МЛАДОСТ И СТРАСТИ

 

Младост и страсти
 

 
Блуд заменио љубав
 
Како примећује италијански мислилац Јулијус Евола, у наше дане сексуалност прожима пре свега душевну сферу човекову, која је неприкидно похотно узбуђена и никада се не ограничава задовољењем чулности, како би се модерним речником казало, “смањењем сексуалне напетости”.
Постоји много разлога за ово. Сирова, свештене тајанствености лишена, полност се на сваком кораку нуди савременом човеку… У киосцима се продаје порно-штампа која на најбруталнији начин приказује сцене сексуалног иживљавања; видео – клубови за мале паре изнајмљују касете на којима су снимљене све могуће врсте полних изопачености; телевизија редовно емитује “еротске програме”…
Индустријализована сексуалносг је извор огромних прихода од модне до порнографске индустрије сви је користе као могућност лаке зараде. Деца се од малена васпитавају у уверењу да се агресивношћу полне привлачности могу постићи многи, малтене сви циљеви. Блуд је заменио љубав на сваком нивоу.
Професор Ален Блум у књизи Сумрак америчког ума описује кобне последице развраћања америчке омладине, која је потпуно изгубила здрав осећај за однос мушко-женско и претвара се у аморфну масу која је лишена виталности. Младима је свега доста, према свему су равнодушни, али не виде излаза. Једно за друго везују се површно и плитко:
“У врло специфичан свет који настањују данашњи студенти, понајлакше се улази опажањем запрепашћујуће чињенице да они, у ономе што се некад називало љубавним везама, обично једно другоме не говоре “волим те”, а никад “увек ћу те волети”… Љубав остаје ван њиховог искуства – сувише су добро упознати са сексом да би га помешали са љубављу… Данашњи млади људи се плаше обавезивања, а бит је у томе да љубав јесте обавезивање и много више од тога… Млади људи и не само они, проучавају и упражњавају један обогаљени ерос који вшпе није у стању да узлети, и који не обухвата чешњу за вечношћу и слутњу човекове повезаности са бићем… Они имају “везе”, а не љубави. Љубав наговештава нешто прекрасно, узбудиво, позитивно… Веза је сива, безоблична, наговештава неки пројекат, нема утврђени садржај и огледна је. На вези се ради, док се љубав брине сама о себи”.
“Како могу да имам поштовања према девојци и да је са тим најдубљим поштовањем волим, ако сам од малена имао прилике да у штампи и на телевизији гледам наго женско тело? “,рекао је један познаник потписнику ових редова.
И заиста: ако су мушкарац и жена у наше доба само роба за брзо “конзумирање”, како се можемо надати да ће породице младих бити засноване на Богочовечанској свеистини да је у браку дужност супруга да о својој супрузи брине и воли је по угледу на Христову љубав и бригу о Цркви, а да га супруга слуша као Црква Христа?
Италијански режисер Марко Ферери, познат по перверзним темама својих филмова, 1973. снимио је “Велико ждрање”. Главни јунаци су четири мушкарца која реше да се убију ждерањем и оргијама. То им пође за руком: угуше се у својим бљувотинама. Ферери је филмом приказао сву гротескност потрошачког животињства западне цивилазације која ће, ако се овако настави, завршити у својим бљувотинама, ждерући и оргијајући.

Comments are closed.