Мишљење о митарствима

Питање:
Помаже Бог, Оче могу ли добити ваше мишљење о следећем! „Учење о Митарствима се из далекоисточних култова и египатске религије увукло у Цркву. Зато мораш Јецо да разговараш, јер нећу да се стекне утисак да сам ја против светих Отаца, већ сам против тога да се једно страно учење прикаже као црквено предање. У египатској „Књизи мртвих“ се описује пут душе после смрти… Душа током свог пута на „небо“ пролази кроз 20 (! ! ! ) „царинарница“… пут траје 40 дана… на царинама душу опањкавају демони… који зле душе „вуку“ у понор… Не знам да ли знаш да су стари гностици имали јака упоришта у Египту, и да су они у ствари само укомпоновали Хришћанство у већ постојеће религијско-философске системе Истока… Василид и остали „зналци“ су у ствари конструисали читаву једну космологију, у којој су важна места заузимали ови „чувари капија“, илити „посада“ Митарстава… Они су чували границе између „Еона“… Иначе на „Књигу мртвих“ се позива и Серафим Роуз – када брани ову теорију – као и на друге сумњиве изворе. Управо Серафим Роуз – највећи заговорник и бранитељ овог учења каже да ово учење није Догма. А шта каже твој свештеник не знам али знам чињенице. А што се суда тиче – у Светом Писму пише да ћемо ми судити анђелима. Откуда сад да се демонима даје суд над човеком? Мало ми је то нелогично. Ми смо по благодати већи од анђела. А лично мислим да Христу није потребан адвокат да му доводи клијенте.
Н.Н


Одговор:
Бог Вам помогао! Право да Вам кажем, драга сестро, ово питање је често камен спотицања и међу неким теолозима. Ја могу изнијети само своје лично мишљење за које сам нашао потврду код људи који су, за мене лично, велики теолошки ауторитети. Не вјерујем у овакве судове и путовање душе послије смрти. Да нам је било потребно да знамо како то изгледа, па поучио би нас Сам Господ, а не вјерујем да би ово Свети Јеванђелисти изоставили да не помену у Јеванђељима. Сликовито приказивање путовања душе послије смрти, опет по мом мишљењу, требало је на неки начин да утиче на људе – како би се трудили да буду бољи и мање гријеше. Великом броју људи из времена када је прича о митарствима настала, ништа не би значило да им је неко рекао да треба да се боје пакла, јер је пакао немогућност подношења силе Божије љубави. Али када им је рекао како се грешници у паклу крчкају у узаврелом уљу, а ђаволи их трозупцима боцкају како неби изашли – то су схватали много озбиљније. У ранг с овом причом, ја сврставам и причу о митарствима. Мишљења по овом питању су подијељена, па мислим да ће бити много негодовања због оваквог мог одговора. Само сам Вам изнио своје мишљење, које се како видим слаже са Вашим. срдачно о Страхиња

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *