NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOJ ŽIVOT U HRISTU (II TOM)

MOJ ŽIVOT U HRISTU (II TOM)

 

MOJ ŽIVOT U HRISTU II
 
Slava Duhu Božjem Koji od Oca ishodi radi oživljavanja svakog stvorenja i ispunjava svu vaseljenu. Slava Njemu Koji oživotvoruje Anđele i ljude i svako stvorenje. Slava Njemu, Snazi našoj, Svetinji našoj. Slava Njemu, savečnome Ocu i Sinu!
* * *
Mojoj telesnoj prirodi je potrebna ikona. Mi dostojno i pravedno pravimo ikone i poklanjamo im se. Šta je sam čovek, ako ne živa ikona živoga Boga? Sam Sin Božji je pečat (otisak) istoliki koji u Sebi pokazuje Oca. Ako smo mi sami ikone Božje koje se sastoje od duše i tela, zašto onda da ne poštujemo prepodobne Božje na njihovim ikonama rukotvorenim? Ime na ikoni mnogo znači za verujućeg. To ime kao da mu služi namesto duše. Ako od sveg srca prizoveš ime svetog: on će te čuti i kroz ikonu će projaviti čudotvornu silu svoju. Ime Spasiteljevo koje se sa verom priziva, čini čuda, izgoni demone, gasi strasti, isceljuje bolesti; po blagodati Gospoda i sveti koji se sa verom po imenu prizivaju takođe čine čuda. I šta ima u tome neobično? Svi oni su u Duhu Božjem, a Duh životvorni je svuda i sve ispunjava, i Duhom Svetim svi sveti čine čuda, jer je samo Duh Božji Duh čudesa.
* * *
Čovek je svet u malom. Što je duša u telu, to je Bog u svetu. Ako duša napusti telo – ono se odmah raspada. Ako Duh Božji napusti svet, i on će se odmah raspasti. Duša je svuda u telu, a osobito u srcu, i Bog je svuda u svetu, ali osobito na nebu i u hramu. I tako na svakom koraku uviđaj prisustvo Božje.
* * *
Slava Tebi, Svesveti, životvorni Duše Koji od Oca ishodiš i u Sinu počivaš (Stihira na dan Svete Trojice), Koji si nerazdeljiv od Oca i Sina! Slava Tebi, Sine Božji, Koji si Duhom Božijim izgonio demone (Up. Mt. 12, 28; Lk. 11, 20) i Njime spasenje naše gradiš, Koji nas osvećuješ, umudruješ, ukrepljuješ! Slava Tebi, Oče Koji si uvek štedar u ljubavi prema nama u Sinu Duhom Svetim! Nerazdeljiva Trojice Jedinice, pomiluj nas!
* * *
Mila su deca, slike oca i majke, srcu roditelja: još su miliji ljudi, osobito hrišćani – slike Božje, srcu Božjem. Spoljašnja sličnost dece roditeljima, a često i unutarnja, podseća nas na našu unutarnju sličnost Bogu.
* * *
Svako mesto je mesto Božjeg prisustva i Božje vladavine; otud nema sumnje da nas Gospod očima ikona gleda, i da ustima ikona, kao sopstvenim, može da nam govori. Budući da je Gospod na svakom mestu, krstom Njegovim čudesa se savršavaju, ime Njegovo preobražava svet čudima, ikone Njegove postaju čudotvorne, i one su svagda mesta Njegovog blagodatnog prisustva.
* * *
Misao moja slobodno prodire kroz zgrade sa njihovim zidovima, raseca planine, mora, probija nebo i zemlju, i po misli je čovek podobije Božanstva Koje je Duh beskonačni i svuda prisutni. Ne prožima li Bog sve i ne ispunjava li sve, kao Tvorac svega?
* * *
Molitva odiše nadom, i molitva bez nade je grehovna molitva.
* * *
Postoji li kod svakog Anđeo-čuvar? Postoji i treba da bude. Priroda duha je neobično delatna i ne može da ne dejstvuje; vidimo to na svojoj duši. Priroda dobrog duha neminovno traži delatnost i širenje kruga te delatnosti, rasprostiranje carstva istine i dobra; kao što, naprotiv, priroda zlog duha traži delatnost u skladu sa sobom i širenje carstva laži i svakoga zla. Da se demoni na sve načine trude da prošire carstvo zla to osećamo u sebi i Sveto Pismo o tome svedoči: đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere (1. Pt. 5, 8). I kako da se i na zahtev zdravog razuma ne dopusti ta istina da Anđeli dejstvuju svuda u svetu, da se staraju o širenju carstva dobra i da traže spasenje ljudsko! O, istinita je reč, da biva radost na nebu zbog jednoga grješnika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10), i kao što je đavo uz svakog čoveka, tako je dobri Anđeo takođe uz svakog čoveka; kao što prisustvo onog jasno osećamo, tako i prisustvo ovog, premda smo, zbog samoljublja, navikli da sve dobre misli, osećanja, raspoloženja i namere pripisujemo sebi, a ne Anđelu čuvaru. Hoće li biti dovoljno Anđela čuvara za svakog čoveka? Biće dovoljno, i više od toga. Kada se apostol Petar sa nožem bacio na slugu prvostveštenikovog kako bi zaštitio svog Učitelja i Gospoda, Gospod mu je rekao: ili misliš da ne mogu umoliti sad Oca Svoga da mi pošalje više od dvanaest legiona anđela? (Mt. 26, 53) To znači da ih Gospod uvek ima i više nego dovoljno za zaštitu svakog čoveka (Jelisej, Jakov), a pogotovo za Sina Božjeg Koji se ovaplotio. Još je poznato da se Anđeo-čuvar javio Spasitelju u Getsimanskom vrtu kako bi Ga ukrepio; anđeli pristupiše i služahu Mu (Mt. 4, 11), posle četrdesetodnevnog posta i kušanja u pustinji; Anđeo čuvar Mladenca Spasitelja javljao se Josifu u snu i upravljao njegovim kretanjima.
* * *
Duše Sveti, živi, lični, vladajući, živa svezo Oca i Sina – pomiluj me!
Duše Sveti Koji oživotvoruješ i objedinjuješ svu tvar, a osobito razumna stvorenja, silo sve tvorevine – pomiluj me!
* * *
Na molitvi neka ostavi čovek svaku brigu životnu i neka se brine samo o spasenju duše svoje.
* * *
Treba se uzdati u Gospoda u svim iskušenjima, u svim teškim stanjima duše: izbaviće Gospod.
* * *
Kakvo je jedinstvo bića u trima Licima Božanstva! Sin ništa ne čini bez Duha, kao ni Duh bez Oca, i Otac bez Duha i Sina, nego svi sve čine zajedno. Sa čovekom nije tako: on ponekad dela umom bez učešća srca, i delo njegovo često biva bez duše; taj nesklad je posledica greha. (Tri putnika, Avram; dvoje izvršavaju volju trećeg).
* * *
Mislim ja: kako je svesavršeno Božanstvo, kakva je u Njemu beskonačna punota života! Bog Otac je rodio iz Sebe stvaralačko Slovo i izvodi sgvaralačkog Duha: i Oni vladalački izvršavaju volju Oca, kao što ruke čovekove izvršavaju delom ono o čemu misli glava, što želi srce. Divan si Ti, Bože naš, Koji si sve stvorio Slovom Svojim ipostasnim i Koji sve savršavaš Duhom ipostasnim! Kakva punota života! I Sin i Duh su jednaki Ocu Vinovniku, i Sin i Duh su jednako svemoćni, kao što su Otac i Sin jedna dobrota i ljubav, jedna volja, jedna sila, jedno Božanstvo i carstvo! Kakva punota života! I Sin je Tvorac, i Duh je Tvorac. Ruke Tvoje (Sin i Duh) stvorile su me, i sazdale su me (Ps. 118, 73). Kakvo sjedinjenje! Ni Sin bez Duha, ni Duh bez Sina ništa ne čine, nego zajedno izvršavaju volju Oca, budući trojedino Suštastvo. Zato, osetiš li da negde dejstvuje Sin, znaj da tamo neizostavno sa Sinom dejstvuje Duh, tamo je neizostavno i Otac, od Koga Oni potiču. Slavim silu Oca i Sina i opevam vlast Svetoga Duha, Nerazdeljivo, Nestvoreno Božanstvo, Trojicu Jednosuštnu, Koja caruje u vekove vekova. (Nedeljna stihira 3. glasa na Gospodi vozvah)
* * *
U tome i jeste veličina Tvoja božanska, Gospode Spase, što je život svakog stvorenja u Tebi, kao ipostasnom Životu, da svi poštuju Tebe kao što poštuju Oca (Jn. 5, 23), u tome i jeste veličina Tvoja, Duše Sveti, Životvorni, što Ti sve osvećuješ, ukrepljuješ i oživljavaš zajedno sa Ocem i Sinom, da svi poštuju Tebe, kao što poštuju Oca i Sina; u tome i jeste veličina Tvoja, Duše Sveti, što je i Sin Božji jedinorodni, kao Tebi jednosuštan, upravo Tobom čudesa činio, i što nas Tobom osvećuje, ukrepljuje i rukovodi ka Ocu Svome: Kroz Njega imamo pristup ka Ocu u jednom Duhu (Ef. 2, 18).
