Молитве на језеру, 48. глава књиге

Питање:
Помаже Бог! Можете ли да ми објасните 48. главу књиге св. Владике Николаја “Молитве на језеру” (“Сви пророци од постанка”) ? Цитирам неке стихове: “Слава нека је Лао-цеу, учитељу и пророку народа свог! ” “Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог! ” “Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог! ” “Слава нека је Зороастру, великом пророку народа свог! ” “Слава нека је Исаији, видовитом пророку душе моје! ” Да ли то треба схватити, у смислу да су сви поменути учитељи били боготражитељи и да је у сваком од тих учења било зрно Христа или…? Хвала унапред.
Миле


Одговор:
Драги Миле, Све ове личности су из Старог Завета. А познато је да је Господ, још од Адамовог пада, преко потопа и Вавилонске куле, припремао све народе да могу доћи до познања Истине. Човечанство је постепено узрастало, лутајући понекад више а понекад мање. Али и то лутање је служило поправци људи, ако само пожеле да приме Истину. Прочитај књигу пророка Данила па ћеш видети како је Бог употребио Навуходоносора да људе научи шта је зло а шта добро и како да познају Њега Јединога, Истинитог Господа.
Мислим да је у том смислу и св. Владика Николај сматрао да је Бог припремао ове народе, преко ових људи, за нешто много боље, исто као што је припремао и античке Грке кроз философију и учинио их на тај начин пријемчивим за хришћанство; као што је припремао и Јевреје преко многих патријараха и пророка, као што је био и пророк Исаија, кога овде помиње.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.