Молитве за нерођену дјецу

Питање:
Помаже Бог, часни оци. Моја мајка и бака су извршиле свака по више од једног абортуса. Већ годинама имам обичај да након Литургије у храму запалим свијеће за ту дјецу и за још неку за коју знам да им мајке нису дозволиле да угледају свјетлост дана (или су изгубљена у спонтаним побачајима) , да Бог пронађе душе њихове, крсти их и уведе у Царство Своје. Није ми ни падало на памет да би у том дјелу могло да буде нешто што није богоугодно, поготово што видим да такве молитве и постоје у Цркви. Нпр. на овом линку са форума „Верујем“ помиње се да се једном мјесечно у манастиру Јаковић код Јагодине служи акатист за дјецу која нису угледала овај свијет: http: //forum.verujem.rs/index.php? topic=5826.msg100673#msg100673 Међутим, истражујући нешто друго, на вашем сајту сам наишао на писма архимандрита Јована Крестјанкина, конкретно, на сљедећој адреси: http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PismaStaracJovanKrestjankin/PismaStaracJovanKrestjankin52.htm Архимандрит Јован има врло строг став и забрањује молитве за нерођену дјецу. Ево неколико цитата у којима то наводи: „Ако се дете није рођено због зле мајчине воље, онда се не треба молити за ту изгубљену децу која још нису добили човечији лик (она нису ни дошли на свет) .“ „Многи ми пишу да постоје користољубиви проповедници, који једноставно живе од заблуда тих несрећних мајки. Они нерођенима дају и имена, и крштавају их, и шта још не чине! Међутим, све је то богохуљење које само продубљује паклену јаму и за проповедника и, што је најважније, за мајку.“ „У животу се не сме прихватати оно дело, које човек не зна и не разуме. Као и нерођени, и они мртви који су убијени у мајчиној утроби не могу се помињати, а утолико пре се не могу крстити. Вама, који сте починили тако незаконито дело, предстоји да, свако за себе, 40 дана читате покајни канон. Након читања треба да се исповедите, миропомажете и причестите. Убудуће не прихватајте на себе оно, што вам од Бога није дато! “ Ако је архимандрит Јован у праву, онда не само да се не треба молити за нерођену дјецу, него је то још и тежак гријех! Саблажњен сам овим, зар је он у праву? Молим вас да ми то разјасните. Свако добро, Немања из Бањалуке
Немања


Одговор:
Помаже Бог драги ми у Христу брате Немања! Света Православна Црква по свом предању учи нас да волимо једни друге, да праштамо и да се молимо Богу да нама и ближњима нашим опрости грехе наше. Слично је и са грехом чедоморства које је, по Светим Оцима, двоструки грех – убиство и покушај самоубиства. Стога је Света Црква саздала Акатист за опроштај тога греха. Дакле тај Акатист читају мајке које су починиле тај грех, поента је молитва за опроштај тог греха. Децу које су такве мајке побациле треба препустити вољи Божијој и Његовом Промислу. Могао би да покушаш да своју мајку, баку и друге за које знаш да су учиниле тај грех наведеш на Свету Тајну исповести којом би олакшале своју душу да не буде више под теретом тог греха. Акатист за опроштај греха чедоморства отац Иван Делић, парох глогоњски

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *