NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOLITE SE NEPRESTANO!

MOLITE SE NEPRESTANO!

 

MOLITE SE NEPRESTANO!
Izbor iz dela

 

 
Svetitelj Ignjatije (Brjančaninov), episkop Stavropoljski
 
O poklonima
 
Pokloni se dele na zemne i pojasne; određuju se obično za večernje pravilo, pre odlaska na počinak. Najbolje je da se za poklone uzme vreme pre čitanja večernjih molitava, to jest da pravilo počne poklonima. Od poklona telo se donekle umori i ugreje, a srce dospe u stanje skrušenosti; u takvom stanju podvižnik će se moliti usrdnije, toplije i pažljivije. Molitve će imati sasvim drugi ukus kada budu čitane posle poklona. Poklone treba činiti bez ikakve žurbe, tako da ovaj telesni pokret bude prožet plačem srca i molitvenim vapajem uma. Kada želiš da počneš sa preklanjanjem kolena, telo stavi u najpobožniji položaj, onakav kakav treba da ima sluga i stvorenje Božije u prisustvu Gospoda Boga svoga. Potom saberi um da misli ne lutaju, i sasvim polako, tako da samo ti čuješ, zatvori um u reči i iz skrušenog i smirenog srca proiznesi molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog“. Kada proizneseš molitvu načini polako zemni poklon, s pobožnošću i strahom Božijim, smireno, kao grešnik koji se kaje i moli za oproštaj grehova – kao da si pred nogama Samog Gospoda Isusa Hrista. U svojoj uobrazilji ne predstavljaj lik ili sliku Gospoda, nego veruj da je On prisutan; budi ubeđen u to da te On posmatra, da posmatra tvoj um i srce, i da je nagrada Njegova u rukama Njegovim: prvo predstavlja nedopustivo maštanje koje vodi u pogubnu samoobmanu, dok ubeđenost u prisustvo svudaprisutnog Boga predstavlja verovanje u svesvetu istinu (Sveti Oci kažu:“Nikad ne primaj ako vidiš nešto čulno ili duhovno, izvan tebe ili unutra: bilo da je to slika Hrista, ili Anđela, ili nekog svetitelja, ili predstava svetlosti u umu. Nemoj da poveruješ niti da se vezuješ za tako nešto. Neprestano čuvaj svoj um od slika, od zatvorenosti nečim putem uobrazilje, od oblika, pazeći jedino na reči molitve“- Dobrotoljublje,t.2. Kalist i Ignjatije Ksantopul o bezmolviju i molitvi, gl.75). Kada načiniš zemne poklone opet dovedi telo u stanje pobožnosti i mirovanja, pa opet polako proiznesi gore pomenutu molitvu. Kada je proizneseš opet se pokloni na opisani način. Nemoj da brineš zbog broja poklona: svu pažnju usmeri na kvalitet molitve koju uz preklanjanje kolena savršavaš. Da i ne pominjemo uticaj na duh, na samo telo mnogo će jače da deluje mali broj poklona učinjenih na gore opisani način, nego velik broj poklona izvršenih na brzinu, nepažljivo, radi brojanja. Opit će to brzo da pokaže. Kada se umoriš od preklanjanja kolena pređi na pojasne poklone. Mera pojasnog poklona određuje se tako da kada ga obavljaš – opuštena ruka dotiče zemlju ili pod. Kada podvižnik prilikom obavljanja poklona uzme sebi za nepromenjivu obavezu obilno duhovno delanje, koje se sastoji iz pažnje, sabranosti, pobožnosti i odlučnosti da se prinese pokajanje Bogu, za kratko će vreme videti koju količinu poklona može da podnese njegov telesni sastav. Kada od tog broja poklona odbije nekoliko na svoju slabost i snishođenje sebi, od onoga što ostane može da ustanovi svakodnevno pravilo, da za to pravilo izmoli blagoslov duhovnika, nastojatelja ili nekog monaha u koga ima poverenje i sa kojim se savetuje, i onda može svakodnevno da ga obavlja. Zbog duhovne koristi naše ljubljene braće nećemo da prećutimo ni sledeće: pokloni koji se savršavaju radi broja i koji nisu praćeni pravilnim umnim delanjem i delanjem srca donose više štete nego koristi.
Podvižnik koji ih izvrši počinje da se raduje. „Eto – kaže on sam sebi poput pomenutog fariseja iz Evanđelja – Bog me je i danas udostojio da obavim (na primer) trista poklona! Slava Bogu! Je li to lako? U današnje vreme trista poklona! Ko danas još ima takvo pravilo?“ i tako dalje. Treba se podsetiti da pokloni zagrevaju krv, a ugrejana krv neobično pogoduje pokretanju misaone delatnosti; kada dospe u takvo raspoloženje nesrećni podvižnik jedino zato što ne zna šta je iskusno duhovno delanje prepušta se za dušu štetnoj delatnosti uma, predaje se sujetnim pomislima i maštanjima koja se oslanjaju na njegov podvig putem koga on misli da će napredovati; podvižnik se naslađuje tim pomislima i maštanjima, ne može dovoljno da ih se nasiti, prihvata ih i zasađuje u sebi pogubnu strast umišljenosti. Unutrašnjost uskoro počinje da se pokazuje kroz tajno osuđivanje bližnjih i javnu sklonost ka njihovom poučavanju. Očigledno je da takvo raspoloženje predstavlja znak gordosti i samoobmanjivanja: kada monah ne bi smatrao da je iznad svoga bližnjeg on se nikako ne bi usudio da ga poučava. Takav je plod svakog telesnog podviga ako on nije prožet težnjom ka pokajanju, ako za cilj nema pokajanje kao takvo i ako se vrednost daje podvigu samom po sebi. Istinski napredak kod monaha sastoji se u tome da on shvati da je grešniji od drugih ljudi „Brat je rekao prepodobnom Sisoju Velikom: vidim da se moja misao stalno nalazi uz Boga. Prepodobni je odgovorio: to što se tvoja misao stalno nalazi uz Boga nije veliko; veliko je kada monah uvidi da se nalazi ispod Svakog stvorenja“ (Alfavitni Paterik). Na taj su način razmišljale istinske sluge Božije, istinski monasi: takav način razmišljanja razvio se kod njih kao posledica pravilnog duhovnog delanja. Kod pravilnog duhovnog delanja i telesni podvig je od ogromnog značaja, jer predstavlja telesni izraz pokajanja i smirenja.
Pogledaj smirenje moje i trud moj i oprosti mi sve grehe moje (Ps.24,18) – molitveno vapije Bogu sveti David, koji je u svom blagočestivom podvigu sjedinio telesni napor sa dubokim pokajanjem i dubokom smirenomudrenošću.

Jedan komentar

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    OBOŽAVAM VASU STRANICU I NEMOGU JE PRESTATI ČITATI
    TOLIKO JE BOGATA I MNOGO MI POMAŽE U MOM DUHOVNOM RASTU

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *