NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (35.)

Juče nas je priča o Bludnom sinu prizvala da se sa bespuća vratimo na dobar put. Sada nas sveti apostol Jovan pobuđuje ka istom, uveravajući nas da ćemo biti slični Gospodu kad se bude javio. Može li se nešto uporediti sa takvim dostojanstvom?! Pretpostavljam da i ti, slušajući ovo, tražiš i želiš da postigneš taj cilj. Zaista je to dobra i od svega potrebnija namera! Ne odlaži da se prihvatiš onoga čime se to i postiže. Čitaj dalje: I svaki koji ovu nadu ima u Njega, očišćava sebe, kao On što je čist (1.Jn.3,3). Ima li kod tebe nešto što treba da se očisti? Naravno, naći će se, i to ne nešto malo. Zato požuri, jer gde je Gospod, ništa nečisto ne može da uđe. Nemoj se uplašiti težine posla. Jer, sam Gospod će ti biti pomoćnik u svemu. Samo ti imaj usrdnu želju i obrati se Gospodu za potrebnu pomoć. Tvom usrđu će se pridodati Njegova blagodatna sila, i sve će poći lako i uspešno. Kao što nema greha koji pobeđuje milosrđe Božije, tako nema ni bilo kakve nečistote duše koja bi se mogla odupreti sili blagodati. Neka sa tvoje strane samo postoji odbojnost prema nečistoti, revnosno usrđe ka njenom odstranjenju i pribegavanje ka Gospodu sa verom.

UTORAK

Sa kakvim je oduševljenjem sveti Petar tvrdio da se neće odreći Gospoda. Ali, kad je došlo do toga da se odlučnost pokaže na delu, on ga se odrekao, i to triput. Takva je slabost naša! Pobediće samo onaj ko se ne uzda u sebe samoga, nego svu nadu polaže na Gospoda i ide među svoje neprijatelje. Takav pad tako značajnog lica je i bio dopušten kako niko ne bi pokušavao da učini nešto dobro uzdajući se isključivo u sebe, ili verujući da sam može da pobedi bilo unutrašnjeg bilo spoljašnjeg neprijatelja. Naravno, uz nadu na Gospoda, ne treba ni svoje ruke opustiti. Pomoć od Gospoda dolazi kad mi pokažemo napor. Udruživši se sa njom, napor naša dela čini uspešnim. Ako nema napora, ni pomoć Božija nema sa čim da se udruži, te i ne dolazi. Pomoć neće doći ni ako je kod tebe prisutno nadanje na samoga sebe, budući da i nemaš potrebe za njom. Kako ona može da se pridoda tamo gde je smatraju suvišnom?! U takvom slučaju ona se i nema čime prihvatiti. Ona se, inače, prihvata srcem. A srce se otvara za njeno prihvatanje osećanjem potrebe. Tako je potrebno i jedno i drugo. Bože, pomozi! No, ni ti sam ne leži.

SREDA

Pošto je pomoć nužna – traži je. Ti kažeš: „Tražio sam, pa nije data“. Ali, kako se drugima daje? Kod Gospoda nema licemerja koje bi ga navodilo na to da jednom daje pomoć a drugome, bez ikakvog razloga, da ne daje. On je rad da je svima pruži, budući da je i sam željan da daruje. Ukoliko nekome i uskraćuje pomoć, uzrok nije u Njemu nego u onome koji traži. Među tim uzrocima mogu biti i takvi koje mi uopšte ne možemo dokučiti. Međutim, ima i poznatih uzroka, koji su svakome ponaosob vidljivi. Jedan od takvih uzroka – ako ne i najglavniji – iznosi sveti Jovan: odsustvo slobode, koje proizilazi od prekora srca ili griže savesti. Ljubljeni, govori on, ako nas srce naše ne osuđuje, slobodu imamo pred Bogom; i što god ištemo, primamo od NJega, jer zapovesti Njegove držimo i činimo što je ugodno Njemu (1.Jn.3, 21-22). Šta da dodamo na ove reči?! One su same po sebi jasne. Koji će gospodar pomagati nevernom sluzi, raspikući i razvratniku?! I zar će nam Gospod popuštati kad mi nećemo da mu ugađamo i da tvorimo Njegove zapovesti; kad, može biti, i molitvi pribegavamo samo onda kada je iskrsla krajnja nužda?!

ČETVRTAK

I ovo je pobeda koja pobedi svet – vera vaša (1.Jn.5,4), vera hrišćanska. Šta znači pobediti svet? To ne znači da sve zaljubljenike u svet treba pobiti i da sve što izaziva ljubav prema svetu treba istrebiti, i uništiti, već da treba, živeći među zaljubljenicima u svet i krećući se u svetoljubivom načinu ponašanja, biti kao stranac prema svima i svačemu. Čim si se odrekao sveta i svega svetskog – već si pobedio svet. Ko, pak, treba da uči odricanju od sveta i ko treba da da snagu za to? Vera naša. Ona raskriva pogubnost svetskih prelesti i rađa želju za oslobođenjem od njihovih zamki. Onome ko reši da raskine veze sa svetom, da se pokaje i pristupi tajnama obnovljenja – krštenju ili pokajanju, ona daje da tajanstveno oseti sladost života suprotstavljenog svetu, i to takvu sa kojom se sve slasti sveta ni uporediti ne mogu. Stoga se u srce usađuje odbojnost prema svemu svetskom, što najzad i znači pobedu nad svetom. Tom tajanstvenom zbivanju, koje za posledicv ima odbojnost prema svetu, dodaje se i sila za nepokolebivo ostajanje na udaljenosti od njega. To i jeste konačna i temeljna pobeda.

PETAK

Sveti Jovan Bogoslov piše: Mnoge varalice iziđoše u svet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u telu (2.Jn.7). Tako je bilo u njegovo vreme. Sada, pak, iziđoše na svet varalice koje ispovedaju Isusa Hrista da je došao u telu, ali koji zbog
toga nisu manje varalice i antihristi (st.7). Sa tim je počelo od vremena Arija, i sa tim se ide sve do sada. No, stari su se više spoticali o dogmat o Ličnosti Isusa Hrista Spasitelja našeg, dok su se od vremana Lutera počeli spoticati o učenje o spasenju u Njemu. I koliko se već javilo takvih?! I u naše dane su se javile takve varalice i antihristi, koji objašnjavaju da je „dovoljna samo vera“. Više ništa ne treba – ni Crkva, ni Tajne, ni sveštenici. I oni svoju laž počinju od Hrista Gospoda i spasenja u Njemu. No, pošto sve krivo tumače, antihristi su i podležu kletvi. Čuvajte se od njih. Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema (2.Jn.9). I oni ga nemaju, jer nemaju učenja Hristovog. To učenje je u Crkvi, a oni su se udaljili od Crkve. Samo oni koji slede Crkvu imaju učenje Hristovo i u Njemu prebivaju. Radi toga i imaju Hrista, Sina Božija i Boga Oca (st.9). A oni nemaju, mada i tvrde da imaju. Ne primajte takve, i ne pozdravljajte se sa njima (st.10).

SUBOTA (ZADUŠNICE)

Sveta Crkva danas našu pažnju prenosi od sadašnjeg života ka ocima i bratiji koji su otišli odavde, sa željom da nas, ukazujući nam na njihovo stanje koje ni sami nećemo moći da zaobiđemo, raspoloži na dostojno provođenje Sirne sedmice i zatim, Velikog posta, koji za njom dolazi. Poslušajmo, radi toga, našu majku Crkvu i, sećajući se otaca i bratije naše, zapnimo da se i sami pripremimo za prelazak na onaj svet. Prisetimo se svojih grehova i oplačimo ih, donevši za ubuduće čvrstu nameru da se sačuvamo od svake nečistote. Jer, u Carstvo Božije neće ući ništa nečisto, i niko od nečistih se na Sudu neće opravdati. Posle smrti više ne očekuj očišćenje. Požurimo, jer ko sebi može da predskaže dugovečnost? Ovaj život se načas može preseći. A zatim, kako se javiti na onome svetu nečist? Kakvim ćemo očima da pogledamo na oce i bratiju koji imaju da nas sretnu? Šta ćemo da odgovorimo na njihova pitanja: „Zašto ovo kod tebe nije dobro? A šta je to, a ono?“ Kakav sram i stid će nas tada obuzeti?! Požurimo, zato, da ispravimo sve neispravno, ne bismo li se javili na onom svetu barem koliko toliko snošljivi i prihvatljivi.

NEDELJA MESOPUSNA (35.)

Strašni sud! Sudija ide na oblacima, okružen bezbrojnim mnoštvom nebeskih besplotnih sila. Trube se čuju na svim stranama zemlje i podižu mrtve. Ustavše mnoštvo hodi na određeno mesto, ka prestolu Sudije, predosećajući već unapred kakvu će presudu o sebi čuti. Jer, svakome će dela biti napisana na čelu, i sam čovekov izgled će odgovarati njegovim delima i naravima. Deoba na desne i leve će da se izvrši sama po sebi. Najzad se sve podelilo. Nastalo je duboko ćutanje. Još jedan tren, i čuće se konačna odluka Sudije – za jedne: „Priđite!“, a za druge: „Odlazite!“ Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas! Neka bude milost Tvoja na nama! No, tada će već biti kasno da se tako uzvikuje. Sada je nužno da se potrudimo da speremo sa našeg bića one nepovoljne oznake koje su na njemu napisane usled greha. A tada ni reke suza, koje bismo bili gotovi da pustimo radi umivanja, neće ničemu poslužiti. Stoga zaplačimo sada barem potocima, ako ne rekama suza. A ako ne ni potocima, ono barem kišnim kapima. A ako čak ni to nemamo, skrušimo se srcem i, ispovedivši svoje grehe Gospodu, izmolimo oproštaj, dajući zavet da ga više nećemo žalostiti narušavanjem Njegovih zapovesti. Zatim porevnujmo da verno ispunimo zavet.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *