NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)

 

MOJ ŽIVOT U HRISTU (I TOM)
 

 
Vladičica Bogorodica je najukrašeniji hram Svete Trojice. Posle Boga, ona je riznica svih dobara, čistote, svetosti, svake istinske mudrosti, izvor sile i duhovne snage.
 
*
 
Mi smo jedno telo Ljubavi. Hrana, piće, novac, odeća, stanište i sva zemaljska svojina jeste ništa, a čovek je sve. Sve je ništavno pred čovekom. Čovek je besmrtan svojom dušom, dok je sve materijalno truležnost i efemernost. Sve veštastveno je kao prah. Sve je Božije, a naše – ništa. Čoveče, trepti pred dostojanstvom čoveka kao obrazom Božijim. U vreme njegove nevolje nemoj žaliti materijalnu pomoć.
 
*
 
Sve je mašta osim istinske ljubavi. [Dešava se] da brat prema tebi postupi hladno, neučtivo, drsko, zlobno. Ti, pak, kaži: „To je mašta đavolska“. Ukoliko te osećanje neprijateljstva uznemirava zbog bratske hladnoće i drskosti, ti kaži: „To je moja mašta“. Istina, pak, jeste [u ispovedanju]: „Ja volim brata ne obazirući se ni na šta. Ja neću da vidim u njemu zlo, koje je u stvari đavolska mašta u njemu, a i u meni. Ja snishodim njegovim nedostacima, koji su i u meni prisutni. U nama je jedna grehovna priroda. Ti kažeš da su gresi i veliki nedostaci prisutni u bratu. Ali, oni su i u tebi. Ti kažeš da ga ne voliš zbog određenih nedostataka. Nemoj onda ni sebe voleti, s obzirom da su i u tebi nedostaci. Sećaj se, međutim, da postoji Jagnje Božije koje je uzelo na sebe grehe celoga sveta. Ko si ti što osuđuješ tuđeg slugu zbog grehova, zbog nedostataka, zbog poroka? Svome gospodaru on stoji ili pada (Rim.14,4). Zbog ljubavi hrišćanske ti svakako treba da snishodiš nedostacima bližnjega, treba da lečiš njegovo zlo, njegovu nemoć srca (a svaka hladnoća, svaka strast jeste nemoć) sa ljubavlju, umiljatošću, krotošću i smirenjem. Ti bi od drugih želeo sličan postupak da si u sličnoj nemoći. Jer, kome se od nas ne dešavaju svakojake nemoći? Koga će poštedeti svezlobni vrag? Gospode, sruši u nama sve zamke vražije.
 
*
 
Uvek se sećaj ko je čovek? On je obraz Božiji, čedo Božije, Hrišćanin, naslednik Carstva, ud Hristov. Stoga treba poštovati svakog čoveka, čak i kad nosi rane od grehova na svojoj duši. Rane su rane. Njih je izbrazdao đavo i greh. Obraz, pak, Božiji u čoveku ipak ostaje obraz. Zbog njegovih rana treba ga požaliti. Mi treba da se zabrinemo i pomolimo za njega, kao o nekom svom. Jer, svi smo mi jedno telo, od jedne krvi (Dap.17,26), i svi se od jednog hleba pričešćujemo (1.Kor.10,17). Nemoj obraćati pažnju na đavolska smućenja, deljenja i neprijateljstva. Ti samo jedno ponavljaj i govori: „Mi smo jedno“.
 
*
 
Sve smatraj za đubre i gnoj, tj. svaku nasladu. Nemoj voleti ništa zemaljsko. Ništa zemaljsko nemoj žaliti za čoveka. Ni zbog čega nemoj gajiti neprijateljstvo prema njemu. Ljubav teži da ugodi voljenom i ništa ne smatra skupocenim za njega.
 
*
 
Gospode, daj mi da vidim svoje pogreške kako ne bih prezirao grešnike slične meni i gajio prema njima zlo u srcu zbog njihovih grehova. Daj mi da sam sebe prezirem kao što priliči, odnosno kao prvog grešnika, te da prema sebi, naime prema svom telesnom čoveku svagda gajim nepomirljivu mržnju. Ako neko… ne mrzi… život svoj, ne može biti moj učenik(Lk. 14,26), govori Gospod.
 
*
 
Bog je Tvorac i Upravitelj svega sveta. Sve što je u njemu jeste delo Njegovo, tj plod Njegove sile i mudrosti.
 
*
 
Nikoga ne treba pitati da li treba slavu Božiju širiti rukom koja piše, rečima ili dobrim delima. Mi treba da je širimo po meri svojih sila i mogućnosti. Talante treba upotrebljavati na delu. Ukoliko budeš mnogo razmišljao o toj prostoj stvari, đavo će ti došapnuti besmislicu da je dovoljno samo unutrašnje delanje.
 
*
 
Karakter sadašnjeg, privremenog života jeste prelest.
 
*
 
Šta je slađe od ljubavi? Pa ipak, u nama je malo ljubavi! Zašto? Stoga što vrlo volimo telo svoje, a sa njim i sve telesno, materijalno, žitejsko. Prema tome, prezirimo telo i hodimo duhom, duhom umrtvljujući telesna dela.
 
*
 
Tvrdičluk izaziva uništenje ljubavi i pobuđuje mržnju prema onima koji uzimaju ili otimaju naše vlasništvo. Štedrost, pak, duševna izaziva ljubav prema onima kojima ukazujemo štedrost. Naprotiv, nehotična štedrost izaziva nelagodnost. Tvrdičluk je od đavola, a štedrost od Boga. On je Otac štedrosti. Svako pristrašće prema veštastvenom jeste od đavola. Naprotiv, preiebregavanje, prezir i ravnodušnost prema veštastvenom radi ljubavi prema Bogu dolazi od Boga. Amin.
 
*
 
Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt.11,30). Zapovesti Gospodnje su blage i lake! Naprotiv, jaram đavolov je zao i breme je njegovo teško. Pa ipak, mi zapovesti Gospodnje narušavamo, a VOLJU đavola ispunjavamo! Kukavni smo mi ljudi!
 
*
 
Svagda se sećaj da tvoj bližnji (tj. bilo koji Hrišćanin) jeste ud Hristov, možda čak i bolestan. Ali, i ti si bolestan. Stoga ga svagda sa uvažavanjem i ljubavlju primaj, razgovarajući sa njim iz duše, gosteći ga i ne ništa žaleći za njega: ni hranu, ni piće, ni odeću, ni knjige, ni novac. A Gospod će ti uzvratiti. Svi smo mi Njegova čeda. On je sve za nas. Svi smo mi grešnici, a plata za greh je: nevolja, nesreća, žalost, bolest i smrt (Rim.6,23). Da bismo se izbavili od grehova, mi treba da se molimo. A da bismo se molili, mi treba da imamo veru i nadu. Prema tome, nama grešnicima je neophodna molitva, vera i nada. Kod grešnika molitva ne treba da silazi sa mislenih usta, pa ni sa spoljašnjih.
 
*
 
Za vreme domaćih i zajedničkih molitava protiv đavolskog lukavstva i rasejavanja misli opominji se jednostavnosti istine i govori sebi: „Ja verujem u sve što ištem jednostavno i u prostoti srca. Ja ištem jednostavno. A tvoje, nečastivi, lukavstvo, tvoje hule, gadosti i mašte odbacujem“. Početak, osnova i izvor sve tvoje mislenosti, tvojih reči i tvoje delatnosti neka bude smirenje, saznanje vlastite ništavnosti i punote Božanstva, koje je stvorilo i ispunilo sve i koje dejstvuje sve u svima (1.Kor.12,6). Onaj ko je zaražen gordošću sklon je da prema svemu isnoljava prezir, čak i prema svetim i božanstvenim predmetima. Gordost misleno razara i prlja svaku dobru misao, reč, delo, i svako stvorenje Božije. Ona je umrtvljujuće satanino disanje.
 
*
 
Šta te odvraća od vršenja zapovesti Hristovih? Telo i svet, zapravo prijatna hrana i piće koje čovek voli, kojima se naslađuje u mislima i na delu i koji ogrubljuju i okamenjuju srce. Odvraća te i pristrašće prema lepom odelu ili ukrasima odlikovanja. Ukoliko je odelo ili ukras načinjen od vrlo lepe, obojene, nežne materije, u nama se javlja briga i žalost da se kako ne uprlja i ne umrlja, da se ne iščađavi, ne isprašnjavi i ne okvasi. Briga, pak, o ugađanju Bogu mislima, rečima i delima iščezava, te srce takoreći živi odelom i ukrasima, postajući sasvim prikovano za njih. I ono ne služi Bogu i ne prilepljuje se uz Njega. Sveštenik, pak, kome se desi navedeno, prestaje da brine o molitvi za narod. Umesto dušeljubac, on postaje srebroljubac i častoljubac, ne ištući ljude, već ljudsko, tj. njihov novac, hranu, piće, laskanje, lepo mišljenje i ocenu. I on sam im laska.
Prema tome, bori se protiv svake prelesti svetske, protiv obmane stvari koje te odvraćaju od ispunjavanja zapovesti Hristovih. Svim srcem zavoli Boga, svom silom se pobrini za spasenje svoje duše i za spasenje duša ljudskih, pokazujući se kao dušeljubac i čovekoljubac. Sećaj se da je svet postao iz ničega, da je jedno ništavilo i da će se vratiti u ništa. Jer, nebo i zemlja će proći. Ljudska duša, pak, dah Božiji i obraz besmrtnoga Cara – Boga i sama jeste besmrtna. Sećaj se svega rečenoga i kloni se od pristrasnosti prema svemu zemaljskom. Uporno okreći oči prema Tvorcu, zanemarujući truležnu tvorevinu. On je u svoj tvorevini, neprestano te posmatrajući i neprekidno proveravajući tvoje srce i tvoje pomisli. Nemoj se prilepljivati srcem ni za kakvu stvar i nemoj je činiti bogom svog srca. Jedini Bog našeg srca jeste Gospod Bog, koji ga je stvorio. Jer, ono je dah Njegov. Nemoj se prilepljivati srcem ni za kakvo lice, tj. ni za kakvo telo. Jer, jedini Bog našeg srca jeste Gospod Bog. Uz Njega i treba da se prilepljujemo. Priljubljivanje uz stvari ili telo jeste laž, đavolska obmana i volja. Amin.
 
*:
 
Prilepljujući se uz ništavno i privremeno, mi ostavljamo i lišavamo se [velikih] dobara. Dušo moja, Gospod ti je rekao da je sav vidljivi svet u poređenju sa tobom – ništa. Za ništa ga i smatraj. Shvati zašto te je stvorio Tvorac i šta hoće od tebe da učini. Sećaj se silaska na zemlju Sina Božijeg, Njegovog hođenja po zemlji sa blagovešću nebeske istine, Njegovog dobrovoljnog sirotovanja, Njegovih čuda, proroštava, Njegove Tajne Večere, Njegovog sramoćenja, stradanja, smrti, Vaskrsenja i Vaznesenja na nebo, te stremi ka gornjem blaženstvu.
 
*
 
Prava ljubav rado trpi lišavanja, nevolje i muke. Ona snosi uvrede, ponižavanja, nedostatke, pogreške i nemarnosti, ukoliko uostalom drugima ne pričinjavaju štetu. Ona trpeljivo i sa krotošću podnosi niskosti i zlobu od drugih, ostavljajući sud svevidećem Bogu, pravednom Sudiji i moleći se da urazumi pomračene nerazumnim strastima.
 
*
 
Za vreme molitve i čitanja Reči Božije treba imati strahopoštovanje prema svakoj misli i svakoj reči kao prema samome Duhu Božijem, Duhu Istine. Sumnju i prezir prema rečima treba odsecati kao otrov duha laži. Sumnja i prezir su plod uobražeiosti i gordosti. Stoga gordost treba sa korenom odsecati, i biti kao dete, koje u prostoti tepa pred Bogom, koje zna i govori samo ono čemu je naučeno od roditelja. Došaptavanja sa strane koja su protivna roditeljskim savetima ono ne sluša i ne zna. Ono neće ni da ih sluša, ni da ih zna. Duh Sveti je naučio svete ljude (kao prostu i nezlobivu decu) da ištu, zahvaljuju i slavoslove Boga molitvama koje nam u usta stavlja Crkva. Sećaj se da smo svi čeda Oca nebeskog. U prostoti i jednostavnosti duše gledaj na sve kao na decu večnoga, svetog, svedobrog, svudaprisutnog, sveznajućeg, svemogućeg, premudrog, pravednog i neizmenjivog Oca, koji o svima promišlja i sve pokriva pokrovom krila svoje dobrote. Živi u ljubavi sa svima, pobeđujući dobrom svako zlo u ljudima.
 
*
 
Moliti se za ljude, tj. za dragocenu tekovinu i nasleđe Božije jeste uzvišeno dostojanstvo, čast i sreća. Sa kakvom samo radošću, bodrošću, usrđem i Ljubavlju treba da se molimo Bogu, tj. Ocu ljudi za sve Njegove ljude, koji su stečeni Krvlju Sina Njegovog! Oni su otkupljeni… Bogu i Jagnjetu (Otk.14,4). Pazi, svešteniče Božiji! Tebi često dopada da razgovaraš sa Bogom po gotovim molitvenim obrascima. Pazi da ne lažeš svojim jezikom, jedno govoreći ustima, a drugo imajući na srcu, ili da govoriš bez saosećanja sa izgovaranim rečima. Na molitvi za drugoga, u tebi ne treba da bude đavolskog lukavstva i dvojedušnosti. Naprotiv, ti se i ustima i srcem moli Bogu Svedržitelju, koji ispituje srca i bubrege (up. Ps.7,10). Da bi, pak, mogao svagda da se iskreno moliš Gospodu Bogu, preziri sve zemaljsko i budi bespristrasan prema svim dobrima i nasladama ovog varljivog, truležnog i brzoprolaznog sveta, tj. i prema hrani, i piću, i raznim slastima, novcu, odelu i raznim ukrasima i odlikovanja i udobnostima privremenog staništa. Sve smatraj za trice, trulež i vodu. Budi uzdržljiv i Ljubi Boga svim srcem. Ljubi ga svom mišlju i svom snagom, a ne podeljeno, površno, lakomisleno. Neka te ništa ne razdvoji od ljubavi prema Bogu – ni žalost, ni teskoba, ni gonjenja, ni bede, ni smrt, ni život, ni bilo šta drugo. I bližnjega voli kao samoga sebe, podnoseći velikodušno njegove pogreške, slabosti, zablude i rasplamsalost strasti. Pazi i sećaj se da je velika stvar razgovarati sa Bogom, koji nas neprestano gleda i neprekidno sluša, neuspavljivo ispitujući naša srca i bubrege. Neka tvoje srce ne laže i neka ne bude hladno prema Bogu i bližnjemu u vreme molitve za bližnje. Sećaj se da će ti Bog suditi za sve, za svaku praznu i lažljivu reč. Međutim, iskonski neprijatelj, otac laži, đavo ne drema, svim silama se naprežući da okameni i učini neosetljivim, lažljivim i lukavim tvoje strasno srce. On se napreže da iz srca tvog izagna veru i nadu u Boga, ljubav prema Bogu i ljubav i saosećanje prema bližnjem, te da te zaposli samo svetskim i privremenim interesima. Pazi dobro, pazi na sebe i na pomisli svog srca, o svešteniče Božiji. Nemoj se vezivati žitejskim pohotama i slastima! Neka tvoja sladost bude samo Bog i duša ljudska. Budi dušeljubac, a ne srebroljubac ili slastoljubac. Gospode, sam uredi sve rečeno, jer bez tebe ne možemo činiti ništa (up. Jn.15,5). Neka bude! Neka bude!
 
*
 
Gospod mnogomilostivi i štedri je sve za svakoga, pa i za mene kukavnog. Sve je Božije, a moje ništa, tj. ja nemam nikakvu sopstvenost. Ja sam dužan da sa strahopoštovanjem zahvaljujem Bogu za sve: za strujanje vazduha, za svetlost, za vodu, za zalogaj hrane i za odeću. I sama tela naša su zaista zemlja i voda. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Dejana Nikolic

    Divne pouke. Slava Bogu nasem!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *