NASLOVNA » Molitva i Bogosluženje, PITANJE PASTIRU » Molitva

Molitva

Pitanje:
Postovani Oce, Posto nam crkva radi samo prve nedelje u mesecu, onda se molim kuci pred ikonom koja je osvestana. Desava mi se da tokom molitve pocnem da se tresem i da im suze oci. Da li je to normalno? U crkvi mi se ove pojave ne desvaju. S postovanjem
Jelena


Odgovor:
Draga sestro, u nedostatku nedeljne Svete liturgije ti nadoknađuješ svoj razgovor sa Bogom kod kuće, ispred, kako kažeš, osvećene ikone. Ono što ti se dešava pri pojedinačnoj molitvi razlikuje se od molitvenog doživljaja u hramu, za vreme Svete liturgije. Mogli bi slobodno reći da je to „normalno“. Ti u crkvi stojiš na svom mestu, oko tebe su drugi vernici, ispred je ikonostas, sa brojnim ikonama, a u oltaru sveštenik. On govori liturgijske prozbe, koje ti pažljivo pratiš, udubljujući se u njihov sadržaj. Slušaš kako hor, grupa pevača ili pojac odgovaraju na sveštenikove prozbe i nastojiš da ih pratiš. To je zajednička molitva. Ne samo što svi zajedno stojite u crkvi, već zato što svi učestvujete u Svetoj liturgiji. Ti si živi deo te molitvene zajednice i u njoj učestvuješ kao i svi vernici oko tebe. Ti se tu ne izdvajaš iz celine, ne moliš se sama za sebe, već svi zajedno, saborno prinosite beskrvnu žrtvu i svi učestvujete u Evharistiji. I sasvim je jasno da ti se određeni znaci, kao pri ličnoj molitvi, ovde ne dešavaju, pogotovo stanje u kome se treseš. Suze i ovde mogu da budu propratni deo molitve. Međutim, kad se moliš kod kuće, sama pred svojom ikonom, ti nemaš oko sebe satrudnike, čije molitveno raspoloženje može da utiče na tvoju pobožnost. Nemaš ni sveštenika, koji svojim rečima i pokretima, pojačava i utiče na tvoje molitveno stanje. Ti si ovde sama sa Gospodom. I ti se tada trudiš, upinješ sve svoje duhovne moći, kako bi taj molitveni razgovor sa Bogom bio što konkretniji, nastojiš na doživiš susret sa Gospodom. Tu su angažovane sve tvoje duhovne sposobnosti, koje prati i čisto fizički napor. Zato suze naviru na oči, zato se i telo potresa jer, biti sa Gospodom „licem k licu“, nije nimalo jednostavno. Sećaš se, kad je Mojsije hteo da vidi Boga „licem k licu“, da mu je Gospod rekao: „Nećeš moći videti lica mojega, jer ne može čovek mene videti i ostati živ“ (2. Mojsijeva 33, 20) . Dar suza je poseban dar Božji, koji su imali samo veliki molitvenici i podvižnici. Sveti Jovan Zlatousti poučava: „Ništa tako ne može da zagladi grehe, kao suze… Ništa tako jako ne oraspoloži, odobrovolji, kao oči koje prolivaju suze. To je naš najblagorodniji organ, to je organ duše“. A Sveti Jovan Lestvičnik kaže: „Ako si dostigao plač, čuvaj ga svom snagom. On se vrlo lako gubi pre nego što se u potpunosti usvoji. Njega lako upropašćuje nemar, telesne brige i razuzdanost, a naročito mnogogovorljivost i lakrdijašenje“. Dakle, draga sestro, čuvaj dar suza, jer „u čemu se zapravo sastoji ta korist od suza, videćemo u času smrti“, govori isti Svetitelj. Želeći ti molitveno raspoloženje i tokom ove Velike četrdesetnice, srdačno te pozdravlja o. Dušan

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *