NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Sadukeji su protiv vaskrsenja imali prigovor, koji im se činio nepobitnim. Međutim, Gospod ga je pobio sa nekoliko reči, i to tako jasno da su svi shvatili i priznali da su sadukeji pobeđeni istinom Njegove reči (Lk.20,27-40). Ono što su nekada radili sadukeji, sada čine nevernici svih vrsta. Oni su sebi nagomilali mnoštvo izmaštanih pretpostavki, koje su uzdigli do „istina“ i koje smatraju nepobitnim. Oni se njima veličaju, pretpostavljajući da se protiv njih ništa ne može kazati. U stvari, sve su one tako ništavne da se protiv njih i nema šta govoriti. Sva njihova mudrovanja su kao kuća od karata – duni i razleteće se. U pojedinostima njih ne treba opovrgavati. Dovoljno je da se prema njima odnosimo kao prema snovima. Govoreći protiv snova, mi ne dokazujemo njihovu neprikladnost u celini ili u pojedinačnim delovima, nego samo kažemo: „To je san“. Time se sve rešava. Upravo takva je teorija o postanku sveta iz maglina, sa svojim pododeljcima – teorijom o slučajnom nastanku života, darvinovskim poreklom rodova i vrsta, i sa njegovim poslednjim maštanjem o nastanku čoveka. Sve je to kao buncanje sanjalice. Čitajući ih, ideš kao među senkama. A naučnici? Šta sa njima da uradiš? Njihovo pravilo jeste: „Ako nećeš da slušaš – nemoj, ali nam ne smetaj da varamo ljude“.

UTORAK

I svi će vas omrznuti imena moga radi (Lk.21,17). Ko udahne u sebe makar i malo svetovnog duha, postaće hladan za Hrišćanstvo i za njegove zahteve. Ta ravnodušnost prelazi u mržnju ukoliko se u njoj dugo ostaje bez otrežnjenja, osobito ukoliko se pri tome prihvati makar i deo od suprotnih učenja. Duh sveta sa suprotnim učenjima jeste duh mržnje prema Hristu. On je [duh] antihristov. Njegovo širenje je širenje neprijateljskih raspoloženja prema hrišćanskom ispovedanju i hrišćanskom poretku života. Izgleda da se oko nas već vrši nešto slično. Doduše, još se ostaje na potmulim glasovima. Međutim, neće biti čudno ako uskoro počne i ono što je Gospod prorekao: Dignuće ruke svoje… i goniće vas… i predaće vas… i pobiće neke od vas (Lk.21,1216). Duh antihristovski je uvek jedan: šta je bilo u početku, biće i sada, možda u drugoj formi, ali u istom smislu. Šta raditi? Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19). Trpi sa tvrdom rečju ispovedanja istine na ustima i u srcu.

SREDA

Učenici su ukazivali Gospodu na lepotu hrama i zavetnih poklona, a On je rekao: Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti (Lk.21,6). To je odluka o svemu lepom ovoga sveta. Spolja, ono izgleda tvrdo i vekovečno, ali ćeš za dan-dva sve izgubiti iz vida, kao da ničeg nije ni bilo: lepota će uvenuti, snaga će se istrošiti, slava će potamneti, umovi će se iscrpsti, odeća će se pocepati. Sve u sebi samome nosi silu raspadanja, koja nije kao neko nerazvijeno seme, već se nalazi u neprestanom dejstvu. Sve teče ka svome kraju. Prolazi obličje ovog sveta… Čovek hodi kao prizrak; sabira i ne zna kome će pripasti. A mi se sve usiljeno trudimo, naprežemo se i glavoboljama našim nema kraja. Srećemo oko sebe stalne pouke, a sve se držimo svoga. Jednom rečju, slepi smo i ništa ne vidimo. Da, istina je kad kažemo da smo slepi ili zaslepljeni, jer ni sebi niti ičemu što nas okružuje i što nama vlada ne vidimo kraj. I šta još? Čim nam je, kako se nama čini, dobro, uvereni smo da stojimo tvrdo, kao na steni. Međutim, naš položaj pre podseća na stojanje na močvarnom terenu: mi samo što nismo propali. Međutim, mi to ne osećamo, i predajemo se bezbrižnom naslađivanju onim što prolazi, kao da će svagda postojati. Pomolimo se da nam Gospod otvori umne oči te da uvidimo sve onako kako jeste, a ne kako se nama čini.

ČETVRTAK

Ali pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan ovaj ne naiđe na vas iznenada (Lk.21,34). Dan ovaj, tj. poslednji dan sveta ili svakoga od nas, dolazi kao lopov i hvata kao zamka. Zbog toga Gospod i nalaže: Bdite, dakle, u svako vreme moleći se (Lk.21,36). Budući da su sitost i mnogobrižljivost prvi neprijatelji molitve, unapred je ukazano da sebi ne dopuštamo da otežamo jedenjem, pijenjem i „žitejskim“ brigama. Onaj ko je pojeo, popio i razveselio se – predaje se spavanju. Pošto se naspava, on se opet vraća na isto. Zar je takvom do bdenja? Zar je do molitve onome ko je dan i noć zauzet jedino onim „žitejskim“? „Pa reci šta treba da se radi? Bez hrane se ne može: ona se mora pribaviti – pa eto i briga“. Da, Gospod nije rekao: „Ne radi, ne jedi, ne pij“, nego: „Da ne otežaju srca vaša svim tim“. Rukama radi, a srce drži slobodnim. Ako jedeš – jedi, ali se ne preopterećuj hranom. I vino popi, kada je potrebno, no ne dopuštaj da se pomute glava i srce. Razdeli svoje spoljašnje od unutrašnjeg, i poslednje učini glavnim delom svog života, a prvo samo dodatkom. U unutrašnjem budi pažnjom i srcem, a u spoljašnjem samo telom, rukama, nogama i očima: Bdite u svako vreme moleći se, da se udostojite bez straha stati pred Sinom Čovečijim (Lk.21,36). Da biste se toga udostojili, potrebno je još ovde, u ovom životu, utvrditi se pred Gospodom. Za to, pak, postoji samo jedno sredstvo – bodra molitva u srcu koja se vrši umom. Za onoga ko se tako postavi, Dan onaj neće naići iznenada.

PETAK

Satana je ušao u Judu i naučio ga da izda Gospoda. On se saglasio i izdao ga (Lk.22,3-4). Satana je ušao zbog toga što su mu bila otvorena vrata. Inače, naša unutrašnjost je uvek zaključana. I sam Gospod stoji izvan i kuca da mu se otvori. A čime mu se otvara? Saosećanjem, naklonošću, saglasnošću. Satana, međutim, ulazi kod onoga kod koga sve to naginje na njegovu stranu. Gospod, opet, ulazi kod onoga koji Njemu naginje. Za ulazak satane, a ne Gospoda, kriv je sam čovek. Ne popuštaj mislima koje su ugodne satani, ne saosećaj se njima, ne upravljaj se po njihovim savetima, i ne saglašavaj se sa njima. Tada će satana obilaziti okolo, i najzad – otići, budući da mu nije data vlast ni nad kim. Onaj nad kim on vlada, sam mu se daje u ropstvo. Početak čitavom tom zlu jesu misli. Ne dozvoljavaj da tobom ovladaju rđave misli, i uvek će za satanu tvoja vrata biti zaključana. U vezi sa nailaženjem rđavih misli, ne može se ništa učiniti. Bez njih nije niko na svetu. Tu nema nikakvog greha. Progoni ih i – svemu je kraj. Kad ponovo dođu, opet ih progoni – i tako čitav život. Ukoliko, pak, primiš pomisli i počneš da se zanimaš njima, neće biti čudno ako se javi i saosećanje prema njima. Tada će one postati još nametljivije. Posle saosećanja doći će i rđave namere i podsticaj na rđava dela. Neodređene i neoformljene namere usmeriće se, zatim, ka pojedinačnim stvarima ili licima. Započeće izbor, koji prati saglašavanje i revnost – i eto već greha u unutrašnjosti! Tu su vrata srca otvorena širom. Čim se samo obrazuje saglasnost takve vrste, satana uskače unutra i počinje sa tiranisanjem. Tada bedna duša, kao sužanj i kao tegleća životinja, biva gonjena i iscrpljivana u vrešenju nepriličnih dela. Da ona, međutim, nije primila rđave misli, ne bi bilo ni nesreće.

SUBOTA

Borite se da uđete na uska vrata (Lk.13,24). Uska vrata označavaju život u kome se ne popušta svojoj volji, svojim željama i ugađanju sebi. Široka, pak, vrata znače život po svim pokretima i stremljenjima strasnog srca, bez i najmanjeg uzdržanja. Na taj način, vrata u Carstvo jesu samostešnjivanje. Stešnjuj sebe u svemu, pa će izgledati kao da guraš i upireš o vrata kako bi ih otvorio i provukao se kroz njih. Kako, međutim, i čime sebe stešnjavati? Zapovestima Božijim koje su suprotne strasnim pokretima srca. Kada počinješ da se gneviš na nekoga, seti se Gospodnje zapovesti: Ne gnevite se, i stesni svoje srce. Kada se jave bludne misli, seti se zabrane da se žena pogleda sa željom, i pritesni svoju pohotu. Kada ti dođe da nekoga osudiš, seti se reči Gospodnje da je nebeski Sudija neumoljiv prema onima koji osuđuju, i pritesni svoju nadmenost. Tako postupaj u odnosu na svaki poročan pokret u srcu. Saberi protiv svakog od njih izreke iz Božanskog Pisma i drži ih u sećanju. Čim iz srca iziđe bilo kakva rđava želja, posegni za izrekom koja joj je suprotna i veži je. Ili, unapred veži sve svoje želje i pomisli Božanstvenim rečima i hodi u njima. Tada ćeš biti kao okovan. Međutim, u tim okovima se nalazi sloboda ili slobodni put u Carstvo Božije.

NEDELJA DVADESET DEVETA PO DUHOVIMA

Isceljeno je deset gubavih, a vratio se samo jedan da zablagodari Gospodu (Lk.17,21-19). Nije li takva proporcija zahvalnosti i među svim ljudima koji su primili dobro od Gospoda? I ko od ljudi nije primio dobro, ili, bolje rečeno, šta imamo i šta biva sa nama što nije dobro? A jesu li svi blagodarni Bogu i da li za sve blagodare? Ima, naprotiv, i takvih koji sebi dozvoljavaju pitanje: „Zašto je Bog dao život? Bolje bi nam bilo da nas nema“. Bog ti je dao život radi večnog blaženstvovanja. On ti je udelio život kao dar i štedro te je snabdeo i svim sposobnostima za dostizanje večnog blaženstva. Sada sve samo od tebe zavisi. Treba samo nešto malo da se potrudiš. Međutim, ti govoriš: „Da, ali ja srećem samo gorčinu, nesreću, bolesti i napasti“. Pa šta! I to spada u broj sredstava za sticanje večnog blaženstva. Samo potrpi! Čitav tvoj život se ne može nazvati ni trenom u odnosu na večnost. U odnosu na večnost nije ništa čak kad bi i sav život trebalo da stradaš. Međutim, ti imaš i časove utehe. Ne gledaj na sadašnje, nego na to šta ti se sprema u budućnosti, i pobrini se da ga budeš dostojan. Tada nećeš ni primetiti gorčine. Sve one će biti progutane nesumnjivom nadom na večne utehe. Blagodarnost tada neće zatajiti u tvojim ustima.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *