NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Gospod je plovio sa učenicima na drugu stranu mora. Oni su zaboravili da uzmu hleb. Imajući sa sobom samo jedan, počeli su da misle šta će da rade. Znajući njihove pomisli, Gospod ih je podsetio na nasićenje četiri i pet hiljada ljudi. Time je hteo da ih dovede do čvrste nade u to da pored Njega neće umreti od gladi, makar ne imali ni jednog jedinog hleba (Mk.8,13-21). Koliko nemira ponekad.u čoveka unosi pomisao o neizvesnoj budućnosti! Umirenje od tih uznemirenja je samo jedno – nada na Gospoda. Oživljavanje i ukrepljenje te nade crpi se iz razumnog razmatranja onoga što je već bilo sa drugima i sa nama samima. Neće se naći ni jedan čovek koji u svom životu nije iskusio neočekivana izbavljenja od nevolja, odnosno neočekivane obrte svoga života nabolje. Sećanjem na takve slučajeve oživljavaj svoju dušu kada počnu da te muče mračne misli o tome šta će biti. Bog i sada sve ustrojava na dobro kao i ranije. Osloni se na Njega. Još pre izbavljenja od nevolje, On će ti poslati blagodušnost pri kojoj nećeš ni primećivati svoju nevolju. Onoga koji se uzda u Gospoda okružuje milost. Istražuj takve primere u Svetom Pismu, u životima svetitelja, u svom životu i životu svojih poznanika. Tako ćeš kao u ogledalu videti da je Gospod blizu svih koji ga prizivaju. I tada strahovanja za tvoj udeo neće pomutiti tvoju dušu.

UTORAK

Slepoga iz Vitsaide Gospod nije iscelio odjednom, već najpre delimično, a zatim u potpunosti. I ovaj poče sve jasno da vidi (Mk.8;22-26). Zbog čega je tako učinio, samo On zna. Mi odatle možemo da zaključimo: kad je za isceljenje telesnog vida bila potrebna postepenost, za prosvećenje očiju našeg uma svakako će biti potrebna još veća postupnost. Tako je i bilo. U periodu patrijaraha, bogootkriveno znanje nije bilo složeno; u podzakonskom periodu ono je postalo složenije i podrobnije; a u naše – hrišćansko vreme, ono je još podrobnije i uzvišenije. Međutim, da li je tu kraj? Na zemlji nešto više ne očekuj. Na onom svetu, pak, biće još toga. Dva sveta apostola nas uveravaju o tome – sveti Jovan i sveti Pavle (Jn.3,2; 1.Kor.13,12). Sada vidimo sve kao u ogledalu, a onda ćemo sve videti jasno. Ali i tamo će postojati različiti stepeni umnog prosvećenja, budući da je oblast znanja Božijeg beskrajna. Na zemlji je Otkrivenje Božije već završeno. O nečem višem ne treba ni misliti, budući da imamo sve što je neophodno. Usvoj dato i živi po njemu. Hrišćansko Otkrivenje unapred ne obećava nova otkrivenja. Ono samo govori o raširenosti Jevanđelja po celom svetu. Ta svudaprisutnost i sveopštost poznavanja Jevanđelja biće znak za kraj postojanja sadašnjeg poretka stvari. Tada će vera oslabiti, i život će postati težak. Tada će blagost Božija učiniti kraj ovome svetu.

SREDA

Pozivajući nas da ga sledimo sa krstom, Gospod bliže određuje sam put, odstranjujući glavne prepreke na njemu, i to ne spoljašnje, nego unutrašnje, koje se korene u čovekovom srcu. Ako hoćeš da ideš za mnom – kao da govori – prvo, nemoj žaliti sebe. Jer, ko bude žalio sebe – pogubiće sebe. Drugo, ne vezuj se ljubavlju za stvari, jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? Treće, ne ustručavaj se zbog onoga što će reći ili zbog toga kako će na tebe gledati drugi, jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom grešnom i preljubotvornom, i Sin će se Čovečji postideti njega kada dođe u slavi Oca svoga sa svetim anđelima. Samožaljenje, ljubav prema imanju i stid pred licem čovečijim jesu tri glavna lanca kojima se čovek drži u okvirima nebogougodnog života, na putu strasti i greha. Oni su glavna prepreka koja ometa obraćenje grešnika. Oni su glavni predmet duhovne borbe u čoveku koji se kaje i koji je već počeo da prinosi plodove pokajanja. Dok se te veze ne pokidaju, nema mnogo izgleda na hrišćanski život. Naime, sve dotle on će biti pun saplitanja i padova, ako i ne uvek spoljašnjih, a ono svakako unutrašnjih. Stoga, neka svako na sebe pogleda pažljivo. Ako u sebi nađe nešto od rečenoga, neka se potrudi da se oslobodi, inače neka se ne nada da će dospeti do savršenstva u Hristu, makar po spoljašnjosti i bio sasvim ispravan.

ČETVRTAK

Istorija teče i, čine se, neumoljivo određuje pojedinačne događaje. Koliko je samo bilo priprema za prihvatanje Spasitelja!.. Najzad, došao je i Njegov najavljivač – Jovan. I šta se zbilo? Sa Jovanom učiniše šta htedoše (Mk.9,13), a Sin Čovečiji postrada i bi unižen (Mk.9,12). Tok događaja nije mogao da se promeni. Tako je uvek: tekuća istorija sve vuče za sobom. Međutim, postavlja se pitanje: „Gde je sloboda? Šta ostaje od nje pri takvom poretku događaja? Ništa drugo do prizrak“. Tako, obično, rasuđuju fatalisti. Ipak, sveopredeljujuća neophodnost toka događaja nama se samo pričinjava: u stvari, svi ljudski događaji, i opšti i pojedinačni, plod si slobodnih poduhvata čoveka. Ono opšte teče kako teče stoga što svi ili većina tako hoće. I pojedinačno dolazi u saglasnost sa opštim stoga što ovaj ili onaj u pojedinačnosti tako hoće. Dokaz za to je očigledan: usled opšteg dobra bivaju i rđave pojedinačnosti; i usred opšteg zla bivaju dobre pojedinačnosti. I još: usled čvrsto ustrojenog opšteg, rađaju se pojedinačnosti koje, razrastajući se i jačajući sve više i više, najzad nadvaladavaju i samo opšte i zauzimaju njegovo mesto. Međutim, pojedinačnosti su uvek delo slobode. Šta je bilo zajedničko između Hrišćanstva i karaktera vremena u kome se ono začelo? Hrišćanstvo je posejalo nekoliko lica koja nisu bila porod neophodnog toka istorije. Ono je k sebi privuklo one koji imadoše želju da ga prihvate, nadaleko se raširivši i postavši opšte za tadašnje čovečanstvo: ono je bilo delo slobode. Isto se dešava i u rđavom smeru. Kako se iskvario zapad? Sam sebe je iskvario, budući da su ljudi, umesto od Jevanđelja, počeli da se uče od neznabožaca i da primaju njihove običaje. Najzad su se i iskvarili. Tako će biti i kod nas: počeli smo i mi da se učimo od zapada koji je otpao od Hrista Gospoda. U sebe primamo njegov duh. To će se završiti time što ćemo, slično njemu, okrenuti leđa istinskom Hrišćanstvu. Ukoliko ushtemo, prognaćemo zapadnu tamu, a ako ne – konačno ćemo se pogruziti u nju.

PETAK

Spasitelj kao obraz vere i života postavlja dete (Mk.9, 36). Prostota vere rađa prostotu života: iz jedne i druge proishodi uzorno naravstveno ustrojstvo. Ako se mudrijašenju otvori pristup pod vidom nekakvog poboljšanja, unutra će se proizvesti razdor i čitav život će se rastrojiti. Mudrijaši uvek viču: „To ne treba tako, ovo ne treba ovako. Dajte, ja ću sve da uredim iznova. Staro je neprikladno i dosadno“. Međutim, oni još nigde, i nikada, i ništa dobro ne uradiše, već samo sve kvare. Um treba da sluša ono što je Gospod zapovedio. Um se, doduše, naziva carem u glavi, ali mu nije data zakonodavna vlast, već samo izvršna. Čim se prihvati da bude zakonodavac, on odmah izaziva rastrojstvo naravstvenih, verskih, političkih i životnih poredaka. I sve odmah pođe naglavačke. U društvu nastaje velika nesreća kada se umu da sloboda da leti bez obaziranja na Božansku istinu. To je „gnev“ Božiji. A o njemu je rečeno: „Prikrij se začas, dokle prođe“. U ovom jeku mudrijaške samovolje bolje je od svega sakriti se u prostotu vere. Kao što je za vreme bure bolje sedeti u kući i ne izlaziti sa samouverenošću u borbu sa njom, tako je i u vreme burnog svojeumlja bolje ne izlaziti u borbu i ne hvatati se za oružje mudrijašenja u želji za suprotstavljanjem. Prostota vere je jača od nadmudrivanja. Obuci se u nju, kao u oklop, i odolećeš.

SUBOTA

Kada te negde pozovu, ne sedaj u začelje (Lk.14,8). Ako uopštimo ovaj savet, dobićemo sledeće: uvek i svuda se drži poslednjeg mesta. U tom prostom pravilu je izražena sva bogata sadržina smirenja. Uzmi ga, sedi i razmotri sve moguće slučajeve tvog života, te unapred za sebe u svima njima izaberi poslednji udeo. Tako će se steći praksa smirenja koja će od spoljašnjih dela, malo po malo, preći unutra, i, kao temelj, položiti naslagu smirenja. Vremenom će to seme, potpomagano praksom, da se razvije, te će smirenje, najzad, ispuniti tvoju dušu i telo, i sva spoljašnja dela. I šta će se desiti? Naravstvena uzvišenost će sijati na tvome čelu i privlačiti sveopšte uvaženje. Na tebi će se ispuniti ono: Jer koji se uzdiže poniziće se, a koji se ponizi, uzdignuće se. Međutim, upražnjavajući smirenje – imaj u vidu jedino njega samog i ništa drugo. Ono samo sobom u dušu unosi blaženo nastrojenje ka dobru. Gde se useli smirenje, prestaju svi unutrašnji nemiri, i nikakve spoljašnje nezgode ne izazivaju porazne utiske. Kao što se talasi, ne susrećući prepreke, bez šuma i udara razlivaju po otvorenom moru, tako i spoljašnje i unutrašnje žalosti ne udaraju u smirenu dušu, već prelaze preko nje, ne ostavljajući traga. To je, da tako kažemo, životna prednost smirenog. Kakva njega samo svetlost odozgo osenjuje, kakve mu se utehe šalju, kakva mu se širina slobodnih dejstava otkriva!.. Zaista, smirenje sve u sebe smešta…

NEDELJA TRIDESETA PO DUHOVIMA

Sveti praoci. Zaista, veliki ljudi! Ako uopštimo misao kojom se određuje njihova veličina, dobićemo sledeće: istinski veliki ljudi su samo oni koji ispunjavaju potvrdnu volju Božiju u odnosu na ljudski rod, budući da mnogo toga biva samo po dopuštenju Božijem. Sa druge strane, ima silnih delatelja koji dejstvuju zaobilazeći volju Božiju, ili joj se čak suprotstavljaju. Oni izgledaju veliki, premda ne sami po sebi, nego zbog velikih protivdejstava koje promisao Božiji preduzima radi poništavanja zla koje su izazvali. Neposrednu volju Božiju o večnom spasenju mi znamo. Međutim, planovi Božiji o vremenskom prebivanju ljudi na zemlji su sakriveni od nas. Zbog toga je nama teško da odredimo ko dejstvuje ispravnije, tj. po volji Božijoj. Samo jedan određeni kriterijum može da se prizna kao nedvosmislen: onaj ko dejstvuje protivno odluci Božijoj o večnom spasenju ljudi ne može se smatrati velikim, ma kakva bila njegova dela, budući da je očigledno da ide protiv otkrivene volje Božije. I premda se ta otkrivena volja Božija ne tiče onoga što je vremensko već onoga što večno, ipak je nesumnjivo da jedna volja Božija ne može protivrečiti drugoj.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *