NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (1. NEDELJE POSTA)

„Dođe post, mati celomudrenosti“ [tj. duševne čistote]. A kakvo je bilo vreme do toga dana? Vreme bluđenja? Duša je bludela sa svim što bi joj se kao prijatno pružalo pred očima – i sa licima, i sa stvarima, a još više sa grehovnim strastima. Svaki ima svoju strast kojoj u svemu ugađa. No, sada učinimo kraj tome. Neka svaki shvati svoju Dalilu koja ga veže i predaje zlim neprijateljima, i neka je napusti. I biće ti dano više nego Sampsonu: ne samo da će kosa, tj. blage misli, izrasti, i ne samo da će se vratiti snaga, tj. jačina volje, nego će se i oči otvoriti, tj. um će postati svetao i pogledaće te Gospod. Jer, sada se nalaziš u pravoj svetlosti. Evo, sad je najpogodnije vreme! Evo, sad je dan spasenja!

UTORAK

Čita se o stvaranju, prvobitnom stanju, padu i obećanju spasenja u Gospodu našem Isusu Hristu. Pazi i poučavaj se! Sada je za tebe vreme tvoje obnove. Pripadni Gospodu i On će ti podariti svetlost koja će prosvetiti tvoju grehovnu tamu, postaviti osnovu za tvoje kolebljive misli i želje greholjubivog srca tvoga – blagu nameru da čvrsto i nepokolebivo Njemu služiš, uspostaviti kopno i more: svemu će u tebi dati svoje mesto. Tada ćeš početi da rađaš, u početku travu, zelen i drveće – začetke vrlina, a zatim i živa stvorenja – savršeno duhovna i bogougodna dela, dok se, na kraju, u tebi ne obnove obraz i podobije Božije, koje si imao na početku. Sve će to da ti učini Gospod za ovih šest dana duhovnog delanja tvoje pobožnosti, ukoliko ih budeš provodio sa pažnjom, strahom Božijim i skrušenjem srca.

SREDA

Ako prizoveš premudrost i razumu daš glas svoj, i osećanje prizivaš velikim glasom, razumećeš strah Gospodnji i naći ćeš poznanje Božije (Prič.2,3-5). Strah Gospodnji je koren bogougodnog života. Kada priđe strah Božiji, kao tvoračka sila, sve u tebi preustrojava i obnavlja prekrasan poredak – kozmos duhovni. Međutim, kako steći strah Božiji? On je već u tebi, ali je zaglušen. Ti ga, pak, vaskrsni. Zarad toga daj glas razumu i otvori srce svoje za primanje saveta istine. Do sada razum nije dolazio do reči: bio je u ropstvu i nije smeo da govori zdrave reči. Stoga ga pusti neka sada govori. On će početi da govori o Božijem svedržiteljstvu, koje i tebe drži i koje može u svakom trenutku da te napusti; zatim će govoriti o Božijoj svudaprisutnosti i sveznanju, kojim On u tebi sve vidi i gnevi se na tebe za sve zlo u tebi; pa o Božijem pravosuđu, koje je gotovo da te odmah nakaže, ali se usteže zbog milosti; pa o smrti, koja je u svakom trenutku gotova da te ščepa i preda sudu i kazni. Slušaj i privodi srce svoje u osećanje tih istina. Ako za njih razbudiš svoje osećanje, i strah Božiji će ti prići. Eto zore života.

ČETVRTAK

Boj se Boga i udaljavaj se od svakog zla (Prič.3,7). Vrhunac tvoje pobožnosti neka se sastoji u zacarenju straha Božijeg i ukorenjivanju tvrde namere da se uklanjaš od svakog zla, pa makar te to koštalo čak i života. Nemoj se zadovoljavati samo spoljašnjim izgledom pobožnosti, nego se pobrini o svojoj unutrašnjosti: uđi u sebe i gledaj način svog mišljenja, tj. da li je saglasan sa nelažnim rečima Božijim; pogledaj na svoje sklonosti i raspoloženja, tj. da li su onakva kakva od tebe Gospod očekuje u Jevanđelju; pogledaj na čitav svoj život, tj. da li je u svemu saglasan sa zapovestima Božijim. I onda sve bogoprotivno oplači i zamrzni, odlučivši da se više na to ne vraćaš. Učinivši tako – bićeš premudar.

PETAK

Gospod se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Prič.3,34). Osobito se priseti ovih reči kada kreneš na ispovest. Ništa tako kao gordost ne veže jezik da kaže: „Grešan sam“. Smiri se pred Gospodom, ne poštedi sebe, ne uboj se lica
ljudskog. Otkrij svoju sramotu da bi se umio, pokaži svoje rane da bi se iscelio, kaži sve nepravde svoje da bi se opravdao. Što bezosećajniji budeš bio prema sebi, veću će sažaljivost Gospod na tebi projaviti, te ćeš otići sa slatkim osećanjem pomilovanja. To i jeste blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista, koja se daje onima koji sebe smiravaju iskrenim ispovedanjem svojih grehova.

SUBOTA

Pristupili smo ka čaši Gospodnjoj i bili na Njegovoj večeri: „Slava Ti, Bože! Slava Ti, Bože! Slava Ti, Bože!“ Veliki je dan danas za Gospoda! Preslavno je slavlje na nebu! Nema grada, ni sela, ni doma gde nije bilo pričesnika. Po celom prostranstvu Rusije, na jugu i na istoku – koliko je samo lica, obučenih u belu odeću opravdanja, okusilo od božanstvenog života i sjedinilo se sa Gospodom! Obnovilo se telo Gospodnje – telo Crkve, i obuklo u njemu svojstvenu slavu, sakrivenu od očiju ljudskih, no vidljivu za oči anđelske. Poklonili su se anđeli Prvorođenome kada je bio uveden u vaseljenu u sili svojoj; sada su mu se, pak, poklonili stoga što se vaseljena sada Njemu samome privodi. Poklonili su se i zapevali: Presto je Tvoj Bože, u vekove vekova; žezal pravde je žezal Carstva Tvoga. Zavoleo si pravdu i omrzao bezakonje (Ps.44,7-8).

PRVA NEDELJA POSTA

Pravoslavlje. Ne zaboravi pravednu reč koju si rekao Gospodu, obnavljajući sa Njim zavet, narušen sa tvoje strane rđavom savešću. Seti se kako i zbog čega si ga narušio i staraj se da izbegneš nove nevernosti. Nije slavna lepa reč – slavna je vernost. Zar nije slavno biti u zavetu sa carem? Koliko je, tek, slavno biti u zavetu sa Carem careva! Ali, ta će se slava obratiti u tvoju sramotu ukoliko ne budeš veran zavetu. Koliko je, od nastanka sveta, velikih ljudi proslavljeno! I svi su oni proslavljeni za vernost, u kojoj su istrajali, ne gledajući na velike nevolje i žalosti koje su imali zbog nje: A drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice; kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne beše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim… Zato i mi, imajući toliki oblak svedoka, sa trpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji: Gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vere (Jev.11,36-38; 12,1-2).

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *