Мржња у срцу

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Обраћам вам се за помоћ због мисли које су почеле да ме опседају у задње време. Наиме, проблем је у томе што је моја бивпа девојка (а сада другарица) у коју сам још увек веома заљубљен, ступила у емотивну везу са момком ромске националности. Када сам то сазнао схватио сам да ми веома смета. Она је после наше везе била са још једним момком, али ми то није много сметало јер сам јој желео све најбоље. Осећам се као да је „упрљала расу“ и те мисли ме прогањају. Затекао сам себе како идем на фапистичке сајтове, гледам снимке и слике расистичке садржине. Пре тога сам покушавао да водим смирен и духован живот. Сада већ неколико ноћи пропустам молитву, а не знајући зашто. Схватио сам да је алармантно стање када сам изјавио следеће: „Цигани нису ништа друго до штеточина људског рода, те их стога треба дератизирати док су још у колевци“. Рекавши ово запрепастио сам сам себе. Опростите на дузини писма, али молим вас дајте ми савет како да се извучем из овога, јер ме све већ а мржња притиска.
Н.Н


Одговор:
Радујсја, драги брате, Бог Вам помогао! Видим по Вашем писму да је демон гордости куцао на врата Вашег срца, а Ви му широм отворили и прихватили његову гордост, и њене ћерке самољубље и најопаснију и душепогубну мржњу. А то се није догодило тек тако преко ноћи, јер, види се да се дуже време развијају у срцу до те мере да покушавају да завладају Вама. Та Ваша изјава којом сте се запрепастили сами себе је била, хвала Богу, преокретница за Вас, јер, рекавши то, постало Вам је јасно и очигледно то што се дешава у Вашем срцу, у Вашем бићу. Гордост (па и све њене ћерке) је најгори и најопаснији грех који нечастиви користи против нас. Он је сам пао гордошћу, претворио се у гордост, те баш њу њачешће користи против свију који иду путем спасења да би и нас упропастио. Гордост се усели у нас, те полако почиње да се развија, на почетку скоро неприметно, па онда све јаче. Прво се примећује када изазива незадовољство, гунђање, љубомору, оговарање, осуђивање, и још много тога, све до њеног врхунца, отворене мржње, а мржња, као рак, ијзеде онога који је гаји у себи. А када мржња обитава у нама, како може Бог и Његова благодат обитавати у нама? Знамо да је Бог љубав, најсавршенија љубав. О томе нам каже Свети Апостол и Јеванђелист Јован Богослов: „…Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему.“ (1 Јов. 4, 16) . А често помињу Свети Оци – где има мржње не може љубав пребивати; а без Љубави (Бога) , нема нам ни спасења. Дакле, то дође као вода и уље; сигурно сте приметили када свакодневно спремате кандило да упалите, сипате мало воде да покрије дно чаше, па онда сипате уље, па на тренутак, вода и уље се помешају, а онда, вода слегне доле а уље се дигне горе – исто тако бива и са мржњом и љубављу – заједно не могу! А што се тиче Ваше помисли да је другарица „упрљала расу“, то је јасан израз гордости и ђавоље лажи. Зар не пише у Светом Писму Старога Завета да је Бог створио човека (1. Књ. Мојсијева-Постанка 1, 27) ? Не пише да је створио белце, или црнце, или само људе плаве косе и плавих очију, него, ЧОВЕКА. Сви смо једно у Христу – „Где нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, него је све и у свему Христос“ (Кол. 3, 11) ; а на другом месту Свети Апостол наставља: „Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28) . Дакле, види се како ђаво сеје своје семе лажи и преваре, убеђујући нас да је погрешно то што нам Христос каже и учи, (међутим, његове лажи и преваре увек воде пропасти – само погледајте какав су зулум направили присталице ђавољег фашизма кроз историју; а под тим утицајем, Ви сматрате Цигане првљавим, а фашисти су сматрали да смо Срби и Цигани једно исто – нечовек! Дакле, по тој логици, требало би да мрзите и Србе! Какве лажи! Какве преваре! Какве прелести! ) . Дакле, Ваша брига о томе да је другарица упрљала расу је, за Православце, сасвим погрешна и неоснована, сасвим супротоно томе чему нас Христос учи. Када неког волимо, (а треба да волимо све људе) , треба да се питамо, каквом љубављу ми то волимо? Када волимо том правом, узвишеном и савршеном љубављу, то се види из тога што, поред свих осталих брига које бринемо за добробит и благостање других, на првом месту се бринемо за њихову душу, да је не упрљају грехом, да живе Богуугодним животом и тиме, стекну живот вечни у Христу. Тако, брате драги, нека Вам та преокретница добро служи. Бог Вам је дао да увидите грех који се дуже време крије у срцу, те сада морате да се добро борите против утицаја демона, и да искорени грех из срца свог. Као први корак, препоручујем Вам да обавезно повратите редовну молитву, јер у борби са демоном гордости и мржње, он је успео да Вас одвоји од једног најјачег оружја против њега – молитве. Па када се молите код куће, и када уђете у цркву и упалите свеће, обавезно упалите једну и за тог човека кога сте тако неправедно осуђивали, за његово здравље и спасење, истовремено молећи се Богу да Вам опсрости што сте њега (па и друге) мрзели и осуђувили. А такође, неопходно је да уступите у контакт са својим парохом и да закажете време да одете код њега и попричате са њим, тражећи савет да се спремите за Свету Тајни Исповести да би душу своју очистили од тог греха и његових мрља. Када водимо духовну борбу (коју сви ми треба да водимо) , увек је потребно тражити савет од духовника (који је, обично, истовремено и Ваш парох) , јер, како кажу Свети Оци, када се боримо без савета духовника, то личи на борбу коју водимо по мраку; млатимо мачем, али не знамо одакле дођу ударци непријатеља, те су неуспешни наши покушаји да се бранимо и немогуће је добити борбу. Дакле, брате, одмах се покајте; изкорените и избаците ту душегубну мржњу, очистите се Светом Тајном Испвести, и вратите се на пут Вере и Спасења, држећи се Христа и Његове узвишене љубави. Нека Вас милостиви Бог чува и води у борби против греха, и подарује Вам победу над истим. о. Раде

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *