NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Gospod je rekao da će se Sin Čovečiji javiti u svoj dan kao što munja sine sa neba i obasja sve što je pod nebom. Zatim je dodao: Ali mu najpre treba mnogo postradati i odbačenu biti od roda ovoga (Lk.17,24-25). Očigledno je da stradanje treba da prethodi javljanju u slavi. Prema tome, sve vreme do tog dana jeste vreme Njegovog stradanja. On je lično stradao u jedno određeno vreme. Posle toga, Njegova stradanja se produžavaju kroz verujuće – kroz stradanja njihovog rađanja, njihovog vaspitanja u hrišćanskom duhu i čuvanja od neprijateljskih dejstava, bilo unutrašnjih bilo spoljašnjih. Jer, savez Gospoda i Njegovih vernih jeste živ, a ne samo mislen i naravstven. Sve njihovo On prima kao svojom glavom. Sledeći tu misao, može se videti da Gospod mnogo strada. Veoma bolne žalosti za Njega jesu padovi verujućih. Još bolnije na Njega deluje otpadanje od vere. Međutim, to su rane koje dokrajčuju. Postojane, pak, strele su žalosti, sablazni i kolebanja vere neverjem. Reči i pisanja koja odišu neverjem su ognjene strele nečastivog. U sadašnje vreme je lukavi unajmio mnogo kovača za kovanje takvih strela. Srca verujućih boluju, bivajući sama pogođena ili videći druge pogođenim. Sa njima i Gospod trpi. Ipak, javiće se dan slave Gospodnje: tada će se otkriti tajne tame, i stradalnici će se obradovati sa Gospodom. A do toga vremena potrebno je trpeti i moliti se.

UTORAK

Ako koji nastoji da sačuva život svoj izgubiće ga; a koji ga izgubi, oživeće ga (Lk.17,33). Rečeno treba ovako razumeti: sačuvati život svoj znači žaliti sebe, a izgubiti život – ne žaliti sebe. Pri tome treba podrazumevati da se govori o putu zapovesti Gospodnjih ili delanju u Gospodu. Spasava se, dakle, onaj ko dela Gospodu, ispunjavajući Njegove zapovesti ne žaleći sebe. Onaj, pak, ko žali sebe – gine. Ako samo staneš da žališ sebe, neizbežno ćeš se pokazati rušiteljem zapovesti i, prema tome, rđavim slugom. Kakva je presuda rđavom sluzi? Bacite ga u tamu najkrajnju; tamo će biti plač i škrgut zuba. Potrudite se da pazite na sebe makar u toku jednog dana, i uvidećete da samožaljenje smeta svim našim delima, udaljujući spremnost da ih vršimo. Bez truda i napora, međutim, ništa nećeš uraditi. Žaleći sebe zbog napora, uklanjaćemo se od dela. Postoje dela koja, hoćeš-nećeš, moraš učiniti. Takva se dela vrše neodstupno, makar i sa trudom. Tu se samožaljenje pobeđuje samožaljenjem. Ako ne radiš – nećeš ni jesti. Pošto dela zapovesti nisu takve vrste, usled samožaljenja uvek će biti izostavljena. Popuštanje rđavim delima se takođe vrši radi samožaljenja. Žao ti je da se odrekneš onoga što ti se prihtelo – i, želja se ispunjava. Ona je, međutim, ili neposredno grešna, ili vodi ka grehu. Prema tome, onaj ko sebe žali uvek izostavlja ono što je potrebno, dok, sa druge strane, sebi popušta u onome što ne priliči. Tako dolazi do toga da postaje neprikladan za bilo šta. O kakvom se spasenju tu još može govoriti?

SREDA

Koji ne primi Carstvo Božije kao dete neće ući u njega (Lk. 18,17). Kako ga, pak, primiti kao dete? Evo kako: u prostoti, punim srcem, bez premišljanja. Razumska analiza je neprimenjiva u oblasti vere. Ona može imati mesta samo u onome što joj prethodi. Kao što onaj koji vrši anatomski pregled razlaže telo do detalja, ali ne vidi život, tako i razum, ma koliko rasuđivao, ne može da shvati silu vere. Sama vera pruža sagledavanja koja je u potpunosti čine sposobnim da u celosti odgovara na sve potrebe naše prirode. Ona obavezuju svest, savest i srce da je prihvate. Oni je i prihvataju, i prihvativši je, neće više da se odvoje od nje. Isto se dešava sa onim ko okusi prijatnu i zdravu hranu: okusivši jednom, on zna da je ona hranljiva i ubraja je u red onih namirnica kojima se hrani. U tom ubeđenju hemija mu ne pomaže ni pre ni posle. Njegovo ubeđenje je zasnovano na ličnom iskustvu, koje je neposredno. Tako i onaj koji veruje istinitost vere poznaje neposredno. Sama vera u njega useljava nepokolebivo ubeđenje da je [reč o istinskoj] veri. Kako posle toga da bude još i razumna? Razumnost vere se i sastoji u tome što se neposredno zna da se radi o veri. Razum samo šteti stvari, hladeći veru i slabeći život po veri. I što je najteže – on se nadima i odbija blagodat Božiju. Time dovodi do najgoreg zla u hrišćanskom smislu.

ČETVRTAK

Gospod je učenicima govorio o svome stradanju, ali oni nisu ništa razumeli: I ova reč beše sakrivena od njih (Lk.18,34). Kasnije su, pak, rasuđivali da verujućima ne priliči da znaju išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga. Dok nije došlo vreme, oni ništa nisu shvatali o ovoj tajni. Pošto je, pak, došlo, oni su je shvatili i svima je preneli i razjasnili. Tako biva i sa svima, i to ne samo u odnosu na ovu tajnu, nego i na svaku drugu. Nepojmljivo u početku, vremenom postaje shvatljivo. Naime, zrak svetlosti ulazi u svest i razjašnjava ono što je ranije bilo tamno. Ko razjašnjava? Sam Gospod, blagodat Duha koja živi u verujućima, anđeo hranitelj, a nikako sam čovek. On je tu prijemnik, a ne stvaralac. Pri svemu tome, nešto ostaje neshvatljivo čitavog života, i to ne samo za pojedine ljude, nego i za celo čovečanstvo. Čovek je okružen neshvatljivostima. Neke mu se razjašnjavaju u toku života, a druge ostaju za drugi život. Tamo će se shvatiti. Isto biva čak i sa bogoprosvećenim umovima. Zbog čega se to ne otkriva sada? Zbog toga što je jedno neshvatljivo, te o njemu ne vredi govoriti. Drugo se, pak, ne govori radi predostrožnosti, tj. zato što bi bilo štetno znati ga pre vremena. U drugom životu će se mnogo toga razjasniti, pa će se otkriti drugi predmeti i druge tajne. Stvoreni um nikako ne može da izbegne nedostižne tajne. Um buntuje protiv tih uza. Međutim, buntovao ili ne, uze tajanstvenosti se neće prekinuti. Smiri se gordi ume pod krepku ruku Božiju i veruj!

PETAK

Priča o deset kesa srebra izobražava čitavu istoriju čovečanstva do Drugog Hristovog dolaska (Lk.19,12-28). U njoj Gospod govori da kroz stradanja, smrt i Vaskrsenje ide ka Ocu nebeskom da primi carstvo nad čovečanstvom, koje je Njegovo očinsko nasleđe. Oni koji ostaju na zemlji, dele se na dve strane: na sluge koje su se potčinile Gospodu kroz poslušanje u veri, i na one koji, usled svog neverja, nisu hteli da ga imaju za cara i da mu služe. Onima koji Gospodu pristupaju sa verom i sa gotovošću da mu služe, daju se darovi Svetoga Duha u svetim tajnama. To su upravo kese srebra! Svaki verujući ih prima radi služenja u krugu drugih verujućih. Kada mu se pokore svi (voljni) iz roda ljudskog, On će opet doći kao Onaj koji je primio carstvo. Njegovo prvo delo tada će biti da sudi slugama, da vidi šta je ko stekao datom blagodaću. Zatim će da sledi sud i onima koji nisu hteli da ga imaju za cara, koji nisu poverovali, ili koji su otpali od vere. Zapečati te istine u svome umu i ne odvajaj svoju pažnju od njih. Jer, tada će da se donese odluka koja već neće moći da se izmeni. Beži od neverja. Međutim, nemoj ni verovati samo prazno, već prinosi i plodove vere. Našavši te vernim u malom, Gospod će te i nad mnogim postaviti.

SUBOTA

Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih a otkrio si bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja (Lk.10,21). Eto suda nad ljudskom mudrošću i razumnošću. I on se očigledno ispunjava. Otkrivenje je sada pred očima, u Božanskim Pismima, i mudrijaši ga čitaju, ali ne shvataju. Zaista je za čuđenje: pisano je prosto, a njima sve izgleda drukčije nego što je napisano. Jednom rečju – oni su slepi. Bezazleni vide i shvataju, a za njih je otkriveno skriveno. Takav poredak je bio po volji Ocu nebeskom. Prema tome, nemamo zbog čega ni da se protivimo. Da uopšte nije bilo otkriveno ono što je suštinski nužno, mudrijaši bi i mogli još po nešto prigovarati. Pošto je, međutim, otkriveno, bilo je potrebno samo doći i uzeti. Zato je i otkriveno da bi ti uzimao. Samo postani bezazlen. „Ko, ja?.. Nikako!“ Pa, kako hoćeš! Ostani premudar i razuman za sebe. Međutim, ništa suštinski nećeš shvatiti i smestiti u svoju glavu, nego ćeš ostati usred prizraka i iluzija koje se rađaju iz tvog mudrijašenja. One te drže u punoj zaslepljenosti, pri čemu misliš da vidiš iako si, u stvari, slep i kratkovid. Doduše, ti ponešto i vidiš, ali kao kroz gustu maglu. To ti ne omogućuje da vidiš prav put, i ne vodi te ka cilju, nego te samo drži u bezizlaznom krugu grehovnosti. Izbavi nas, Gospode, od takvog strašnog stanja!..

NEDELJA DVADESET SEDMA PO DUHOVIMA

Na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice počinje da se peva: Hristos se rađa. Time se verujući pripremaju za dostojno sretanje praznika Hristovog Rođenja. Shvativši taj nagoveštaj, postupaj po njemu. Udubi se u tajnu Ovaploćenja jedinorodnog Sina Božijeg; dođi do njegovog uzroka u predvečnom savetu Božijem o postanku sveta i čoveka u njemu; uvidi njegov odblesak u stvaranju čoveka; radosno susretni prvu blagovest o tome odmah posle pada; razumno ispitaj njegovo postepeno raskrivanje u proroštvima i starozavetnim praobrazima; razjasni sebi ko i kako se u Izrailju pripremio za prihvatanje ovaploćenog Boga, pod uticajem božanskih vaspitnih ustanova i činova. Zatim pređi, ako hoćeš, iza granica naroda Božijeg, i saberi zrak svetlosti Božije, koja sija u tami, razmotrivši u kojoj meri su izabrani od svih naroda došli do predosećaja pojave neobičnog Božijeg promišljanja o ljudima. To će biti misaona priprema. Međutim, tu je i post. Spremi se na uzdržanje, ispovedi se i pričesti Svetim Hristovim Tajnama. To će biti delatna i životna priprema. Ako ti Gospod, usled svega toga, da da osetiš silu Njegovog dolaska u telu, kada dođe praznik ti već nećeš praznovati zbog tuđe radosti, nego zbog svoje rođene.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *