МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (I ТОМ)
 

 
Уместо доказима (којих нема), грех делује насиљем, рањавањем, пецкањем унутрашњости и изливом јаког отрова греха. Блажен је онај ко је презрео све земаљско и ранио се небеском љубављу Божијом. Међутим, како је мало таквих људи међу палим синовима Адамовим. У коме не делује и кога не боде жаока сласти, користи и части? И обрнуто, у коме постоји жаока истинске љубави према Богу и ближњему? Жаока страсти и сласти изгнала је жаоку љубави Божије и не даје јој места. У другима се два начела свакодневно боре и наизменично једно истискује другог. У другима ни борбе нема. У њима земаљска жаока потпуно господари, гушећи небеску жаоку, на пример код користољубивих, сластољубивих, частољубивих, пијаница, варалица, убица, блудника, прељубочинаца и сличних. О, кад ће се срца наша разгорети пуном Љубављу према Оцу и Сину и Светоме Духу, Животворном, Триипостасном Божанству, које заповеда да се чувају Његове заповести?
 
*
 
Због чега се ми узнемиравамо и кидамо уколико не добијемо очекивано или уколико изгубимо неко добро? Стога што је очекивано или изгубљено благо било идол нашег срца. Стога што срце наше одступа од Господа, тј. Извора живих вода, који једини може да испуни и успокоји наше срце. Приљубимо се свим срцем уз Бога и никакав земаљски губитак, никакво неиспуњено очекивање земаљског добра (на пример: новца, знака одликовања и осталог спољашњег и трулежног) неће моћи да нас огорчи. Научимо се да живимо у себи. Обраћајмо мисли ка горњим добрима и ка небеској награди, која је једино пожељна и истинска, чинећи истински блаженима оне који је добију.
 
*
 
Обично се усхићујемо добрим, ведрим и топлим временом и волимо да говоримо о њему. Међутим, у небеским насељима анђела и светих Људи светлост и благорастворење и хладовина су неупоредиво бољи. Зашто ми не волимо да говоримо о тамошњим обитељима, о тамошњем животу, о тамошњој светлости и о тамошњем блаженству? Радосно је, животворно и блиставо сунце. Међутим, светлост лица Божијег (којим се наслађују анђели и душе праведника) бескрајно је радоснија, животворнија и блиставија. “О, удостој нас, Господе, да са светитељима твојим у вечној слави твојој царујемо. Спаси људе твоје, Господе, и благослови наслеђе твоје, и исправи и узнеси их у векове” (из песме “Тебе Бога хвалимо”).
 
*
 
Усрдна и сузна молитва не чисти само од грехова. Она исцељује телесне немоћи и болести и цело биће човеково обнавља и такорећи препорађа (говорим из искуства). О, како је непроцењив дар молитва. “Слава ти, Оче штедрости и Боже сваке утехе! Слава ти, Сине Божији јединородни, који си нам испосредовао бескрајни опроштај грехова наших! Слава ти, Душе Свесвети, који се молиш за нас уздисајима неисказаним (Рим.8,26), који дајеш пламену молитву са уздисајима и сузама, који загреваш хладну душу, који дајеш умиљење и жалост због грехова, који нас чистиш, освећујеш, умирујеш, снажиш и обнављаш! Огава ти, Тројице Света, Беспочетна, Животворна и у векове благосиљана од свих умних створења”.
 
*
 
Више од онога што ти је Бог дао не може ти бити дато. Јер, Он ти је дао себе или своје Тело и Крв, сједињене са Његовим Божанством. Он те је учинио сином својим (Рим.8,16) иако си био дете гнева (Еф.2,3) и проклетства. Он ти је дао све неопходно и од спољашњих добара, чак и сувишно. Међутим, од њих ти није дао превише стога што би ти били на штету душе и тела. Ти и сада имаш силну штету од спољашњих добара, прилепљујући се за њих, трпећи напасти и рањавање од пристрасности, те отпадајући од љубави према Богу и ближњему и од стремљења горе и падања доле. Шта би тек било од тебе кад би имао више тих добара? Ти би огрезао у чулности.
 
*
 
Од свеблагог и сведарежљивог Бога могу се молитвом добити сва духовна и неопходна вештаствена добра. Нека само наша жеља за тим добрима буде искрена, а молитва пламена. Какве молитве нам Црква ставља у уста? Њима је лако могуће преклонити Господа на сваку милост и на сваки добри дар. Знајући доброту Божију и моћ молитава, враг свакојако настоји да нас одврати од молитве или да нам за време молитве расејава ум, спотичући нас разним страстима и житејским пристрашћима или ужурбаношћу, смућењем и осталим.
 
*
 
Срце које се брине за житејске ствари (нарочито за излишне) оставља Господа, тј. Извор живота и мира. Стога се и лишава живота, спокојства, светлости и силе. Уколико се, међутим, покаје због сујетне бриге и уколико се од трулежних ствари опет свим срцем обрати нетрулежноме Богу, у њему поново почиње да тече извор живе воде. У њему се поново настањује тишина, спокојство, светлост, сила и смелост пред Богом и људима. Треба мудро живети.
 
*
 
Теби се не моли за човека кога мрзиш и презиреш. Међутим, моли се управо стога што ти се неће. Притичи Лекару стога што си и сам духовно болестан, болујући од злобе и гордости. Болестан је, пак, и непријатељ твој или онај кога презиреш. Моли се да те незлобиви Господ научи незлобивости и трпљењу, да те научи и оснажи да волиш и непријатеље, а не само добронамерне, да те научи да се искрено молиш и за злонамерне, као и за добронамерне.
 
*
 
Кад би постао изнурен и малаксао духом и телом и кад би му се дремало за време молитве, један [човек] се будио унутрашњим питањем: “Са ким разговараш, душо моја”. Живо представљајући пред собом Господа, он је потом отпочињао да се моли са великим умиљењем и сузама. Његова притупљена пажња се изоштравала, а ум и срце се просвећивали: он је сав оживљавао. Ето шта значи живо представљати пред собом Господа Бога и ходити у Његовом присуству. Он је, затим, даље говорио: “Душо моја, ти не смеш лењо и немарно да говориш са људима вишим од тебе како их не би увредила. Како онда смеш лењо и немарно да причаш са Господом”.
 
*
 
Господе, како да те хвалим, како да те прославим за силе твоје, за чудесна исцелења од Светих Тајни твојих. Она су се показала на мени и на многим твојим људима, којима сам ја недостојни (после тајие покајања) давао Свете, Небеске и Животворне твоје Тајне. Ето, они преда мном исповедају силу твоју, доброту твоју и наглас говоре да си над њима пружио своју чудотворну руку, подигавши их са болесничке постеље, са самртног одра, када већ нико није очекивао да ће бити живи. После Причешћа Телом и Крвљу твојом, Животодавче, они су убрзо оживели и исцелили се, истог часа и дана осетивши на себи животодавну десницу твоју. А ја, Господе, очевидац дела твојих, нисам те до сада гласно прослављао ради учвршћења вере код људи твојих. Ја не знам када и како да те прославим будући да сам свакога дана заузет некаквим послом. Ти сам себи сачини име, Господе, као што си и учинио. Сам прослави име своје и Тајне своје.
 
*
 
Немој пристајати на чулна задовољства са надом да ћеш уместо њих добити узвишенија, духовна, божанствена задовољства. Указуј свако добро ближњем у нади да ће ти се, по правди Божијој, мерити онако како мериш (Мт.7,2), да ће се добро, које си указао своме ближњем, пре или касније повратити у твоја недра, исто као што ће се и зло које си му учинио пре или касније повратити у твоја недра. Памти да смо сви једно тело: Једно смо тело многи (1.Кор.10,17). Памти да је Бог праведан у највећем степену, све до јоте [тј. до најмањег детаља].
 
*
 
Где би било места за борбу, за подвиге, за врлине кад нам ближњи не би причињавали зло, кад нас не би вређали? Где би било места за трпљење увреда, за кротост и смирење? Видиш да ли је неопходно да испитујемо многоразлично зло, како бисмо пројавили своју врлину и добили венце.
 
*
 
Немој се раздраживати на оне који греше и вређају. Немој имати страст (која је иначе честа) да у ближњем примећујеш сваки грех и да га осуђујеш. Свако ће за себе дати одговор Богу, свако има савест, свако слуша Реч Божију и зна вољу Божију или из књига или из разговора са другима. Нарочито немој злонамерно гледати на грехе старијих од тебе. Ти са њима немаш ништа. Јер, сваки своме господару стоји или пада (Рим.14,4). Ти, пак, своје грехе и своје срце исправљај.
 
*
 
Зашто је Господ допустио да има сиромаха? Ради твога добра, тј. да би могао да очистиш и загладиш своје грехе (јер, милостиња чисти од свакога греха – Тов.12,9), да би у њиховим личностима стекао молитвенике за себе и да би Господа свога учинио милостивим према себи (јер, милостиви… ће бити помиловани – Мт.5,7).
 
*
 
Зашто је Господ допустио да постоје сиромаси? Поред осталога и стога што ни тебе по твојој жељи не чини одједном праведником. Бог би могао да све учини имућнима, па и богатима. Међутим, тада би настао велики заборав Бога, и умножила би се гордост, завист и остало. И ти би високо мислио о себи кад би те Господ брзо учинио праведником. Међутим, тебе грех смирава и показује твоју велику немоћ, одвратност и непрестану потребу за Богом и Његовом благодаћу. И сиромахе смирује сиромаштво и потреба за другим људима. Обогати сиромашне те ће многи од њих заборавити Бога и своје добротворе, упропастивши своје душе у раскоши овога света. Тако је богатство погубно и тако заслепљује очи срца! Оно чини да је срце грубо и незахвално.
 
*
 
Мисли на улици, за време шетње, при виђењу месеца који се уздиже. Господ Говори: “Ја вам кроз све угађам. Ја сам вас створио по образу и подобију моме. Ја сам за вас запалио сунце, месец и звезде. Ја сам за вас створио земљу са свим плодовима. Ја сам разлио ваздух ради вашега дисања. Ја сам вам дао огањ ради осветлења и вашег грејања и кувања ваше хране. Ја сам вам дао разноврсну слатку храну као и разноврсно пиће. Ја сам вас умудрио да правите разноврсне тканине ради вашег одевања и дао вам материјал за њих. Ја сам вам дао злато, сребро, бакар и друге метале у недрима земље за новац и рукотворине ваше. Ја сам вас сакупио у уређене заједнице. Ја сам вам дао цара по мом срцу, помазаника мога, образ мој на земљи. Најзад, ја сам дао јединородног Сина свог. Ја сам га предао на смрт по Његовој вољи и дао вам га за храну и пиће. Ја сам са Њиме као Главом устројио Цркву на земљи. А шта сте ви мени учинили и чините? Чиме ми узвраћате за сва добра моја? Заборављањем, незахвалношћу, одбацивањем и презирањем мојих закона! О роде неверни и покварени! Докле ћу бити са вама? Докле ћу вас трпети (Мт.17,17)”.
 
*
 
Господе, име ти је Сведржитељ. Ти у својој руци држиш не само небо и земљу, већ и сав род човечији, живот свакога човека и срца свих. И не само живот сваког човека, него и сваке животиње, сваке птице, рибе, инсекта, црва, гмизавца и оком невидљиве инфузорије. Слава твоме бескрајном сведржитељству, Господе! Слава сведобром, премудром и свемогућем промислу твоме, Владико неба и земље! Свемоћни Владико! Ти и ад са сатаном и безбројном војском његовом држиш у руци својој. Сатана и анђели његови нам само по допуштењу твоме смишљају замке ради нашег уразумљења и кажњавања. Ми ћемо сс помолити теби, Спаситељу нашем. Ми ћемо се нелицемерно покајати пред тобом за грехе наше. Уразумивши нас, ти ћеш нас отети од непријатеља наших, говорећи: “Доста сте зла учинили слугама мојим. Они опет припадају мени”. Јер, шта преостаје да се ради, Господе, када непрестана доброчинства и милости твоје према нама не могу да нас уразуме? Остаје да нас казнама, горчинама, стешњавањем, огњем и нашим злобама уразумљујеш. Јер, ми смо сластољубиви, лењиви, немарни, зли, те волимо ширину, телесни и сујетни покој.
 
*
 
Свет се налази у стању дремежа, греховног сна и спавања. Бог га буди ратовима, заразним ветровима, пожарима, разорним олујама, земљотресима, поплавама и неродицом.
 
*
 
“Анђелску ти песму кличемо, СиЛни: Свет, Свет, Свет си Боже, помилуј нас Богородицом” (Јутарње молитве, тропар). Ти (свештениче) славословиш са анђелима. Ти благодаћу Господа Исуса Христа са њима чиниш један сабор, једну Цркву, једну породицу Божију. Ти си обавезан и да живиш анђелски, тј. у сталном бдењу над собом и над душама духовних чада која су поверена твоме старању. Ти си дужан да непрестано славословиш и благодариш Господу. Ти треба да стремиш ка светости. Ти треба да живиш у уздржању и посту, у пуном смиреноумљу, повињавању и трпљењу. Нека речено и буде по благодати Господњој!
 
*
 
Господе, шта да ти принесем за сва добра којима ме непрестано обасипаш? Једино веру моју. Јер, немам дела која би ме оправдала, нити икакво добро учиних пред тобом. Но, и вера моја твој је дар. Уосталом, прими своје што ти од твога приносимо. Јер, све је твоје и сви смо ми твоји. Ти си најсавршенији Првообраз наш. Ми смо, пак, “образи неизрециве славе твоје, премда и ране грехова носимо. Смилуј се на створење твоје, Владико и очисти нас твојим милосрђем. Жељену отаџбину дај нам и учини нас поново житељима раја” (Из тропара који се певају у суботу по Непорочним). Узми од нас страсти људске “да бисмо, победивши све телесне похоте, поживели духовним животом, све мислећи и делајући да бисмо теби угодили” (На Јутрењу, молитва 9, коју свештеник чита за време Шестопсалмија).