NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOJ ŽIVOT U HRISTU (II TOM)

MOJ ŽIVOT U HRISTU (II TOM)

 

ŽIVOTOPIS I ČUDA IZ ŽIVOTA SVETOG JOVANA KRONŠTATSKOG (IZBOR)
 
Glava XII
Bolest i smrt
 
Krajem 1908. godine gasio se polako u Kronštatu veliki svetilnik Crkve Hristove, otac Jovan, koji je jarko svetleo 53 godine.
To gašenje primetio je moskovski mitropolit Vladimir i sa episkopima saratovskim Germogenom i orlovskim Serafimom stigao u Kronštat 5. decembra, da poseti obolelog oca Jovana. Sa njima su došli general Nikolaj Judovič Ivanov i admiral Nikonov.
Otac Jovan dočekao ih je rečima: „Blagodarim vam od srca, visoki gosti, preosvešteni arhipastiri, što ste se setili mene maloga i posetili moju nemoć, osobito cenim vašu ljubav visokopreosvećeni vladiko.“
U razgovoru sa njima rekao im je da mu je 79 godina i ispričao o svojoj mučnoj bolesti, koja mu ne da mira ni danju ni noću ni 15-20 minuta. Jedino za vreme Liturgije oseti olakšanje na sat-dva.
Ne obazirući se na savet lekara da prestane sa postom i pređe na mrsnu hranu, otac Jovan nije hteo da ih posluša.
U daljem razgovoru rekao je visokim gostima: „Blagodarim Gospodu za stradanja koja mi je poslao radi očišćenja moje grešne duše. Sveto Pričešće me oživljava.“
Mitropolit Vladimir dotakao se u razgovoru poseta oca Jovana Moskvi i zamolio ga da svojom ljubavlju pokrije, ako mu nekad, zbog nedostatka slobodnog vremena, nije ukazao potrebnu duhovnu pažnju, i zamolio oca Jovana za molitve i u ovom i u budućem životu.
Na to je otac Jovan odgovorio: „Što me vi, vladiko sveti, molite, ja sam uvek u srcu svome nosio i do kraja života sačuvaću osobitu ljubav i poštovanje prema vašoj svetosti.“
6. decembra odslužio je ranu Liturgiju, a kasniju služila su oba episkopa. Kad su se u svojim propovedima dotakli ličnosti oca Jovana i spomenuli javne napade na njega, svetitelja, plač prisutnog naroda prekidao je propovednike.
Kad su posle Liturgije episkop i protojerej Vostorgov posetili oca Jovana, on se sa njima povukao u svoju sobu i čitav sat razgovarao o predmetima najveće važnosti, kako je posle sam rekao. Sabesednici su izašli iz njegove sobe uplakani.
10. decembra otac Jovan odslužio je poslednju Liturgiju. Posle toga snaga ga je izdala.
Mnogo ranije Bog mu je otkrio dan smrti. Još pre 15 godina, kad su položeni temelji novog hrama na morskoj obali u Kronštatu, on je rekao: „Kad zidovi budu dovedeni do krova, mene neće biti među živima na zemlji.“
18. decembra on je zapitao igumaniju Angelinu: „Koji je datum danas?“ Dobivši od nje odgovor, rekao je: „Slava Bogu, još dva dana. Uspeću sve da uradim.“
Bez obzira na krajnju iznemoglost, on nije prestao da se svakodnevno pričešćuje. 18. decembra došao mu je sveštenik sa pričešćem. Otac Jovan hteo je da ga presretne i prihvati Svete Darove, ali ga je snaga izdala i on bi pao, da ga nisu pridržali. Posle pričešća on je povremeno gubio svest i teško stenjao, što je svedočilo o teškim stradanjima. Tako je prošla sledeća noć, između 18. i 19. decembra.
Pred veče 19. njemu se povratila svest i počeo se žaliti na veliku toplotu u čitavom telu. Prisutni su po tome zaključili da je kraj blizu.
Vest da baćuška umire pronela se munjevitom brzinom po gradu. Sveštenstvo Andrejevskog hrama odlučilo je da ne čeka jutro nego da još za noći odsluži Liturgiju i pričesti baćušku. Toj noćnoj Liturgiji prisustvovalo je mnoštvo naroda. Čudna je to Liturgija bila: na njoj su tužno ridali i prisutan narod i sveštenici.
Po svršetku Liturgije, sveštenici su sa Svetim Darovima pošli u stan oca Jovana. On je bio u zanosu. U jednom trenutku rekao je: „Gušim se, gušim.“ Sveštenici su iskoristili ovaj trenutak svesti i pričestili ga. Po prijemu Svetih Tajni, on je produžio da leži sa zatvorenim očima i retko bi uzdahnuo. Disanje mu je bilo čas jače čas slabije, što je nagoveštavalo blizak kraj.
U 6 časova izjutra, 20. decembra, sveštenik je počeo da čita Molebni kanon pri razlučenju duše od tela. Bolesnik je ležao mirno sa zatvorenim očima.
U 7 časova i 40 minuta 20. decembra 1908. godine, otac Jovan je mirno otišao Gospodu u osamdesetoj godini života.
Kad se vest o smrti velikog čudotvorca, molitvenika i dobrog pastira dobrotvora raznela po Petrogradu, ja sam sa svojim drugom protojerejom Gronskim krenuo u Kronštat. Po dolasku, ja sam dvaput, uveče i izjutra, prilazio i celivao ruku oca Jovana. Ruka nije bila hladna niti ukočena.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *