NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MOLITVE NA JEZERU

MOLITVE NA JEZERU

 

MOLITVE NA JEZERU
 
LXI
 
Čujem glas iz dubine gde govori: bezgrešan će hoditi među bolesnicima i neće se ubolestiti. Jer bezgrešnost je zdravlje i snaga, punoća zdravlja i snage.
Bezgrešan ne umire. I ako umre bezgrešnik zbog tuđih greha, oživeće. Kao i sve bolesti – i smrt je bolest, koju nanosi greh. I kao što nijedna bolest nema vlasti nad bezgrešnim, tako ni smrt nema vlasti nad njim. Zaista, sinovi zemlje, i smrt nije drugo do bolest.
Neka ustane onaj, ko je gospodar nad grehom, i biće gospodar nad bolestima. I lečiće bolesne, i vaskrsavaće mrtve.
Gle, bezgrešnost znači mnogo života, a grešnost – malo života. Bacajte vrelo ugljevlje u zelenu travu, i nećete je zapaliti. A travu isušenu od soka životnog zapaliće vrelo ugljevlje. Još su nemoćnije bolesti prema bezgrešnome nego oganj prema zelenoj travi.
Bezgrešan ima mnogo života, i daje; grešan ima malo života, i otima. Ko ima mnogo života, tome se još daje, kao voda punome moru. Ko ima malo života, od toga se oduzima. I što više bude otimao, sve će manje imati. Zaista, život je poklon, i samo se da pokloniti, i poklanjanjem umnožava se. A otmičar će se sve više smenjivati, dok ne iščezne.
Po planinskoj travi hodi sluh: greh i bolest ne mogu nagristi i razjesti život; samo ga mogu potisnuti i zauzeti mesto života.
Po zelenom jezeru žubori sluh: mnogo života jače je od mnogo greha; i mnogo života progoni greh i zauzima mesto greha.
Kroz svu zemlju skroz hodi, hodi sluh: život i bolest odnose se kao postojeće i nepostojeće; carstvo jednoga ne zna za carstvo drugoga.
Kroz svu zvezdanu vasionu skroz šumori, šumori sluh: dodir s Bogom čisti od greha; dodir s Bogom leči od bolesti; dodir s Bogom izbavlja od smrti.
Proroci i mudraci viču ono što angeli šapću: ko se dotakne života, živeće; ko se dotakne greha, umreće. Ko zna život, toga i život zna; ko zna smrt, toga i smrt zna. Život nema oči za smrt, niti smrt ima oči za život.
Pogle, kako prisustvo Sišavšeg s neba leči one, koji ispovediše život, i umrtvuje one, koji ispovediše smrt!
Pogle, kako je Sin Devojački prepun života, i kako ga daje onim sinovima ženskim, koji se povratiše devojačkom stidu i zaprosiše život u Životodavca!
Pogle, kako je lako Prepunome odlivati, i Bezgrešnome otpuštati grehe, i Zdravome lečiti, i Životonosnome mrtve vaskrsavati!
Dušo moja, ustani i hodi. Evo opraštaju ti se gresi. Evo lečiš se od nemoći, i smrt je gotova da pobegne.
Na malenom poljašcu, što ti greh i bolest još ne ugrabiše, uspravi se, dušo moja. I sva bivša tvoja polja, oteta nepostojećim, biće opet tvoja.
Gospode mili i premili, verujem i ispovedam, da si ti život.
Samo mi otpusti grehe, Slavo moja, i sve ostalo daće mi se samo sobom.
 
LXII
 
Vojnici života, vojujte krepko i ne sustanite verovati u pobedu. Pobeda se daje onom, čije oko neumorno gleda u nju. Ko pomisli na poraz, pobeda mu se gubi iz vida, i on je ne nalazi više. Malena zvezda u daljini, što od istrajnog pogleda raste i približuje se!
Život je pobeda, deco moja. Vojnici Života, vojnici su pobede.
Stražarite budno, da nijedan neprijatelj ne uskoči preko zida u vaš grad. Uskoči li jedan, grad je izgubljen. Samo jedna zmija uvukla se u Raj, i Raj se pretvorio u Pakao.
Gle, jedna kap otrova u puno telo krvi, i lekari proriču smrt!
Nije važno ubiti neprijatelja van grada koliko ne pustiti ga u grad.
Vojnici Života, vojujte krepko, i ne sustanite verovati u pobedu.
Šta vam vredi, ako svet osvojite, i svet vam zauzme mesto duše? Zaista, svet će ostati, ali duše vaše ne će biti. Plašljiva je tica duša, i ako malo malo pepela bacite na nju, ona prne i otima se da pobegne.
Skuplja je duša od sveta, – bolje, dakle, osvojite dušu nego svet. Verniji je saveznik duša nego svet, – bolje, vežite savez s dušom. Bogatija je duša od sveta, – bolje, ostavljajte svoje blago u nju. Moćnija je duša od sveta, – bolje, pravite od nje svoju tvrđavu. Zdravija je duša od sveta, – bolje, tražite zdravlja u njoj. Lepša je duša od sveta, – bolje, uzmite nju za nevestu. Plodnija je njiva duše nego svet, – bolje, trudite se oko nje.
Vojnici Života, vojujte krepko, i ne sustanite verovati u pobedu.
Ne izgonite đavola đavolom. Jer uvek ćete imati đavola u kući. Nego izgonite đavola Bogom. I đavo će pobeći, a Bog će ostati.
Ne vojujte ognjem protiv ognja. Jer ćete učiniti oganj suviše velikim, i sagoreće i vaša kuća, pored kuće vašeg neprijatelja. Nego vodom vojujte protiv ognja, i ugasićete ga.
Ne dižite smrt protiv smrti, jer ćete povećati njivu smrti. Nego dižite život protiv smrti, i smrt će uzmaći kao senka pred suncem.
Vojnici Života, vojujte krepko, i ne sustanite verovati u pobedu.
Vaš cilj vaše je i oružje. Ako za Život vojujete, od Života i očekujte venac slave.
Nemojte imati dva cilja, niti dvojakog oružja. Kada je cilj život, život je i oružje. Kada je cilj smrt, smrt je i oružje.
Niti tražite nagradu s dve strane. Jer druga je strana smrt.
Niti služite dva gospodara. Jer drugome gospodaru ime je smrt.
Sve žrtvujte za Život, i sve očekujte od Života. I Život će vam dati sve.
Ko osvoji Život, vaistinu osvojio je najbogatiji grad U svima svetovima. I naći će u tom gradu više blaga nego što oko može pregledati, i srce poželeti, i san sanjati.
Vojnici Života, vojujte krepko, i ne sustanite verovati u pobedu.
 
LXIII
 
Ko unese greh u svet, Gospode, te se sav svet ubolesti, i postade hrana smrti?
Um je kapija, kroz koju greh uđe. Kroz um kanu kap otrova u srce i u dušu.
Odvojen od devičanstva i svetlosti, ne trojičan nego jediničan, um se odvaja od svete Triade, i stoji kao četvrti, – nepostojeći. I misli ono što je zemaljsko, a ne ono što je božansko.
Odvojen od devičanstva duše i svetosti srca um je senka Sina Božjega, naličje Mudrosti. Ova mračna senka prostire svoj mrak i na dušu i na srce. I kad se sve troje obaviju mrakom i ubuđave, onda se obrazuje nesveta Triada, senka Svete Triade, kao što je nepostojeće treperava senka postojećeg.
Šta je prvi greh uma, Gospode, kojim se unese muka i stradanje u sav rod čovečji?
Prvi greh uma jeste samoobmana, drugi gordost. Prikovan čulima za nepostojeće, um uzima nepostojeće kao postojeće.
Samoobmana gleda u sliku meseca na jezeru kao na pravi mesec, i juri da ga uhvati u vodi.
Samoobmana vidi konopac kao zmiju, i beži od njega.
Samoobmana psa vidi psa u vodi, i nagoni pravog psa da laje na svoju sopstvenu senku.
Samoobmana o pokretnom pepelu ovoga sveta nagoni um, da pridaje bitnost ovom svetu, i zastire ga zaboravom istinski bitnog sveta.
Zaista, samoobmana uma je prvi greh. Ovaj prvi greh stupa u brak s gordošću, iz koga braka rađaju se svi gresi i sva zla, od kojih dolazi muka i stradanje.
Kako gordost da se pojavi odmah posle samoobmane, Gospode moj?
Otkrivači novoga i dotle neznanoga uvek se pune gordošću.
Samoobmanuti um otkriva za sebe nešto novo i dotle neznano; ah, kad bi znao, da otkriva grob sebi! Otkriva mu samoobmana svet nebitni kao bitni. Ah, kako mu ovo otkrivanje postaje pogubno zakrivenje! Otkrivajući mu svet nebitni kao bitni, samoobmana mu zakriva svet bitni i predstavlja ga kao nebitni.
Gospode moj, jedini postojeći, spasi moj um od ova dva paklena greha.
Istino moja, spasi me od zločeste samoobmane uma moga.
Gospodaru i Darodavče svega što jesam i imam, izbavi me od gordosti, pogibije bezumnih i glupih.
 
LXIV
 
Kako je divan pravi Sin Božji! Onaj što nije od senke nego od svetlosti. Onaj što predstavlja bitnu Triadu a ne nebitnu.
Kako je naslonio mudrost svoju na blaženo devičanstvo i moćnu svetlost, kao kube hrama na mermerne zidove!
Gospodstva, Sile i Vlasti ne skidaju očiju s Njega. Načela, Arhangeli i Angeli sluge su Njegove.
I kao med i mleko što teku u zemlji obećanoj, tako mudrost teče sa usana njegovih.
Gde je blago vaše, onde je i srce vaše. Ne pitam vas, šta vi imate nego šta vi jeste. Ako jeste deca svetlosti, tako da ni u jednom udu tela vašeg nema tame, onda je vaše imanje Otac Svetlosti.
Blago vama, ako je sve vaše imanje u Ocu svetlosti. Kažem vam, i biće vaše biće u Njemu. Vi što imate golemo imanje u zemlji, čuvajte se, da ne postanete imovina svoga imanja.
Čuvajte se, da ono što vi jeste od početka ne postane onim što vi imate od juče. Zaista vam kažem, postaćete robovi tame, i svetlost će vas zaboraviti.
Imanje i srodnici glavni su neprijatelji vaši. Oni vas vežu za ovaj svet, i oni vam zatvaraju vrata neba.
Ne zatrpavajte srce svoje u imanje zemaljsko, jer će pod zemljom istruliti. Poklonite srce svoje Bogu, – dar darodavcu, i vaše imanje biće vam bezopasni rob u mesto opasnog gospodara.
Ne dajite celo srce svoje srodnicima, jer ovi će ga pojesti, – i ostaće gladni.
Nego podajte srce svoje Duhu Svetom, i On će nahraniti srodnike vaše bogatijom hranom. Tako će srodnici vaši biti srodni vama ne samo dokle vas krv i telo vežu, nego dokle vas Duh Sveti veže. A Duh nema drugih veza do večnih.
Dušo moja okajana, biraj. Ili voliš biti ili imati. Ako voliš biti, tvoje imanje neće iznositi manje od Božjeg. Ako voliš imati, tvoje biće neće biti veće od meseca na dnu jezera.
Sine Božji, pomozi duši mojoj, da se ne prevari. i ne izbere propast.
 
LXV
 
Odakle izlaze nečisti duhovi, Prečista Majko Božja?
Iz nečiste žene; iz nečistog joj braka sa sinom svojim.
Nečist um prlja dušu, majku svoju, i iz nečiste duše
izlaze duhovi nečisti, čija je glavna tvrđava srce.
Iz glavne tvrđave, po tom, zli duhovi napadaju nečistom strašću roditelje svoje, i množe se i u duši i u umu.
Koliki je broj nečistih duhova, Prečista Majko Božja?
Više ih je, mnogo više je nečistih duhova nego čistih. Jer su oni nemoćni kao senka prema čistim duhovima. I udružuju se u legione protiv jednog čistog duha, protiv jednog devičanskog duha.
Najviše se množe u truleži, a najsilnije napadaju na devojku, – na sve ono što predstavlja devičanstvo u telu ili u duši, u muškom ili ženskom, u umu ili u srcu.
Koliko pogrešnih želja u srcu, i otrovnih slasti, i osećaja straha, i osećaja mržnje prema svemu nebesnom, – toliko je nečistih duhova u srcu.
Koliko je samoobmana o svetu u umu, bilo u predstavama i pojmovima, bilo u maštanjima i rečima, – toliko je nečistih duhova u umu.
I svi nečisti duhovi iz srca seju svoje seme po umu. I svi nečisti duhovi iz uma seju svoje seme po srcu. A svi zajedno, iz jedne i druge tvrđave, seju svoje nečisto seme po njivi volje. A u duši, najvećoj tvrđavi, ima ih koliko senki u svetu.
I množe se jedan od drugoga, bez reda i zakona. Zakleti neprijatelji svakog reda i zakona! I gledaju svoju snagu i pobedu ne u kakvoći nego u broju. I usitnjeni su zaista kao pesak, i sve se više sitne.
Ne množe se oni iz međusobne ljubavi no iz paklene sebičnosti. Niti oni osećaju ma kakvo blaženstvo od svoga postojanja. Borba za pravo i prvenstvo ispunjava sve njihovo vreme. Teško čoveku, koji postane njihovim bojištem.
Šta je rezultat delanja nečistih duhova u čoveku, Prečista Majko Božja? Proizvođenje bolesti u unutrašnjem čoveku i, sledstveno, i spoljašnjem. Greh je seme bolesti. Seme greha raste bujno kao korov.
Sve bolesti posledica su greha. Zaista, i slepilo, i gluvilo, i nemilo, i sve ostalo. I ma kako da je čudno reći – i smrt je bolest, posledica istoga uzroka, trulež od istoga crva.
Prečista i Svetlonosna Majko Božja, oslobodi nas od nečistih duhova; operi nas od svakoga greha; isceli nas od svake bolesti, milošću Sina Tvoga i silom Duha Tvoga Svetoga.
I sred trulenja klečeći vapijemo k Tebi: Tvojim sjajem sagori svu trulež što nas davi, Majko Božja.
 
LXVI
 
Molim vam se, Serafimi, ko prvi oseti prisustvo Sina Devojačkog u svetu?
Nečisti duhovi prvi Ga osetiše, i strahom se ispuniše. Gde je strah, tu je i puzenje; gde puzenje, tu i drskost. Zaista, najveći krivci najvećma se boje sudije, i kad sudija naiđe, oni ga prvi poznadu.
Pravednik ne poznaje sudiju, jer ne misli o njemu, niti ga iščekuje. Greh ga ne tera, da striže ušima i pogleda, s koje će se strane sudija pojaviti.
Molim vam se, Heruvimi, kako nečisti duhovi osetiše prisustvo sina Devojačkog u svetu?
Kao što i tama oseti svetlost. Šta je osetljivije prema svetlosti nego tama? I kamen i biljka i životinja još spavaju pred zoru i ne slute dan, dok tama već oseća Dolazak proždirača svoga, i uskolebana sprema se na bekstvo.
Tako i demoni osetiše dolazak sina Devojačkog, pre svega zemaljskog naroda, čistijeg od njih.
Molimo vam se, Prestoli, kako savlada Sin Devojački nečiste duhove?
Nečisti duhovi predstavljaju neku moć samo prema zemlji. Nebo na njih gleda kao na unapred savladane zlom svojim. Kad se domaćin pojavi u svojoj njivi, lopovi beže ka ogradi i traže otvor da iziđu.
Molim vam se, Gospodstva i Sile, koje su četiri pobede, koje odnese Sin Devojački u svetu?
Četiri pobede jesu pobede nad četiri zla, koja ističu jedno iz drugog kao mutna reka iz mutnog izvora.
Prva je pobeda nad nečistim duhovima, od kojih dolazi greh.
Druga je pobeda nad grehom, od koga dolaze bolesti.
Treća je pobeda nad bolestima, koje se završuju smrću.
Četvrta je pobeda nad smrću.
Molim vam se, Vlasti i Načela, koja je najveća pobeda Sina Devojačkog?
Nijedna nije ni veća ni manja. Samo je prva-prva a poslednja-poslednja. Druga nije mogla biti bez prve, ni treća bez druge i prve, niti četvrta bez treće, druge i prve.
Sve četiri predstavljaju jednu četvorostruku pobedu, što obasja istok, zapad, sever i jug svega postojećeg sveta.
Molim vam se, Vlasti i Načela, koja je najveća pobeda Sina Devojačkog?
Ona, ko može da je razume, oseti i usvoji.
Ko je razume, taj se klanja Sinu Devojačkom dan i noć.
Ko je oseti, taj plače od radosti, što ju je osetio, i od stida, što ju je tako dockan osetio.
Ko je usvoji, taj gubi sina ženinog u sebi i postaje i sam sinom devojačkim.
Vama se molim i poklonim, krugovi svetitelja i mučenika, koji razumeste, osetiste i usvojiste pobedu Sina Devojačkog. Sa svima nebesnim silama molite se Sinu Devojačkom za nas, koji stojimo još na bojištu.
 
LXVII
 
Maćeha je zemlja, Majko Nebesna, i kao maćeha postupa s nama. Kao na pastorčad gleda na nas, kao na tuđince iz daljine; kao na posvojčad – dok nas ne učini robovima svojim.
Argatujemo joj dan i noć, i za to nam isplaćuje nadnice zlehudom imovinom svojom: grehom, bolešću i smrću. Ko samo od njena hleba živi, taj ne zna za sitost. Nego što više jede, sve veću glad oseća. I što više igra, po muzici njenoj, sve ga veća žalost spopada.
Kao zver što padne u duboku jamu, pa kopa zemlju sve niže i dublje, da bi se spasla. I udaljujući se od spasenja misli, da je spasenje blizu. Vaistinu, takvi su i sinovi čovečji, što se mnogo trude oko zemlje, i prema trudu svome cene blizinu spasenja.
Našto vaše ronjenje u pepeo, sve dublje i dublje? Sinovi čovečji, spasenje je vaše ostalo za leđima vašim.
Velite: još malo malo dublje da kopamo, pa ćemo izići na svetlost. A ja vam velim: još malo dublje u zemlju, i bićete dalje od svetlosti,
Velite: još samo sutra i prekosutra da svršimo neke poslove, i carstvo dobra biće sagrađeno. A ja vam velim: sve vaše građevine od zemlje, srušiće vam se na glavu, i vaše sutra i prekosutra biće opet samo bolno dizanje glave ispod ruševina.
Oci vaši govoraše istu utehu sami sebi, i pomreše u ruševinama i u nedovršenim opravkama.
Lestvice vam trebaju, i ništa drugo do lestvica. Da se penjete iz rupe, u koju ste zapali. Da bežite iz hladnog zagrljaja maćehe.
Devojka je lestvica. Ona pali nebesnu sveću u vašoj tami, i pokazuje put. Ona je vidovita, i zna ono, što ste vi zaboravili.
Zavađena sa zemljom, ona je sprijateljena s nebom. Obnažena od tame, ona je obučena u svetlost. Kroz nju Nebo gleda u vas. Kroz nju vi možete videti nebo.
Ona je oprezna prema vašim savetima; pravota je u njenom umu; nebesna mudrost u njenoj utrobi; svešteni plamen u srcu njenom.
Iz nje izlazi lekar i lek. Od njenih bedara ustaje putovođ i put.
Ona nije maćeha no majka, i ne obećava sinu svome više nego što može dati. Njeno davanje je obećanje. Dok maćehino davanje je u obećanjima.
Maćeha je zemlja, Majko Nebesna, i kao maćeha postupa s nama. Crnim velom sakrila je Tebe od očiju naših, da Te ne vidimo, i da mislimo, da si Ti mrtva. Zato pokolenje za pokolenjem pripija se uz maćehu, i celiva tvrdu ruku njenu.
Blesni, Majko, licem Svojim, i maćeha će pobeći, i robovi će postati sinovi.
 
LXVIII
 
Indijac proklinje karmu. Musliman proklinje kismet. Hrišćanin proklinje greh.
Svi proklinju prokletstvo svoje; zaista, sva prokletstva jesu nesloboda.
Svi proklinju neslobodu svoju, – jedina blagoslovena kletva. Svi se bune protiv pepela, što ih postepeno zavija u sebe, siguran pobede svoje. zaista, igrači ne vole onoga, čija je pobeda osigurana u igri s nemoćnijim.
Ne proklinje Indijac neslobodu nego robovanje gorem od sebe. Niti Hrišćanin proklinje neslobodu nego robovanje gorem od sebe. Nijedan se od njih ne buni protiv gospodara kao gospodara nego kao gospodara nižeg od sebe.
Svet traži gospodara. Probajući gospodare pada pod pete slugu, i hraneći se pepelom pokazuje jedino buntom dostojanstvo svoje.
Ja se savetovah sa sobom i pitah se: možeš li ti zbaciti s leđa svojih karmu, – planinu previsoku, staru kao svet, i tešku kao svet – možeš li je zbaciti s leđa svojih?
Zar ne može kap vode naći put da iziđe ispod planine na svetlost? Zar ne može oganj u srcu planine proputiti sebi put i izbiti na vrh, gde ga sunce čeka?
Opet se savetovah sa sobom i pitah sebe: možeš li ti postati kismet kismetu? Može li kamilar spasti i sebe i kamilu od samuma, vrativši se blagovremeno s puta bez oaza?
Zar ne može sin ući u očevinu svoju sa punomoći oca?
Zar ne može zakonoizvršilac postati zakonodavcem?
Opet se savetovah sa sobom i pitah sebe: možeš li ti izići iz njive greha, u kojoj jedno seme daje stotinu žetava?
Zar ne može onaj, ko nađe bolju njivu, ostaviti goru?
Zar ne može onaj, ko u svome saputniku pozna zlotvora, okrenuti se i pobeći od njega?
No strah u meni odgovara: ali ako nema druge njive? Ali ako nema drugog saputnika?
Odgovara moje hrabrije ja: Kad govorim o Brami, ne govorim li o drugoj njivi?
Kad govorim o Alahu, ne govorim li o drugom saputniku? Kad govorim o Hristu, ne govorim li o spasenju?
Gospodaru Nebesni, primi dušu moju za svoju sluškinju. Gle, jedina je sloboda moja, da služim boljem od sebe.
 
LXIX
 
Beskorisne sluge! Ovako govori Gospodar Života i Pobedilac smrti:
Možete li produžiti svoj rast za jedan lakat? Možete li jednu dlaku učiniti belom ili crnom?
Pa kad ne možete najmanje, što se brinete za ostalo?
Domaćin, koji najima sluge, daje im i njivu i alat i hranu. Kako li tek Otac vaš nebesni snabdeva svoje sluge!
Beskorisne sluge, Bog vam daje snagu da služite; te ne služite vi no Bog služi kroz vas.
Kad bi vi mogli jednu jedinu dobru službu svršiti bez Boga, vi bi bili bogovi, i Boga ne bi bilo.
Kad bi vi mogli jedan jedini život ubiti, i jednog jedinog mrtvog vaskrsnuti, bez Božjeg prisustva, vi bi bili bogovi, i Boga ne bi bilo.
Kad svu svoju službu svršite, to je Bog svršio svoju službu i vi ste beskorisne sluge.
Rekoh svojim nogama: vi ne hodite svojom snagom; i rukama: vi ne stvarate svojom snagom; i nervima svojim: vi ne osećate svojom snagom; i umu svome rekoh: ti ne umuješ svojom snagom.
Niti me sva opreznost moja može provesti živa kroz jednu ciglu noć. Niti mi sav moj trud za života može dati jedan obrok.
I hlebu rekoh: ne hraniš me ti no Onaj, ko te učini hranljivim. I vodi: ne pojiš me ti no Onaj, ko nevidljivo s tobom ulazi u mene. I svetlosti: ne svetliš mi ti no Onaj, od koga i ti pozajimaš.
Sinovi čovečji, svi ste vi beskorisne sluge.
Elementi prirodni, svi ste vi beskorisne sluge.
Sunca, zvezde i meseci, svi ste vi beskorisne sluge.
Sva služba vaša uzaludna je, ako neko jači od vas ne služi.
Sva obećanja vaša obmana su, ako ih neko bogatiji ne ispuni.
Sve brige vaše kao trnje su, što sejete po putu svome. One ne nizvode kišu no čine sušu još sušnijom. Ne dodaju života no gomilaju nemoći.
Beskorisne sluge, obratite brige u molitve, kao što se led obraća u tekuću vodu, i požnjećete neočekivanu žetvu. molite se gospodaru žetve, i razumećete onda, koliko su uzaludne i ubitačne bile brige vaše.
Šta vredi svirali brinuti, kako će svirati? Sve njene brige neće proizvesti ni jedan zvuk dok svirač ne stavi svoja usta u nju.
Smatrajte sebe za ništa; ne tražite nikakvo pravo, – i sve će vam se dati.
I kad tako budete činili osetićete, da prestajete biti beskorisne sluge i da postajete sinovi i poslanici oca. I Otac će vas obući u zlato i skerlet svoje slave.
 
LXX
 
Pomozi mi da se ponovo rodim, Trojice jednobitna.
Uzalud se mučim, da se izbistrim u blatnjavom koritu, kojim teče život moj. Ne mogu da se odbranim od mutnih pritoka, što se dolinom sručuju u reku moju.
Podigni me na goru visoku, i učini me ponovo bistrim izvorom. Tebi se zavetujem: teći ću kroz suvi kamen, i neću se više zamutiti. Ti ćeš ogledati lice Tvoje u meni i poznaćeš ga. Angeli Tvoji spuštaće se u mene, i neće osetiti spuštanje.
Nijedna vrba neće bacati senku na vodu moju, i nijedna zmija neće se usuditi ući u studene virove moje.
Pomozi mi samo, da počnem ispočetka. Tebi se zavetujem: tkaću novu haljinu od novih konaca. Dosta sam se mučio sa susedima svojim prišivajući nove zakrpe na stare haljine. Zakrpe otpadaju, starež se osipa, i naša prljava nagota udara nas stidom po licu.
Mudri riši ispod Himalaja govore o novim rođenjima, kojih je broj, vele, veći od peska u moru. No našto mi sva ta rođenja, koja mi služe kao kapija iz jedne tamnice u drugu?
Za jedno ti se rođenje molim, za rođenje od Duha. Rođen sam od vode i kršten sam vodom, i gmižem po zemlji kao mutna voda.
Gle, rođenje od vode samo je proročanstvo rođenja od Duha. I krštenje vodom samo je proročanstvo krštenja ognjem.
Vodom se regrutuju vojnici, a Duhom se čine pobednici.
Ne dopusti, Gospode moj, da tvoj vojnik doživotno vojuje i završi vojevanje porazom. Neka se pobednik rodi u meni, koji ni za trenutak neće posumnjati, da je rođen za pobedu.
Voda rađa vojsku poraza, a Duh rađa vojsku pobede. Pomozi mi, da se ponovo rodim, Trojice jednobitna. Da se pojavi u meni čovek, kakav je u Tvome umu pre vremena. Opasan Tvojom snagom; okićen Tvojom mudrošću; obasjan Tvojom čistotom!
Da bi kroz oči moje ulazila Ti, a ne svet.
Da bi srce moje žudelo samo za Tobom.
I duša moja da bi bila trudna samo od semena Tvoga.
Ne ostavi me, Trojice Sveta, da izdahnem kao stari čovek; da se iscepam kao oveštala haljina, uzalud krpljena i neokrpljena.
Svet unese starost u dušu moju. Svu je ispečati i ostavi pečate svoje u njoj, da od njih boluje, strahuje i – umre.
Kad se ponovo rodi duša u kostima mojim, i kosti će se moje podmladiti. I biće u duši mojoj samo jedan pečat
– pečat dara Duha Svetoga. Uzalud će svet pokušavati, da udari svoj pečat na mene, da me rovaši kao svoju ovcu,
– neće naći mesta za svoj pečat. Jer novorođeni biće ispunjen Tvojim pečatom, i Tvojim životom, Trojice Životvorna.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *