је наша обавеза коју треба да прихватимо а не да је одбацујемо.
Можеш такође да попричаш са неким од духовника код којих одлазите, и да га замолиш да и он поприча са твојим мужем.
Од Бога вам свако добро жели, о. Срба