* * *
Hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. (Mt. 12, 31) Ko odbacuje lično postojanje Duha Svetoga, a osobito onaj ko je mnogo puta bio pričesnik Duha Svetoga, taj huli na Njega i ako ne prestane sa hulom, neće mu biti oprošteno ni u ovom veku, ni u budućem, Duše Sveti, životvorni, Duše blagodati, pomiluj nas!
* * *
U ljudi koji se malo mole srce je slabo; i evo, kada žele da se mole, njihovo srce se raslabljuje i raslabljuje njihove ruke, telo i misli, i teško im je da se mole. Treba savladati sebe: potruditi se da se moliš svim srcem, jer je dobro, lako moliti se svim srcem.
* * *
Uzdanje u zastupništvo Božje Majke, Anđela i svetih je vid hrišćanske nade; oni su jaki u zauzimanju za nas zbog blagodati tog istog Hrista i zbog svojih vrlina. Mi im se ne molimo zalud: uzdamo se u to da ćemo njihovim posredovanjem dobiti milost, oproštaj grehova i spasenje, i prolazna dobra, na primer, zdravlje, blagorastvorenje vazduha, izbavljenje od nevolja i tugu. Moli se u Duhu i Duhom Svetim Spasitelju, Ocu, Anđelima i svim svetima, i molitva tvoja će biti plamena, i suze će poteći iz očiju tvojih, slatke i lake suze. Slava Utešitelju Duhu! A kakva je On uteha duši!
* * *
Spasitelj i Utešitelj su dva Božanska Lica: jedan uvek spasava od grehova, drugi teši onoga ko se spasava. Imena su uzeta od samog dela i uvek se opravdavaju na samom delu. Teši! Kao što majka nekog teši, tako Duh Sveti teši verujuću dušu.
* * *
Bog moćno pretvara običan hleb i obično vino u životvorno telo i krv Sina Svoga Duhom Svetim. Iz toga jasno vidimo da je On Vinovnik i Hranitelj i našeg telesnog života, i da telesni život naš nipošto nije tako važan kao duhovni, zato što se običan hleb i vino, koji hrane i ukrepljuju našu telesnu prirodu, pretvaraju u bolji hleb – u hleb života duhovnog, a vino – u piće duhovno.
* * *
Duh Božji je svugde: ako u mislima preletiš ceo svet, svugde ćeš videti dela Njegova. Njime se oživljavaju ljudi višim životom, životinje, ptice, ribe, biljke. Svugde telo i krv Spasitelja jednako čine čuda; svugde Svete Tajne imaju silu, a sila njihova je Duh Sveti.
* * *
O poštovanju i prizivanju svetih u molitvama (na dan svetog Nikolaja). Razlog: oni su u Bogu; oni su bogati duhovnim darovima; oni su na zemlji živih i na zemlji izobilja, a mi smo na zemlji smrti i gladi duhovne. Bog ih je radi života našeg uzeo Sebi. Bog mene posla pred vama radi života vašega (1. Moj. 45, 5), govori Josif braći. Avram. Noje. Bogataš je molio Avrama u paklu da pošalje Lazara. Noje je izbavitelj od potopa. Blažen je onaj čije je pleme na Sionu, a rođaci u Jerusalimu. (Isa. 31, 9; naš prevod)
* * *
Veselim se i ushićujem beskonačnim savršenstvom Božanstva; veselim se i ushićujem što Božanstvo u trima Licima i svako Lice samoipostasno i jeste Bog svesavršeni jedan u trima: što je svemoćan Otac, svemoćan Sin, svemoćan i Duh Sveti; što je svudaprisutan Otac, takođe Sin a takođe i Duh Sveti; što je život Otac, život Sin, život i Duh Sveti; što je ljubav Otac, ljubav Sin, ljubav i Duh Sveti. Radujem se u Bogu-Ocu, radujem se u Bogu-Sinu, radujem se u Bogu Duhu Svetome – jednom Božanstvu, jednoj prirodi i sili, jednom Bogu-Spasitelju Koji nas voli. Radujem se što su svakom od triju Lica Božanstva, kao Bogu, svojstvena i posebna vladajuća dejstva: Ocu smišljanje i blagovoljenje, Sinu ostvarenje Očeve misli i blagovoljenja, Duhu Svetome savršavanje i oživljavanje.
* * *
Đavo ponekad dejstvuje u umu kao uznemirujući istražitelj nedokučivog, kao bezočni napadač na nepristupne tajne triju Lica Božanstva, na Njihove uzajamne odnose. O trojičnosti Božanstva treba razmišljati sa strahopoštovanjem i krajnje oprezno.
* * *
Kao što spoljašnji vazduh osvežava telo, tako molitva osvežava dušu i oživljava je: u njoj se osećaš bodrije i veselije, kao što se, prošetavši se na svežem vazduhu, osećaš i fizički i duševno bodrije i svežije.
* * *
Sve što ima Otac Moje je. (Jn. 16, 15) Sve što ima Duh, takođe je Njegovo, osim ishođenja; isto govori i o Sinu i o Ocu, samo odvoj lična svojstva. Zbog Njihove jednosuštnosti postoji zajednica svojstava.
* * *
Učite da se molite, prinuđujte sebe na molitvu: na početku će biti teško, a zatim, što se više budete prinuđivali, to će lakše biti; ali na početku se uvek treba prinuđivati.
* * *
Sveti oče Nikolaju, moli Boga za nas! Zašto tražimo molitve svetih za nas, i da li se oni zaista mole za nas, i je li delotvorna njihova molitva za nas? Sam Bog je neposredno izrazio Svoju volju nekim ljudima kojima nije bio blizak, uglavnom ljudima grešnim, da mole ljude Božje da se pomole za njih, na primer, Avimslehu koji je uzeo ženu Avramovu, beše zapoveđeno da moli Avrama da se pomoli za njega; Jov se molio, po očiglednom otkrivenju volje Božje, za prijatelje svoje; molio se Mojsej, Samuilo, Ilija, svi proroci; Sam Gospod se po ljudskoj prirodi Svojoj, molio Ocu nebeskom za Petra i sve učenike. Svetitelji zaslužuju da budu posrednici za nas kod Boga zbog svojih vrlina, zbog svojih zasluga, kao ugodnici Njegovi. Ako na zemlji pravda zahteva da se neki čovek, blizak Bogu, pomoli za druge (na primer, sveštenik za ljude), zašto to ne bi bilo i na nebu. Svi sveti su živi u Boga i radi nas: videći u Bogu potrebe naše, saosećaju sa nama i spremni su da nam, po našim molitvama, pomognu. Zašto po našim molitvama, a ne drugačije? Zato da bi nas utvrdili u veri i podvigu molitvenom. I još: iz istog razloga zbog koga i živi žele da ih mole oni kojima je potrebna njihova pomoć.
* * *
Kao što đavo za tren ranjava dušu udarom neke protivzakone želje ili grehovne pomisli na srce, tako Bog i Njegov Anđeo čuvar oživljavaju munjevitim prilivom svetih želja i pomisli. Treba biti pažljiv i blagodaran Gospodu za Njegove duhovne darove svetlosti.
* * *
Šta znači svakodnevno prizivanje svetih – svakoga dana različitih tokom cele godine i celoga života? Znači to da su sveti Božji kao braća naša, samo savršena, živa i da su blizu nas, da nas čuju i da su uvek spremni da nam pomažu, po blagodati Božjoj. Mi živimo zajedno sa njima u jednom domu Oca nebeskog, samo na različitim polovinama: mi na zemaljskoj, oni na nebeskoj, i za nas i za njih postoje sredstva da dopremo jedni do drugih; za nas molitva vere i ljubavi, za njih – duhovna priroda njihova, uvek spremna za delatnu pomoć, zbog ljubavi kojom su ispunjene njihove duše.
* * *
Vera se podaje čoveku Duhom Svetim, zato niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1. Kor. 12, 3). Duha Svetoga nam je otkrio Isus Hristos Koji se Duhom Svetim začeo i rodio, Koji je Duhom rastao i napredovao (Lk. 2, 52), Koji je Duhom izgonio demone (Mt. 12, 28), Koji je Duhom Svetim vaskrsao. U Duhu Svetome su propovedali apostoli, mučenici, prepodobni, arhijereji, i veoma su mnogi krvlju dokazali učenje o Svetoj Trojici.
* * *
Ja sam nemoć, beda, Bog je sila moja. To ubeđenje je visoka mudrost moja koja me čini blaženim.
* * *
Jedini život i istinska sladost moja, hrana i piće moje je Hristos. Tako govori neprijatelju koji te zavodi sladošću jestiva i koji ih žali za druge. Po svetom Makariju, treba se radovati što se drugi u obilju naslađuju jelima: time je manje bremena na duši i lakše joj je da uzlazi na nebo.
* * *
Kada hrišćani dolaze u crkvu da se mole Bogu, ispostavlja se da imaju ne jednog, već mnogo bogova, mnogo idola (i tako greše protiv prve i druge zapovesti); neka ili neki je sam sebi idol samoljublja; gde je čije blago, onde mu je i srce (Mt. 6, 21; up. Lk. 12, 34).
* * *
Kao što dah svoj posuđuješ iz vazduha i u taj isti vazduh ga opet ispuštaš, tako da si uvek u vazduhu i njime si okružen, i on te ispunjava, tako je i duša tvoja od Boga, i u Boga se opet vraća, tako da si uvek u Bogu i Njime si okružen sa svih strana i Njime si iznutra ispunjen, kao vazduhom. Zato je i rečeno: ispunjavajte se Duhom (Ef. 5, 18).
* * *
Kao što svakoga trena udišeš vazduh, tako si svakoga trena u mislima ili sa Bogom ili sa đavolom, u zavisnosti od toga kakvog si unutarnjeg raspoloženja. Što je vazduh za telo, to je Duh Božji za dušu: kao što iz vazduha udišeš elemente neophodne za ishranu tvoga tela, tako od Duha Božjeg udišeš u sebe dobra raspoloženja i misli.
* * *
Čitam Jevanđelje: to ne govorim ja, nego Sam Gospod; On, On Sam je u tim rečima. Ta On je Duh, Premudrost ili beskonačna ipostasna Misao; upravo On, On je u tim čudesnim mislima i rečima Jevanđelja. Samo je reč – naša, ljudska, ili bolje rečeno, i reč je Njegova: a misao, suština njena, istina jeste Sam Gospod. Upravo isto tako vidim, na primer, ikonu Spasitelja, ili krst Njegov: opet je tu On Sam – moj svudaprisutni Gospod, na toj ikoni, ili na tom krstu, kao u reči Jevanđelja; slika Njegova na ikoni ili na krstu samo je spoljašnjost, a suština je On Sam Koji se svuda i u svemu i kroza sve projavljuje, naročito preko ikona i simvola na kojima je napisano dostojno poklonjenja ime Njegovo ili prikazan sam lik Njegov. Tako se On i u svešteničkom krsnom blagosiljanju rukom projavljuje sa silom Svojom i kao da Sam blagosilja. Veoma je važno svešteničko blagosiljanje rukom. I naše obično krsno znamenje ima takođe silu Božju, samo ga čini sa verom. Tako je Gospoda svuda moguće naći i opipati.
* * *
Ako sedam puta padne, i sedam puta se pokaje, i reče: kajem se, oprosti mu. (Up. Lk. 17,3. 4; Mt. 18, 21.22) Zna Vladika, kao Srceznalac, da su ljudi skloni veoma čestim padovima i da padajući često ustaju, zato je i dao zapovest da se često opraštaju grehopadovi; i Sam prvi ispunjava Svoju svetu reč: čim od sveg srca kažeš: kajem se, istoga časa oprašta.
* * *
Čitavo Jevanđelje je jevanđelje carstva za koje se predodređuju hrišćani i kao jedno obećanje (sve priče, sva proroštva, čuda); poslanice apostolske podrobnije otkrivaju obećanja hrišćanske nade.
* * *
Da dođe Carstvo Tvoje, to jest, Tvoje potpuno zacarenje u našim srcima!
 
* * *
 
Po telu sam zemlja i pepeo, a duša moja živi i uspokojava se samo Bogom. On je i svetlost misli moje i krepost srca moga; sam ja sam ništa.
* * *
Sveti su ispunili reč Gospoda; Gospod ispunjava njihovu reč: oni su radili za Njega, On za njih. Kakvom mjerom mjerite, kazao je Sam Gospod, onakvom će vam se mjeriti (Mt. 7, 2). Eto zašto Gospod brzo ispunjava molitve svetih za nas.
* * *
Na molitvi je potrebno iskreno žaljenje zbog svojih grehova i iskreno pokajanje. Nabrajajući grehove navedene u molitvama, treba ih govoriti sa iskrenim osećanjem kao svoje sopstvene. Još je potrebna vatrena želja da se ubuduće ne čine ti isti grehovi.
* * *
Nameravajući da govorim o uzdanju hrišćanskom, dužan sam da vam otkrijem Božja obećanja nama i ona lukavstva kojima neprijatelj zavodi hrišćane ne bi li odvratio njihove poglede i nadanja od našeg jedinog, ali bescenog uzdanja. A ta lukavstva su zavođenje bogatstvom, zemaljskim zadovoljstvima, počastima. Govoreći o uzdanju, dužan sam da vam otkrijem riznicu dobara koja su nam u Hristu obećana, da vam pokažem neizrecivu, beskonačnu dobrotu i nebrojene potvrde milosti Oca i Sina i Svetoga Duha, Oca nadanja, Sina – pribežišta našeg, Duha Svetog – pokrova našeg. Bože moj, pred očima mojim ukazuje se beskonačnost dobara obećanih hrišćanima, i u isto vreme – beskonačna nepažnja hrišćana prema obećanim dobrima, maloverje, i, naposletku, neverje i hladnoća hrišćana koji gaze krv Zaveta, koji se ne staraju o tajni spasenja. Ali neka mi daruje Gospod rečitost i mudrost (Up. Lk. 21, 15) da ognjenim jezicima progovorim, da uz Božje sadejstvo zapalim oganj nade u srcima hladnim… Knjigo Zaveta istinitih! Govori nam o Božjim obećanjima pravednicima i grešnicima!
* * *
Nada u Boga nakon učinjenih grehova, ma kakvi da su, to jest, na izmirenje sa Njim posle zavade, u čamotinji, tuzi, u strastima. Nada grešnikova u oproštaj grehova i spasenje se, izgleda, nigde ne izražava tako jasno i snažno kao u molitvama pred pričešće i u kanonima Isusu najslađem, Božjoj Majci, Anđelu-čuvaru i u dnevnim kanonima.
* * *
Nada zahteva i život u skladu sa nadom. Oni koji se nadaju ne treba da žive kao oni koji nemaju nade (1. Sol. 4. 13). Imajući, dakle, ovakva obećanja, očistimo sebe od svake nečistote tijela i duha. (2. Kor. 7, 1) Riječi o vašoj nadi (1. Pt. 3, 15; naš prevod; prevod Sinoda: razlog vaše nade: na crkvenoslovenskom: slovese o vašem upovaniji. – Prim. prev) – eto šta ištem od Boga.
* * *
Gdje sam ja, ondje će i sluga moj biti (Jn. 12, 26) – sa Mnom na prijestolu Mome (Otk. 3, 21); bićemo uzneseni na oblacima… s Gospodom ćemo biti (1. Sol. 4, 17) – eto naše nade!
* * *
Svakome oduzmite ono što najviše voli od vidljivih stvari: zatražite ili oduzmite od srebroljupca novac, od ljubitelja presićenja ukusnu hranu, od častoljubivog i gordog neke njegove privilegije, nazovite ga pogrdnim imenom, i videćete šta čini čiju nadu, kakvo je u koga blago, kakva strast! O, sa kakvim se sramnim strastima ponekad moramo sretati! Ponekad se čovek vezuje nečistom ljubavlju za čoveka drugog pola, diše, hrani se njime, tako reći. O, sramna nado! O, gnusno srce, koje si od Gospoda odstupilo! O, čoveče koji si telesnu, slabu mišicu svoju utvrdio na sebi sličnom ništavnom čoveku! Pokazaću ti koga treba da voliš! Vi koji opterećujete srca vaša prejedanjem i pijanstvom, pokazaću vam ko treba da ispunjava srca vaša! Srebroljubče, pokazaću ti od koga da kupiš srebro žeženo; ti koji si strasno vezan za razonode, za počasti – išti počast nebeskog prizvanja; ti koji si strasno vezan za lepu odeću – u bijele haljine, u haljine pravde da se obučeš (Otk. 3, 18; up. Ps. 131, 9). Gresi su suprotni nadi: očaj, čama, sujeta.
* * *
Kazna za greh i mir savesti nakon pokajanja zbog njega očigledno dokazuju da postoji jedan Sudija, Životodavac i Bog naš Koji nas može spasti i pogubiti, Koji nam je dao život i zakone života i Koji nas kažnjava za njihovo narušavanje, i da je On nepromenjiv.
* * *
Duša se kod svetog proroka Davida naziva okom (smuti se oko moje – Ps. 6, 8), sluhom, jezikom, rukom, nogom ili stopama (daj mi da slušam radost i veselje, da se obraduju kosti potrvene; obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj; ne daj nozi tvojoj da se spotače – Ps. 50, 10; 16; 120, 3). Oko duše se ne sklapa ni noću.
* * *
Zarobi me, Vladiko, u slatko ropstvo Duha Tvoga Svetoga, da kao potoci u jugovini (Ps. 125, 4) poteku reči moje u slavu Tvoju i na spasenje ljudi Tvojih! Daruj mi taj slatki i moćni unutarnji podsticaj da lako na hartiji izlažem punoću duhovnih viđenja i osećanja! Neka jezik moj bude trska pisara brzopisca (Ps. 44, 2) – Duha Svesvetoga!
* * *
Duboko osećanje bede, plač zbog postojanja zla, žeđ za spasenjem postoje u svakoj pravednoj i smirenoj duši. Zvuk zvona je poziv na besedu sa Bogom, dece sa Ocem, poziv da se pojavimo pred Njim.
* * *
Šta volimo najviše na svetu? Život i zdravlje. Ko je naš život i zdravlje? Isus Hristos. Zato, ako hoćeš da budeš živ, i to večno živ i blažen, veruj u Isusa Hrista i ugađaj Mu, živeći po Jevanđelju Njegovom.
* * *
Ljubav je Bog. Ako Boga voliš, Bog u tebi prebiva i ti u Bogu (Up. 1. Jn. 4,16). Zloba je đavo. Dovoljno je da jednog trena osetiš zlobu prema bližnjem – i demon je u tebi, udene se kao igla i nastoji da u tebi naraste kao planina – toliko se širi i toliko je težak! Zato neprestano voli Boga i bližnjeg. Ni jednoga trena ne puštaj u srce svoje zlobu, smatrajući je demonskim maštanjem. Amin.
* * *
Ljubav dugo trpi i blagotvorna je (1. Kor. 13, 4), a zloba je nestrpljiva, brza na gnev i stroga. Zloba brzo kažnjava, a ljubav brzo snishodi i oprašta. Ljubav vidi svoje nedostatke i nerado ih primećuje u drugima; zloba primećuje i najmanje nedostatke bližnjeg i slepa je za svoje velike nedostatke. U bližnjem vidimo trun, a u sebi ne vidimo brvno; i to biva često i prečesto, i pored unutarnjih urazumljivanja od Boga.
* * *
Zlobe se boj kao vatre; ni pod kakvim, naizgled opravdanim izgovorom, tim pre zbog nečeg tebi neprijatnog, ne puštaj je k srcu: zloba je uvek zloba, uvek je đavolski porod. Zloba ponekad dolazi u srce pod izgovorom revnosti o slavi Božjoj ili o dobru bližnjih; ne veruj ni svojoj revnosti u tom slučaju: ona je laž ili revnost koja nije po razumu; potrudi se da u tebi ne bude zlobe. Bog se ničim ne proslavlja tako kao ljubavlju koja sve trpi, i ničim se tako ne prezire (sramoti) i ne vređa kao zlobom, ma kakvom se prividnom dobrotom ona prikrivala. Pod maskom staranja o siromasima, skrivajući zlobu svoju prema Gospodu svome, Juda Ga je izdao za 30 srebrnjaka. Pamti da neprijatelj neumorno traži pogibelj tvoju i da te napada onda kada ga najmanje očekuješ. Zloba njegova je beskrajna. Nemoj vezivati sebe samoljubljem i slastoljubljem da ne budeš lako zarobljen.
* * *
Bog je za ljude nepresušan u darovima Svojim. Evo On već 7370 leta (Pisano 1863. godine) izobilno hrani sva stvorenja. Svuda se vidi blagostanje, radost, samo što nezasiti bogataši suviše mnogo zgrću u svoje džepove i zadržavaju u svojim riznicama darove Božje koji bi mogli izobilno da prehranjuju stotine i hiljade siromašnih. Čoveče, čvrsto veruj u nepresušnost Božju u darovima Njegovim i rado da prelamaš hljeb svoj gladnome (Isa. 58, 7); što više budeš davao, to će ti više Bog slati. Takav je Božji zakon: kakvom mjerom mjeriš, onakvom će ti se mjeriti (Up. Mt. 7, 2).
* * *
Nauči da ime Bog uvek pamtiš i izgovaraš sa velikom verom, strahopoštovanjem, ljubavlju i blagodarnim srcem. Nikad ga ne izgovaraj lakomisleno.
* * *
Govori i čini svaku pravdu bez sumnji, smelo, čvrsto, odlučno. Izbegavaj sumnje, plašljivost, mlakost i neodlučnost. Jer nama Bog nije dao duha plašljivosti, nego sile i ljubavi. (2. Tim. 1, 7; up. Rim. 8, 15) Gospod naš je Gospod sila.
* * *
Diši verom (ne sumnjajući u Božju istinu), uzdanjem u Boga i ljubavlju prema Bogu i bližnjem. A kako tome pomoći? Neverovanjem u trajnost bilo čega zemaljskog; neuzdanjem u zemaljska dobra – hranu, piće, novac, bogatstvo, zemaljske veze; neljubavlju, ravnodušnošću prema svemu zemaljskom, truležnom: ni za šta se ne prilepljivati srcem, ni prema čemu nemati pristrašće. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. (Kol. 3, 2)
* * *
Bog je ljubav, a ja sam ikona Božja, znači i ja treba sav da budem ljubav. Bog je najprostije dobro, kome je tuđe svako i najmanje zlo. Ja sam ikona Božja: znači, ja takođe treba da budem potpuno dobar, bez trunke zla. Ako te neprijatelj bude smućivao hranom ili pićem, reci mu: evo moje hrane i pića tela i krvi Gospoda moga, oni mi se ne mogu oduzeti; dogod sam sveštenik svake nedelje se njima mogu pričešćivati i, obično, nekoliko puta nedeljno. Sem toga, ako budem u sebi iskao Carstvo Božje nadom u Njega, Gospoda moga, onda će se sve zemaljsko što mi je potrebno dodati, po Svetom Pismu: ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Veran je, pouzdan Bog moj. Sve je za mene Bog. Te reči duboko usadi u um svoj razmišljanjem.
* * *
Neka te ništa ne ozlojeđuje, sve pobeđuj ljubavlju: svakojake uvrede, hirove, svakojake porodične neprijatnosti. Nemoj znati ni za šta sem za ljubav. Uvek iskreno krivi sebe, smatrajući sebe vinovnikom neprijatnosti. Govori: ja sam kriv, ja sam grešan. Pamti da je bližnji jednako nemoćan kao i ti, a nemoć zbog nemoći se poništava, i ne treba kriviti nemoćne i grešne ako priznaju svoju nemoć. Đavola, u zlu jakog, treba kriviti.
* * *
Otac nebeski se toliko brine o meni, o mom životu, o mom spasenju da Sina Svog jedinorodnog nije poštedeo radi mene i poslao Ga je u svet na stradanja i smrt, i hrani me Njegovim telom i krvlju; i može li se desiti da se On ne pobrine o meni u manje važnom ili da mene i moje bližnje liši dovoljne ishrane? Toga dosad nije bilo, i neće ga ni biti. Ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33)… A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle. (Mt. 10, 30-31)
* * *
Život moj je Gospod beskonačni, Onaj Koji jeste, Svedržitelj; ja sam sav pogružen u taj život. Koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama. (Ef. 4, 6) Ja sam uvek pred licem Božjim, ja sam uvek u Bogu i On je u meni. Hoću li se u hranu i piće, ili u novac, hoću li se u čoveka uzdati? Neću li tada biti slepac? Vaistinu je Bog moja uzdanica, On mi je sve!
* * *
Češće treba pamtiti reči Spasove: ako se ne ponizite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18, 3-4), i apostolove: žarko želite razumnoga i pravoga mlijeka, kao novorođena djeca, da o njemu (njime) uzrastete za spasenje (1. Pt. 2, 2; pravo – neobmanjivo, nepritvorno, istinsko).
* * *
Budi krotak i trpeljiv osobito u bolesti i u raznim nepovoljnim okolnostima: jer tada smo posebno skloni razdražljivosti, budući razmaženi blagostanjem, zdravljem, srećom i spokojem. Srećni su među nama oni koji nemaju pristrašća ni prema čemu, jer se ne svezuju škrtošću.
* * *
Kada se moliš, uvek pamti da besediš s Bogom, Ocem milosti i svake utehe, Koji je nepromenjiv, Koga ne zamaraju naše molbe, sa Ocem Koji je uvek beskrajno dobar, premudar, svesilan, Kome je zbog beskonačne dobrote, premudrosti i svemoći uvek tako lako da ispunjava sve tvoje molbe, kao što je tebi lako da pomisliš na njih i da ih poželiš, kao što ti je lako da izgovoriš reči molbi, i čak beskrajno lakše. Pamti to i nikada na molitvi ne kloni.
* * *
Sluga Moj Avram moliće se… sluga Moj Jov neka se pomoli za vas… Mojsej… Samuilo… Ilija. (Jov 42, 8; up. 1. Moj. 20, 7; 17; Jer. 15, 1; 1. Car. 18, 36; Ps. 98, 6) Prijatne su Gospodu molitve svetih za nas, kao vernih slugu Božjih.
* * *
Đavo neprestano u srcima našim kleveće Boga, osobito Njegovu svudaprisutnost: zaboravi Bog, odvrati lice Svoje; pravosuđe: neće tražiti (Bog) – Ps. 9, 25; 32; 34; postojanje: nema Boga (Ps. 13, 1).
* * *
Bog želi da Mu se neprestano obraćamo u molitvi kako bi nas, decu Svoju, koja su podivljala od greha i koja se od Njega udaljavaju, privukao Sebi, očistio i primio u zagrljaj Svoje ljubavi, kako bi nam pokazao da nam je kod Njega uvek dobro. Tako i dobri roditelji postupaju sa svojom zločestom decom.
* * *
Kada čuješ da govori Bog, zamišljaj reč Njegovu kao delo koje se već dogodilo ili se događa, ili će se dogoditi.
* * *
Prezasićivanje je lišavanje vere, srdačne skrušenosti i molitve, hladna bezosećajnost, nemoć srca za bilo kakvo duhovno delanje, lišavanje blagodati, izvor gordosti, gubitak smirenja, odbijanje višnje pomoći, izvor hule na Boga i svete, neutoljiva žeđ za većim, nezadovoljstvo onim što imaš, lažljivost srca: da prezasitivši se ne budem laža. Ako biste pitali: zašto je mnogo ljudi koji ne veruju, koji se ne mole, ne žive hrišćanski, koji se odaju svakojakim porocima? Odgovor je spreman: zbog služenja stomaku bogu.
* * *
Molitva je voda živa kojom duša utoljuje svoju žeđ. Kada se moliš, zamišljaj da je samo Bog pred tobom, Bog – trojični u Licima, i sem Njega ništa drugo. Zamisli da je Bog u svetu kao duša u telu, iako je beskonačno veći od njega i njime se ne ograničava; tvoje telo je malo, i celog ga ispunjava mala duša tvoja: svet je velik, a Bog je beskonačno velik, i po celoj tvorevini Bog sve ispunjava – Koji je svuda i sve ispunjava.
* * *
Šta označava javljanje triju putnika Avramu? Označava da Gospod, trojični u Licima, kao da neprestano putuje po zemlji i nadzire sve što se na njoj čini, i da slugama Svojim koje su budne, pažljive prema sebi i svom spasenju i koje Ga traže, Sam dolazi, gostuje kod njih i besedi sa njima, kao sa prijateljima: njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14, 23); a bezbožnike pali ognjem, kao Sodom i Gomor.
* * *
Gospod je tako milosrdan da se nikad ne gnuša naše molitve, nego svaku milostivo prima, i što je u njoj nesavršeno Sam ispravlja, samo treba da Mu se iskreno obraćamo i da Ga ne zaboravljamo sasvim.
* * *
Mi, propovednici, treba samo da pomažemo Božjim dejstvima na srca ljudska, da lovimo njihova spremna raspoloženja za pokajanje i da ih pojačavamo.
* * *
Reč Božja je isto što i Sam Bog. Stoga nesumnjivo veruj svakoj reči Gospoda; reč Božja je delo: i tvoja reč treba da bude delo; zato pošto daš reč, neizostavno je ispuni; zato i na molitvi reči naše treba da budu delo i istina, a ne laž, ne neiskrenost, ne licemerje. Tako treba da bude i u celom životu.
* * *
Visoko dostojanstvo čoveka, kao ikone Božje. Zašto čovek koji ima živu veru može da čini svakojaka čuda i da, bar u izvesnoj meri, bude bog za prirodu? Zato što je on ikona Božja, zato što verom biva jedan duh sa Gospodom. Zašto je Bog poslao Sina Svoga za Spasitelja sveta i dao Ga na smrt zbog grehova ljudi? Zato što su ljudi ikona Božja. Zašto su ljudima data takva neizreciva obećanja, i to takvih dobara, što oko ne vidje, uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe (1. Kor. 2, 9)? Zato što su oni ikona Božja. O, kako treba da poštujemo ljude! Kakva treba da bude nada hrišćana! Prijatelji Boga moga, mislite o onome što je gore (Kol. 3, 2)!
* * *
Isus pogleda na Petra, i izišavši napolje (Petar) plakaše gorko (Lk. 22, 61-62. /Mt. 26, 75/). I sada, kada Isus pogleda na nas, mi gorko plačemo zbog grehova svojih. Da, suze naše na molitvi znače to da je Gospod pogledao na nas sveoživljujućim pogledom Svojim koji ispituje srca i bubrege. Ah, kako se ponekad zapliće duša naša u razne grehove, kao ptica u mrežu! Ponekad ne vidiš izlaz iz grehova svojih, i muče te: ponekad je srce strašno žalosno zbog njih; ali pogledaće Isus i poteći će potoci suza, a sa suzama će i svo pletivo zla iz duše nestati; i plačeš i raduješ se što ti je takva milost odjednom neočekivano poslata; i kakva ti je samo toplina u srcu, i kako ti je lako da bi tada da poletiš Samom Gospodu Bogu! Blagodarim svim srcem svojim Gospodu Koji badava očišćuje sva bezakonja moja (Ps. 102, 3)!
* * *
Duša naša se dušom naziva zato što diše Duhom Božjim, to jest, tako se zove zbog Duha životvornog.
* * *
Isus Hristos je deleći hranu prethodno podizao pogled ka nebu, blagodario, blagosiljao, potom prelamao i razdavao. Apostol Pavle je na lađi činio isto. Tako i mi treba da blagodarimo Bogu za hranu i piće i za sva dobra veštastvena, a osobito za duhovna.
* * *
Duh Sveti je Riznica svih dobara ili duhovnog bogatstva. Pogledajte kakvim su čudesnim bogatstvom bile ispunjene duše u kojima je obitavao Duh Božji, kakvom svetlošću znanja, kakvim miomirom vrlina! Duša blagočastivog čoveka je prebogata duhovna riznica; na primer, apostola Pavla, Petra, Jovana, episkopa Jovana Zlatousta, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova. Dobar čovjek iz dobre riznice srca svojega iznosi dobro. (Lk. 6, 45; up. Mt. 12, 35) Eto gde je istinsko blago. To nikako nije ono koje ceni svet.
* * *
Želiš li da vidiš hrišćansku nadu u svoj njenoj veličini: čitaj crkvene molitve, prouči hrišćansko Bogosluženje, osobito nedeljne i praznične službe. Tamo ćeš videti beskrajno bogatstvo dobara koja su obećana verujućima.
* * *
Duhovni čovek se umom i srcem pogružava u Boga i u Njemu nalazi riznicu znanja i premudrosti, pravednosti, mira i radosti u Duhu Svetome. (Rim. 14, 17), a telesni čovek – u svijet preljubotvorni i grješni (Mt. 12, 39), ili u veštastvenu prirodu, ne videći u njoj Boga, i u njoj traži hranu za svoj zemni, kratkovidi um, za svoje samoljublje i gordost. Ali blaženi čisti srcem (Mt. 5, 8). Očisti se i nadaj se sjedinjenju sa Bogom u beskonačne vekove.
* * *
Na molitvi se najviše treba starati o vatrenosti duha, o vatrenosti i iskrenosti pokajanja zbog grehova. Ananija, Azarija i Misailo, prorok Danilo (pred dolazak Arhangelov). Blagorazumni razbojnik.
* * *
Sveštenik je sluga Božji kome je data Njegova vlast i sila (prilikom pokajanja); sila krsna je sveštenički blagoslov.
* * *
Iskreni hrišćani se neprestano mole, jer neprestano grešimo; neprestano blagodare, jer svakoga dana, svakoga trena dobijamo nove milosti Božje, a i starima nema broja; neprestano slavoslove, jer neprestano vidimo slavu dela Boga našeg u nama i u svetu, osobito slavu Njegove beskonačne ljubavi prema nama.
* * *
U najtužnijim, najneutešnijim trenucima Gospod je sa nama: sa njime ću biti u nevolji (Ps. 90, 15). A mi mislimo ne, Bog nas je ostavio. O, neizreciva je vlast Boga našeg nad srcima našim! Majka nije kadra da potpuno privuče srce naše ljubavi svojoj, dok ga Gospod privlači svetim Tajnama i molitvom.
* * *
U dobrim delima postoji nada u nagradu: velika je plata vaša na nebesima (Mt. 5, 12)… Dobro činiti da nam ne dosadi, jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti (Gal. 6, 9)… Čeka me vijenac pravde (2. Tim. 4, 8)… Neka bude, Gospode, milost Tvoja na nama, kao što se uzdasmo u Tebe. (Ps. 32, 22)
* * *
Poštuj sebe, kao ikonu Božju: pamti da je ta ikona duhovna, i revnuj o ispunjavanju zapovesti Božjih koje u tebi vaspostavljaju podobije Božje. Izuzetno se čuvaj narušavanja i najmanje zapovesti Božje; to narušavanje razara u nama podobije Božje i približava nas podobiju đavola. Što više budeš narušavao zapovesti Božje, to ćeš se više upodobljavati đavolu.
* * *
Nauči da savladavaš svoje srce, svoje strasti silom imena Gospodnjeg i svoje volje, onda kada ono najviše strada od poriva samoljublja, kada je spremno da sviju i sve ruši i lomi.
* * *
Imam Učitelja Koji mi daruje život: svaka reč Njegova je reč života i, znači, istina. Upravo Njemu sve verujem, a svemu protivnom Njegovoj reči što čujem u svojim mislima i u srcu, ili od ljudi ne verujem i smatram lažju, smrću za dušu.
* * *
Svesveti Duh, po blagovoljenju Oca, oživotvoruje svu tvorevinu nebesku i zemaljsku.
* * *
Sve veštastveno, kao što vidimo, truli, počev od hrane i odeće, gresi takođe, svi, kao što primećujemo, kvare dušu i telo. To treba da preporodi u nama nadu u netruležno, neprolazno. Vi, sladokusci, vi, koji se razmećete odećom, kućama, bogatstvom šta činite? Gradite kule od peska.
* * *
Sve što diše udiše vazduh i bez vazduha ne može da živi; sva razumna, slobodna bića žive od Duha Svetoga, kao od vazduha, i bez Njega ne mogu da žive. Svetim Duhom se svaka duša oživljava. (Antifon 4. glasa) Poznajte da je Duh Sveti u odnosu na vašu dušu kao vazduh u odnosu na telo.
* * *
Noću je naša duša oslobođena svetske taštine i stoga na nju može slobodno da deluje duhovni svet, i ona može slobodno da prima njegove uticaje, tako da su čovekove misli i raspoloženja srdačna – misli i raspoloženja Samoga Gospoda, ili Anđela i svetih, ako je čovek pravedan; i misli i raspoloženja đavola, ako je nepokajani grešnik.
* * *
Čudotvorna ikona Spasitelja je Sam Gospod na njoj. Gorko i kao nehotice plačem, bez svesne namere; po blagodati koja se od nje na mene obilno izliva, lijem potoke suza koji očišćuju od grehova dušu moju i bude mir i radost u srcu mome.
* * *
Đavo ima običaj da nas napada u teškim okolnostima.
* * *
Ako je kakva misao život za srce, onda je ona – istina; ako je mučenje, smrt srca, onda je – laž. Gospod naš je mir i život – i kao mir i život prebiva u našim srcima.
* * *
Zar hrišćanin koji čeka večni spokoj i radost na nebesima ne treba u ovom životu hrabro i sa radošću da podnosi sve tuge, napore, bolesti i nepravde, sve muke, svakojake neprijatnosti? Doista. U protivnom šta će značiti budući spokoj? Kakvom spokoju da se nada onaj ko je živeo spokojno, ništa ne trpeći? Gde će biti pravda Božja? Kroz mnoge nevolje nam valja ući u Carstvo Božije. (Dap. 14, 22)
* * *
Odlika našeg zemaljskog života je neprestano očekivanje Božjeg poziva iz ovoga života u drugi. Mi nismo svoji, mi smo sluge Božje, kako nas divno naziva Crkva, a sluge iz časa u čas treba da očekuju da će ih Gospod svakog trena pozvati. Zakucaće: i kreći. Da mu odmah čim kucne otvore. (Up. Lk. 12, 36) A šta mi činimo? Pa mi smo sasvim zaboravili da smo sluge Božje, mislimo da smo svoji i uređujemo život svoj ne po zapovestima Božjim, već po svojoj volji: kako nam se živi, tako i živimo. I zato nam je život pun bezbrojnih grehova. Pogledajte život ljudski i videćete da je sve u njemu – taština nad taštinama, sve je taština (Prop. 1, 2): mode, teatri, karte, sedeljke, maskarade, spomenari, raskošan nameštaj itd. itd. – sve za sebe, a za bližnjeg nipošto: idi go i bos, skapavaj od studeni i gladi.
* * *
Prezir prema tvorevini tiče se i Tvorca; zato se nemoj usuđivati da govoriš ove i slične reči: ne dopada mi se lice ovog čoveka, iako je možda i dobar čovek. To je đavolska mržnja prema stvorenju Božjem, đavolska hula. Pamti da je svaki čovek ikona Božja i da je sva slava njegova unutra, u srcu. Čovek gleda na lice, a Bog na srce.
* * *
Češće se podsećaj da je zlo u tebi a ne u ljudima. Takvim ubeđenjem, potpuno istinitim, zaštitićeš se od mnogih grehova i strasti. Naša nevolja je često u tome što svoje zlo pripisujemo drugome.
* * *
Sveti Božji su veliki trgovci koji su se obogatili svim duševnim blagom, svim vrlinama: krotošću, smirenjem, uzdržanjem, trpljenjem, bogatom verom, nadom i ljubavlju. Zato mi i tražimo njihove svete molitve, kao prosjaci od bogatih, kako bi nam pomogli u našoj duhovnoj bedi, kako bi nas naučili da se molimo i napredujemo u hrišćanskim vrlinama, kako bi se oni, budući da imaju smelost pred Bogom, molili za oproštaj naših grehova i čuvali nas od novih. Odlazimo kod zemaljskih trgovaca u njihove dućane da kupujemo njihovu robu: kako da se ne obraćamo nebeskim trgovcima sa usrdnom molitvom, kao sa srebrom i zlatom, kako da od njih ne kupujemo posredovanje za nas pred Bogom, za oproštaj grehova i za darovanje raznih hrišćanskih vrlina! To je, izgleda, sasvim prirodno.
* * *
Zašto za sve treba blagodariti Bogu i dobrim ljudima koji dobro tvore? Više radi naše koristi: da bi nežnija, tananija bila osećanja naše duše, osećanje naše zavisnosti u svemu od Boga i od dobrih ljudi, osećanje blagodarne ljubavi prema njima i naše ništavnosti bez Boga, osećanje naše nemogućnosti da opstanemo bez pomoći dobrih ljudi.
* * *
Pri prekorevanju potčinjenih zbog njihove nemarnosti brižljivo se uzdržavaj od raspre, razdražljivosti i pometenosti, i budi krotak, pun ljubavi, staložen i miran. Ako se onaj koji treba da se ispravlja vređa, krotko mu napomeni da nipošto nemaš nameru da ga vređaš i ljutiš, već da mu iskreno želiš dobro i red u njegovom poslu, da ti nije mrzak on, već nered koji on stvara. Ne vređaj njegovo samoljublje i ljudsko dostojanstvo, uzdižući sebe u njegovim očima a njega ponižavajući: ako imaš tu slabost (gordost), bolje se ostavi ispravljanja drugog i najpre se sam isceli: izvadi najprije brvno iz oka svog duhovnog, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz duhovnog oka brata svoga (Mt. 7, 5). U protivnom ćeš samo razdražiti bližnjeg, a moralne koristi mu nećeš doneti. Budi krotak i blag prema drugima kada im zameraš zbog njihovih nedostataka, pamteći da i sam imaš nedostatke, i to velike. Izobličavaš drugoga, recimo, u pijanstvu, ali ako i ti piješ, ili ako ne piješ, ali uživaš u hrani, ugađaš stomaku, prejedaš se, ta ti grešiš isto kao i on. Sam raščisti sa stomakougađanjem i tada ćeš snažno govoriti protiv pijanstva drugih. Kriviš drugog zbog nemarnosti prema poslu, a sam si, može biti, takođe nemaran. Ljekaru, izliječi se sam. (Lk. 4, 23)
* * *
Ni prema kome, ni zbog čega nemoj imati zlobe u srcu svome, nikog ni pod kakvim izgovorom ne preziri. Imajte istrajnu ljubav među sobom; jer ljubav pokriva mnoštvo grijehova. (1. Pt. 4, 8)
* * *
Ako naiđeš na tuđu nepažnju i omalovažavanje prema sebi, ne vređaj se, nego sebi reci: dostojan sam toga; slava Tebi, Gospode, jer si mene, koji sam po delima svojim nevaljao, udostojio da primim beščašće (sramoćenje) od meni sličnih sa-ljudi. A sam uvek pokazuj ljubav prema svima, osobito prema bliskima, iskreno, usrdno, svesrdno, gromoglasno, a ne hladno i tromo, lenjivo, pritvorno, nerado, poluglasno.
* * *
Ne jedi do sitosti, ne naspavavaj se, trudi se usrdno, moli se svim srcem; budi od sveg srca poslušan roditeljima i starešinama, svima želi dobro, budi svima zadovoljan, i bićeš zadovoljan sobom, zdrav i srećan.
* * *
Život hrišćanina treba da bude neprestana pažnja prema sebi samom, to jest, prema svom srcu, zato što su svakoga trena nevidljivi neprijatelji spremni da nas prožderu; svakoga trena kipe od zla prema nama.
* * *
Vi koji tako silno izbegavate u ovom životu stradanja tela i žalosti duše, koji tako mazite svoje telo i ugađate duši – zašto se ne brinete o izbegavanju večnog ognja, hiljadu puta strašnijeg od zemaljske ognjene stihije? Zašto se ne starate da izbegnete večne žalosti? Nesrećnici, obratite se. Da, biće neizdržljivo.
* * *
Da li zbog lepote svoga stana, kao divan nameštaj, kao ukras, vešaš u svome domu bogate i živopisne ikone, ne odnoseći se prema njima sa iskrenom verom, ljubavlju i strahopoštovanjem, kao prema svetinji? Zapitaj svoje srce da li je tako? Ikone u domu ili u hramu nisu radi spoljašnjeg izgleda, već radi molitve, radi poštovanja, radi nazidanja. Likovi svetih treba da budu naši domaći, crkveni učitelji. Čitaj žitije njihovo i utiskuj ih u srce svoje, pa i sam se trudi da se saobražavaš njihovom životu.
* * *
Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. (Mk. 12, 31) Sve treba da nam bude zajedničko, kao sunce, vazduh, vatra, voda, zemlja – koji su nam svima zajednički; takođe zajednički treba da budu – delom – i hrana, novac, knjige i, uopšte, svi darovi Gospodnji koji su dati svima da u njima zajedničare i koji se lako dele. Jer mi nemamo ničeg svog, nego je sve Božje. I nepravedno drže u riznicama svojim suviške svoje bogati ljudi pored tako mnogo siromašnih kojima je potrebna neophodna hrana i neophodna odeća i stan. Ali trudoljublju s pravom pripadaju suvišci, i besposleni pravedno trpe siromaštvo i bedu. Zato, ako znamo da je neko siromašan zbog nerada i lenjosti, takvom ne treba da udeljujemo od suvišaka stečenih radom. Ako neko neće da radi, govori sveti apostol Pavle, neka i ne jede (2. Sol. 3, 10). Ali vapijućem siromaštvu koja potiče od starosti i iznemoglosti, od bolesti, uzaludnih ili malo nagrađivanih napora, od stvarno teškog stanja, od mnogobrojne porodice, od slabog roda žita, uvek treba da hitamo u pomoć, osobito bogati ljudi. Treba se rukovoditi istorijom apostolskih vremena, primerom prve Crkve.
* * *
Sa rečima u srcu: sve je moguće onome koji vjeruje (Mk. 9, 23), stremi ka svemu dobrom i hvale dostojnom. Uvek imaj veru ma kakvo delo nameravao da činiš.
* * *
Na sve načine čuvaj prostotu srca, prostotu vere, nade i ljubavi, krotosti, smirenja, nezlobivosti.
* * *
Svako dobro je od Boga, i Bog je za nas svako dobro: eto prostote vere, nade i ljubavi!
* * *
Mi treba da damo život svoj za Gospoda i bližnjeg i da ga ne žalimo, a mi žalimo čak i hranu, piće, odeću, stan, novac, knjige i druge stvari – taj prah zemaljski. Lukavo i zlo telo naše traži i najmanji izgovor za samoljublje, pohlepu, otimanje.
* * *
Kako je divno, spokojno, lako opraštati grehe onima koji nam nanose nepravdu ili nas vređaju! Oprostio si i spokojan si. Izvređali su te? Pa šta onda! Tako i treba žalostiti tvog telesnog, starog čoveka: samoljubivog, gordog, razdražljivog, zavidnog, lenjivog, škrtog, koji toliko uvreda nanosi Bogu. Dobro je što mu se bar donekle od ljudi vraća istom merom kojom on meri Bogu.
* * *
Ne sija sunce, to Gospod sija Svojom dobrotom koja se ni sa čim me može uporediti, to On blista neizrecivom svetlošću Svojom. Ako je suncu dao toliko svetlosti, onda je, svakako, Sam ima beskonačno više; ako je suncu dao toliko svetlosti, onda će pravednicima u budućem veku, svakako, dati neuporedivo više svetlosti, i ovo sunce je ništavno u poređenju sa razumnom dušom čovekovom. Dakle, ako zaslepljujuće sija veštastvo, stvorena svetlost, kako onda sija Sama prvobitna, istinska, nestvorena Svetlost – Bog! Analogija između mira veštastvenog (počev od sunca do travke) i sveta duhovnog.
* * *
Kada se brat u čemu bilo ogreši o tebe, na primer, ocrni te ili drugome zlonamerno prenese tvoje reči u iskrivljenom obliku, i okleveće te, ne srdi se na njega, nego u njemu pronađi dobre strane koje nesumnjivo postoje u svakom čoveku, i zadrži se na njima sa ljubavlju, prezirući zlo koje je on smislio protiv tebe kao nečistoću koja nije vredna pažnje, kao demonsko maštanje. Tako tragači za zlatom ne obraćaju pažnju na mnoštvo peska i mulja pomešanog sa zlatom, nego se zadržavaju na zlatnim zrncima, i premda ih je veoma malo, cene i to malo i ispiraju ga od mnoštva neupotrebljivog peska. Tako i Bog postupa sa nama, dugotrpeljivo nas čisteći.
* * *
Njega, Koji nije znao grijeha (rečeno je o Hristu), učini grijehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu (2. Kor. 5, 21). Zar ćeš se posle ovoga stideti da priznaš bilo koji greh ili da primiš na sebe optužbu za greh koji nisi učinio? Ako je Sam Sin Božji nas radi bio okrivljen za greh, iako je bio bezgrešan, onda si ti takođe dužan da prihvatiš optuživanje za sve grehove sa krotošću i ljubavlju, jer zaista imaš sve grehove. A za one za koje nisi zgrešio optuživanje primaj iz smirenoumlja.
* * *
Budi smeo, rešen na svako dobro, osobito na reči milošte, nežnosti, saosećanja, tim pre za dela sastradanja i uzajamne pomoći. Maštanjem smatraj – čamotinju, beznađe u ma kom dobrom delu. Sve mogu, govori, u Isusu Koji mi daje moć (Fil. 4, 13), iako sam prvi među grešnicima. Sve je moguće onome koji vjeruje. (Mk. 9, 23)
* * *
Na srcu našem treba neizbrisivo da budu napisane reči: ljubi bližnjeg kao samoga sebe (Mk. 12, 31), i da uvek rukovode srcem pri susretu sa bližnjim ma gde i ma kada: kada on dođe kod nas, ili mi kod njega, ili kada mu treba nešto učiniti, dati, ili pri razgovoru sa njim. Dakle, nosi u srcu reči: ljubi kao samoga sebe i neprestano vodi umni rat za ispunjavanje tih živih reči Gospoda našeg. Prinuđuj sebe na uzajamnu ljubav, namerno obespokojavaj, uznemiravaj, muči crva samoljublja i zlobe koji se unutra skriva, raspinji ga, pobeđuj ga u sili moći (Up. Ef. 6, 10) Gospoda našeg Isusa Hrista.
* * *
Kada se budeš molio za pokoj duše umrlog, prinudi sebe da se pomoliš za njega od sveg srca, pamteći da je to tvoj suštinski dug, a ne nekog sveštenika i klirika. Zamisli kako je pokojniku neophodan mir i kako mu je potrebna molitva živih za njega, budući da je ud jednog tela Crkve, kako se demoni nadmeću sa Anđelima za dušu njegovu i kako ona drhti od straha ne znajući kakva će je sudbina zadesiti zauvek. Mnogo pred Vladikom znači molitva vere i ljubavi za pokojnika. Zamisli još kako ti je neophodan spokoj kada te svežu lanci grehopada, i kako se tada usrdno, sa kakvom iskrenošću, žarom, snagom moliš Gospodu i Prečistoj Bogorodici, i kako se raduješ i veseliš kada nakon usrdne molitve dobiješ izbavljenje od grehova i duševni mir. Primeni to i na dušu pokojnika: i njegovoj duši je takođe potrebna molitva – sada već tvoja, zato što sama ne može plodotvorno da se moli; i njegovoj duši je potreban spokoj koji ti možeš da izmoliš za njega toplom molitvom, uz dobročinstvo u korist njegove duše, a osobito prinošenjem za njega beskrvne žrtve.
* * *
Pijanci, preljubnici, stomakougodnici, lopovi, ogovarači, lenjivci, besposličari, kartaroši, ljubitelji pozorišta, plesači, praznoslovci, podrugljivci, recite mi: zbog čega je Sin Božji sišao s nebesa, propovedao Jevanđelje Carstva, učinio bezbrojna čuda, postradao, umro i vaskrsao i poslao po celom svetu apostole da propovedaju o Carstvu? Recite, zbog čega? Da li zato da bi ste se vi prejedali, pijančili, činili preljube, krali, lažno svedočili, provodili vreme u dokolici, praznoslovlju, u kartanju, u pozorištima, na plesovima, u spletkarenju? O, kako će vas skupo koštati vaš protivjevanđeljski život, ako se ne pokajete i ne ispravite!
* * *
U pobeđivanju zla dobrim posebno iskusni treba da budu sveštenici Gospodnji, budući da počivaju na zakonu Božjem, budući da znaju bezbroj primera nezlobivosti svetitelja Božjih: Avrama, Isaka, Jakova, Noja, Davida, Mojseja, Samuila, a osobito Bogočoveka Isusa Hrista Koji je najčistiji uzor naš, apostola Petra, Pavla, Jakova, Jovana i drugih, prvomučenika i arhiđakona Stefana i drugih, budući da se često ukrepljuju u Svetoj Tajni pričešća od Samog Izvora dobrote Gospoda Isusa Hrista, budući da uče druge da pobjeđuju zlo dobrim (Rim. 12, 21). Ako se nije naučio krotosti, smirenju i nezlobivosti i ako nije naučio da pobeđuje zlo dobrim, od sveštenika će se odgovor tražiti strože nego od mirjanina: jer sveštenik je uznesen do nebesa Božjim tajnama i dobio je velike snage za blagočašće. A ako postupa neblagočastivo, sam sebe osuđuje na večni oganj svojom nepokajanošću, nepromišljenošću i neispravljivošću. Gospode, oprosti mi sagrešenja moja i nauči me da tvorim volju Tvoju! Sveštenici ne smeju biti blagi do povlađivanja gresima i strastima tamo gde je reč o iskorenjivanju strasti i rđavih navika, oni su dužni da deluju smelo i uporno, ne bojeći se zlobe drugih i potpuno je prezirući, iako i u tom slučaju delovanja njihova treba da imaju karakter krotosti i ljubavi i iskrene želje za ispravljenjem bližnjeg. A ako na njega ništa ne deluje, onda ne treba obraćati pažnju na ljutnju i hirove njegove i treba raditi svoj posao sa čvrstinom, ne smućujući se ispadima zlobe. Loš je svet sa grešnicima koji svaku dobru primedbu, svaku molbu okreću na zlo, u svemu žele da vide samo napade zlobe. Sami ne videći svetlost, misle da su i drugi slepi; sami budući zli, ne žele da vide dobro ni u drugima.
* * *
Kada te kogod iz dobrote svoje pohvali kakvim ljudima, i oni ti prenesu pohvale od tvog bližnjeg, ne smatraj ih doličnim, pravednim darom, nego ih pripiši jedino dobroti srca tog čoveka i pomoli se za njega da ga Gospod utvrdi u dobrom srcu i u svakoj vrlini, a sebe drži za najvećeg grešnika, ne samo iz smirenoumlja, već zbog same suštine stvari, kao onaj koji dobro zna svoja loša dela.
* * *
Neka likuje beskonačna ljubav i milosrđe Vladike zbog našeg iskrenog priznanja i ispovedanja grehova, i neka se potpuno posrami grehovna obmana đavola koji nas uči da krijemo svoje grehe i da ih ne priznajemo; neka se pokajanjem kao paučina pokidaju sve mreže i uze đavolske. Đavo uporno traži da krijemo svoje grehe i da im se tako lakše i više u tami predajemo; a mi ćemo i tu osujećivati njegova lukavstva, ispovedaćemo grehove kako bismo i mi i svi ostali videli kakvoj gadosti se predajemo ili smo se predavali, i da bismo se tako lakše, pošto postanemo svesni gadosti, ispravljali od nje. Govori, rečeno je, bezakonja svoja, a ne ćuti o njima, da se opravdaš.
* * *
Govori: ničeg svog nemam, sve je Božje. Svoje – to je mašta našeg grešnog tela. Sve je zajedničko – eto reči obnovljenog čoveka! Sve im bješe zajedničko, i nijedan ne govoraše za nešto da je njegovo. (Dap. 4, 32) Gospode, Tvoje je da mi to daš!
* * *
Braćo, spremajte se za sjedinjenje sa Bogom: ostavite zemaljsku taštinu. Prihvatite se velikog dela samoočišćenja i samousavršavanja. Zavolite progres vere i vrline, a ne progres ovoga veka. Mi se na zemlji pripremamo da ugledamo Umetnika svakog stvorenja, vidljivog i nevidljivog, lepotu svega tamo u večnosti.
* * *
Vaspitanicima. Vi ste deca moja, jer sam vas ja rodio i rađam vas propoveđu radosne vesti o Hristu Isusu; duhovna krv moja – pouke moje teku žilama vašim; ja sam vas napojio i pojim vas, kao što mati doji, mlekom slovesnim. Vi ste deca moja zato što vas uvek imam u srcu svome i molim se za vas. Vi ste deca moja zato što ste duhovna čeda moja. Vi ste deca moja zato što sam ja zaista, kao sveštenik, otac, i vi me zovete baćuškom. Deco, ta reč je veoma, veoma mrska đavolu, vinovniku neljubavi, zlobe i licemerja, ali ja mu se, uz Božju pomoć, ni na tren neću pokoriti i neću vas nazivati drugačije do decom, jer vi ste zaista deca po veri, po Crkvi Božjoj i po poukama i očinskom rukovođenju koje od mene primate. Tuđoj deci iskreno reći: deco, moguće je samo Duhom Svetim, Duhom istine i ljubavi.
* * *
Tamo gde očekuješ snažna iskušenja neprijatelja, naoružaj se čvrsto sveoružjem Božjim, i to: verom, nadom i ljubavlju. Drži u srcu reči: sve je moguće onome koji vjeruje (Mk. 9, 23), i izobiluj u nadi Duha Svetoga (Rim. 15, 13). Ni u šta što je dobro ne sumnjam i ne gubim nadu, iako se ti, neprijatelju moj, upinješ da poseješ u meni sumnju i beznađe u pogledu svakog dobra, osobito najvišeg dobra – ljubavi. Sam Bog ljubavi je sa mnom Bog za Koga smo svi mi čeda. Ja nedostojni nosim lik upravo tog Oca. Tvoji su pa si ih meni dao. (Jn. 17,6; 9)
* * *
Onima koji ne čitaju Jevanđelje. Jeste li vi čisti, jeste li sveti i savršeni, kad ne čitate Jevanđelje, i zar ne treba da gledate u to ogledalo? Ili ste duševno veoma ružni i bojite se svoje ružnoće? Pristupite Njemu i prosvetlite se, i lica vaša neće se postideti. (Ps. 33, 5)
* * *
Ne brini o novcu: ako bude potrebno, Bog će ti ga sasuti kao manu, ili će ga nagnati kao prepelice. Gospodnja je zemlja i punoća njena, vaseljena i svi koji žive u njoj. (Ps. 23, 1) Išti najpre Carstvo Božje, spasenje ljudi, utvrđenje njihovo u veri, ispravljenje njihovih naravi: utvrđuj svoju veru, očišćuj svoje srce, savesno vrši svoj poziv, brižljivo ispunjavaj sve svoje obaveze i sve novac, hrana, odeća i drugo, dodaće ti se.
* * *
O, Trojice, Bože naš, prosto Suštastvo, Koji si stvorio i dušu našu po slici Tvojoj, da u Tebi život i mir svoj imamo! O, Trojice, Hraniteljko i Nado naša! Daj nam da se uvek samo u Tebe uzdamo, da samo u Tebi život i mir nalazimo! O, Trojice, Ti nas kao majka sve nosiš u naručju Svome, i sve nas hraniš iz ruku Svojih, kao najnežnija mati! Ti nas nikada ne zaboravljaš i nećeš nas zaboraviti; jer si Sam rekao: Ako i žena zaboravi čedo svoje – Ja neću zaboraviti tebe (Up. Isa. 49, 15), to jest, neću prestati da te hranim, čuvam, štitim i spasavam. Još si Ti Sam rekao: neću te ostaviti niti ću od tebe odstupiti (Jev. 13, 5). I zbog čega se brinemo o hrani, zbog čega smo nezasiti, prejedamo se, uživamo u jelu? Zbog čega nam je žao da udelimo bližnjem? O, nesreće! O, slepila! O, gnusnog samoljublja! O, neljubavi prema Bogu i bližnjem! Ta u licu bližnjeg je Bog i nama je žao da Samom Bogu damo upravo Njegove darove! Seti se kako je duhonosni prorok Jelisej bogato nagradio ženu Sunamku koja ga je od sveg srca primala u dom svoj i prostosrdačno ga gostila! On joj je od Boga izmolio sina, i potom, kada je sin umro, vaskrsao ga je.
* * *
Isprazan je život naš, to jest, u prazno, uzalud, badava, ništavno prolaze dani života našeg namenjeni večnosti; samo se o zemaljskom, ovoživotnom staramo, na večnost malo pomišljamo. Budući strašni sud, buduće mučenje i buduće blaženstvo koji nemaju kraja, ne zamišljamo. Svi živimo u nekoj duhovnoj magli; telo i telesne strasti su svakog savladale; duh je ugnjeten, pritešnjen, ugušen. Ali gle Ženik duša naših dolazi u ponoći i blažen je sluga kojega nađe budnog; a nedostojan je, opet, kojeg nađe lenstvujućeg zbog životnih briga. Gledaj, zato, dušo moja, da te san ne savlada, da ne budeš smrti predana, i izvan Carstva zaključana; nego se otrezni kličući: Svet, Svet, Svet si Bože, Bogorodicom pomiluj nas.[1]26
* * *
Veruj da molitva ma i jednog prijatelja Božjeg, naročito sveštenika Božjeg koji sveto živi, može da čini čuda u velikom delu prirode, kao molitva proroka Mojseja, Ilije i drugih. I osobito bogougodno živi ti, jereju Božji: budi svet, čist, krotak, smiren, milosrdan, uzdržljiv, trudoljubiv, trpeljiv, i tvoja molitva će svagda dopirati do nebesa i biće uslišena i ispunjena. I svagda se moli svim srcem, a najvažnije čistim srcem. Anđelu bijaše dano mnogo tamjana da pronese sa molitvama svih svetih na zlatni žrtvenik pred prijestolom. I uznese se dim od tamjana sa molitvama svetih iz ruke anđelove pred Boga. (Otk. 8, 3-4) I tebi je dat taj tamjan. Kadionica sa tamjanom treba neprestano da te podseća na to, to jest da molitve koje uznosiš za sebe i za narodne grijehe iz neznanja (Jev. 9. 7) i za grehopadove lako uzlaze i da ih Bog rado prima.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tropar na jutrenju strasne sedmice: prevod vladike Artemija
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *