Mrsno i posno

Pitanje:
Rodjena sam u porodici u kojoj se postovalo pravoslavlje uz deku i baku naucila sam da postim i pricescujem se redovno. Jesam ponekad lutala mislima i trazila odgovore na nekim drugim stranama ali od 1990 godime i postim redovno pravila sam pauzu samo u toku tri trudnoce i prvi post posle porodjaja. Moj suprug nije iz takve familije cak mislim da su nezadovoljni bas zbog toga sto nisu u sebi pronasli veru. Slavimo SV. Nikolu ja sam insistirala da u nasoj kuci on bude postan jer sam tako osecala da treba. Moji svekar i dever sada slave mrsno u njihovoj kuci a mi u nasoj postimo. Moj suprug nije mnogo pobozan ali ispostuje sveca i barem ta dva dana za slavu i sutradan posti. Moje pitanje je da li sam postupila pogresno sto sam insistirala da slavu postimo i supruga odvojila od roditelja! Zanima me jos posni Djurdjic kod mene u selu (Nepricava kod Lajkovca) celo selo slavi posnu slavu deda mi je objasnio da je nekad davno postojao post od mitrovdana do arandjelovdana koji je ukinut ali celo nase selo se zavetovalo i nastavilo da slavi posno.Da li ste culi za slicne obicaje! Hvala i veliki pozdrav
tamara


Odgovor:
Draga sestro Tamara, Nisi pogrešila što si insistirala da Krsnu slavu, Svetog oca Nikolaja, slavite po pravilima Crkve, jer ja Slava crkveni praznik. Slavljenje počinjeu u crkvi Svetom liturgijom u čast Svetoga, u čiju slavu se osveštavaju i slavska obeležja (žito i kolač) , a onda se slavljenje nastavlja u domu svečara, takođe crkvenim obredom (paljenje slavske sveće, kađenjem slavske ikone i slavske trpeze, domaćih i svih gostiju, molitva pre slavskog ručka, slavske zdravice) , što upućuje da i slavska trpeza, jela na njoj, treba da bude u skladu sa ustavom, pravilima Crkve, što znači: mrsno u mrsne, a posno u posne dane, bilo da su u pitanju višednevni postovi ili post u sredu i petak preko cele godine. Svekar je predao Slavu sinu, tvom mužu i vi ste vlasni da Slavu proslavljate po svojim shvatanjima, odnosno po pravilima koja Crkva nalaže. To što svekar i dever neće da prihvate crkveno pravilo, ne znači da si ti odvojila muža od njegove porodice. Vi slavite Krsnu slavu u svojoj, a oni u njihovoj kući (shvatio sam da se drugi brat još nije odelio od oca i da on slavi Slavu zajedno sa ocem) . Bilo bi dobro da ih pozovete drugi dan Slave kod vas, možda će shvatiti da slavljenje uz posnu trpezu nije degradiranje Slave, već nasuprot, ispunjavanje Druge crkvene zapovesti, koja od pravoslavnih vernika zahteva poštovanje posta. Sveti Nikola nije posna Slava, već se njegov praznik nalazi u Božićnjem postu, koji je obavezan za sve pravoslavne hrišćane. Blagim načinom, lepom rečju, uz pomoć nadležnog sveštenika, ja verujem da će i dever, možda pre oca, shvatiti i prihvatiti da slavljenje Krsne slave nije kao slavljenje rođendana, godišnjice braka, proslava matire, već da je slavljenje Slave odlika samo pravoslavnih Srba, koji su sebe, i preko Krsne slave, čvrsto vezali za Pravoslavlje, za Crkvu Božiju. Poštovanje posta „Aranđelovica“, post pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila, uveden je u nekim našim krajevima zbog neke prirodne ili pak natprirodne nevolje, nesreće (zarazne bolesti, vremenskih nepogoda, ratnih sukoba i sl) i trajao je najverovatnije nedelju dana (ili kako ti navodiš, već od Mitrovdana) . Crkva je naredila (najverovatnije nadležni episkop) taj vanredni post, u vanrednim okolnostima i on je prestao kad su te okolnosti prošle. Vuk Karadžić u svom Rečniku, koji je štampan u Beču 1852. godine, navodi reč „Aranđelovica“ i objašnjava ga kao „Aranđelov post“, što ukazuje na starost ovoga posta u srpskim krajevima. I taj vanredni, aranđelovski post je trajao ipak duži niz godina, tako da su svečari na Đurđic postili (verovatno da je post trajao samo nedelju dana, obzirom da kod svečara o Svetom Avramiju i Svetim vračima Kozmi i Damjanu, nema posnih trpeza u sve sedmične dane) , ne samo dok je trajao vanredni post, već su to činili i nadalje, sve do danas. Ja sam u parohiji imao jednu porodicu iz okoline Osečine, a jednu iz tvog sela Nepričava, porodicu Jeremić, koje su obavezno držale post za Đurđic. Dobro je da svečari u Nepričavi i drugim selima, gde se taj običaj zadržao, nastave da poštuju nasleđe svojih predaka. Radosnim pozdravom HRISTOS VASKRSE, pozdravlja tebe i tvoju porodicu o. Dušan

Jedan komentar

  1. marina nikodijevic

    Pomaze Bog
    Drago mi je da pročitam ovakvo dobro objasnjenje.
    Meni je Baka iz Grabovca kod Svilajnca, i slavi Djurdjic posan kao cela porodica u Grabovcu.
    Uvek sam se pitala zasto. Posto nije se sećala predaka, a otac joj umro u ratu, nikad nisam znala zasto.
    Hvala vam na objasnjenu.
    U zdravlje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *