NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Niko ne zna ko je Otac, osim Sina, i ako Sin xoće kome otkriti (Lk.10,22). Sin je bio na zemlji i sve neophodno nam otkrio – bilo sam, bilo kroz Duha Svetog, koji je delovao u apostolima. Prema tome, o Ocu i o Božanskim stvarima možeš znati jedino iz onoga što nađeš u Jevanđelju i Apostolskim spisima. Više od toga ne traži, i ne misli da ćeš bilo gde drugde naći istinu o Bogu i planovima Božijim. Kakvo samo blago mi imamo!.. Sve je već rečeno. Ne lupaj glavom, nego samo sa verom primi ono što je otkriveno. Otkriveno je da je Bog jedan po suštini, a trojičan Licima: Otac, Sin i Sveti Duh. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da je Triipostasni Bog sve stvorio rečju, da sve drži u svojoj desnici i da o svemu promišlja. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da smo bili u blaženom stanju i da smo pali, i da se radi našeg obnovljenja i iskupljenja Sin Božiji, Drugo Lice Presvete Trojice, ovaplotio, stradao, umro na Krstu, vaskrsao i vazneo na nebo. Primi tu istinu sa verom i drži je se. Otkriveno je da onaj ko želi da se spase mora da poveruje u Gospoda i da, primivši Božanstvenu blagodat u Svetim Tajnama, živi po zapovestima Gospodnjim, boreći se sa strastima i pohotama, posredstvom odgovarajućih podviga. Primi tu istinu sa verom i delaj po njoj. Otkriveno je da će onaj ko živi po ukazanju Gospodnjem po smrti stupiti u svete obitelji, koje nose predukus večnog blaženstva, dok će onaj ko živi suprotnim životom po smrti predokusiti adske muke. Primi tu istinu sa verom i njome urazumljuj i oduševljavaj sebe na dobro i na podvige. Sve sa verom primaj i verno čuvaj. Nema potrebe de se lomi glava radi izmišljanja bilo čega svoga. Nemoj slušati one koji mnogo mudrijaše, jer su pošli u nepoznatom smeru.

UTORAK

Gospod je dao opštu molitvu kojom obuhvata sve naše potrebe – duhovne i telesne, unutrašnje i spoljašnje, večne i vremenske. Ipak, pošto jednom molitvom nije moguće obuhvatiti sve ono što u životu možemo iskati od Boga, dato je i pravilo za pojedinačne molbe u raznim slučajevima: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se (Lk.11,1-10). U Crkvi Božijoj se tako i čini: svi Hrišćani se mole opštim molitvama za opšte potrebe, ali svaki pojedinačno izlaže pred Gospoda i svoje potrebe i nužde. Mi se opštim molitvama molimo u ustanovljenim činodejstvima, koja sva zajedno nisu ništa drugo nego razjašnjenja i u raznim vidovima izložena molitva Gospodnja [tj. „Oče naš“]. Pojedinačno se, pak, kod kuće, svako moli kako ume, tražeći od Gospoda nešto za sebe. I u hramu se možemo moliti za svoje potrebe, kao što se i kod kuće možemo moliti opštom molitvom. Međutim, o jednome samo treba voditi brigu, tj. da, stojeći na molitvi kod kuće ili u crkvi, u našoj duši bude istinska molitva, istinsko obraćanje i uznošenje uma i srca našeg ka Bogu. Kako ko može, neka se trudi. Samo nemoj stojati kao kip i ne mrmljaj molitve kao navijena sprava za sviranje. Čak i da dugo stojiš i mrmljaš na taj način, molitve nećeš imati, budući da ti um luta i budući da ti je srce puno praznih osećanja. Ako već stojiš na molitvi, potrudi se još da privučeš i um i srce? Privuci ih, makar se i suprotstavljali. Tada će se uspostaviti prava molitva i privući milost Božija. Tada će se ispuniti Božije obećanje molitvi: Ištite i daće vam se. Često se ono ne ispunjava zbog toga što nema molitvenog iskanja, nego samo iskajućeg položaja.

SREDA

Gospod pobuđuje na molitvu obećanjem uslišenja, objašnjavajući ga prirodnim saosećanjem oca koji je blagonaklon iskanjy svoje dece. Međutim, Gospod odmah nagoveštava i uzrok zbog kojeg, ponekad, ne bivaju uslišene molitve i iskanja. Otac ne daje deci kamen umesto hleba, ni zmiju umesto ribe (Lk.11,10-13). Kad zemaljski otac ne postupa na taj način, tim pre tako neće postupati Otac nebeski. A naša iskanja često liče na iskanje zmije i kamena. Nama se čini da ono što tražimo predstavlja hleb i ribu, a Otac nebeski vidi da će nam to biti kamen ili zmija, te ne daje što tražimo. Otac i majka pred Bogom izlivaju tople molitve za sina, tj. da mu da sve najbolje, iznoseći ujedno i ono što smatraju najboljim za njega: da bude živ, zdrav i srećan. Gospod sluša njihovu molitvu i ustrojava za sina ono što je najbolje, samo ne po njihovom shvatanju, nego onako kako je zaista najbolje za njega: šalje bolest od koje sin umire. Za njih, za koje se sve završava sadašnjim životom, ono što se desilo nije uslišenje, nego suprotnost traženome, ili, pak, prepuštanje lica za koje su se molili sopstvenoj sudbini. Za verujuće, međutim, koji znaju da sadašnji život jeste samo priprema za drugi, ne može biti sumnje da je sin, za koga su se molili, oboleo i umro zaista zbog toga što je molitva uslišena i što je za njega bilo bolje da ode odavde. Reći ćeš: „Zašto se onda moliti?“ Bez molitve se ne može. Međutim, u molitvama za određene stvari uvek treba imati na umu i isticati uslov: „Daj nam, Gospode, ako sam nalaziš da je to spasonosno za nas“. Sveti Isaak Sirin savetuje da svaku molitvu skraćujemo na ovaj način: „Tebi je, Gospode, poznato šta je meni korisno. Učini sa mnom po Tvojoj volji“.

ČETVRTAK

Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je Njegovo u miru. A kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli što je zaplenio od njega (Lk.11,21-22). Ovaj opis objašnjava kako Gospod razara đavolsku vlast nad dušama. Dok je duša u grehu, zli duh u potpunosti ima prevlast nad njom. Doduše, on to ne pokazuje uvek očigledno. On je jači od duše te se i ne boji pobune sa njene strane. On vlada i tiraniše je bez protivljenja. Međutim, kada, privučen verom i pokajanjem, dođe u dušu, Gospod razriva sve satanske uze, izgoni besa i lišava ga svake vlasti nad njom. Sve dok duša služi Gospodu, besi ne mogu njome ovladati. Jer, ona je snažna Gospodom i silnija od njih. Kad, pak, načini propust i okrene se od Gospoda, bes opet napada i pobeđuje. Tada joj, bednoj, biva gore nego ranije. To je sveopšti nevidljivi poredak pojava u duhovnom svetu. Kada bi nam se otvorile umne oči, videli bismo sveopšti rat duhova sa dušama. Tu pobeđuje čas jedna, čas druga strana, zavisno od toga da li duše sa Gospodom opšte verom, pokajanjem i revnošću za dobra dela, ili od Njega odstupaju neradom, nebrigom i hlađenjem za dobro.

PETAK

Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira rasipa. Iz toga sledi da čovek može da se trudi celi vek i da misli da je sabrao mnogo raznovrsnog dobra, premda je sve uzalud, budući da nije sabirano sa Gospodom. Šta znači sabirati sa Gospodom? Truditi se i dejstvovati po veri u Gospoda, po Njegovim zapovestima, uz pomoć Njegove blagodati, oduševljavati se Njegovim obećanjima. Jednom rečju – živeti tako da duh našeg života bude Duh Hristov. U svetu postoje dve oblasti: dobro i zlo, istina i laž. Samo dobro i istina predstavljaju pravo, trajno i dragoceno imanje. Međutim, dobro i istina su jedino od Gospoda, i stiču se jedino s Njegovom pomoću. Odatle se da razumeti da ko ne sabira sa Gospodom, ne sabira istinu i dobro, tj. ne sabira ono što se može nazvati pravim, trajnim i dragocenim imanjem. Pošto se osim toga ništa ne može nazvati trajnim i dragocenim, razume se zašto svako drugo sabiranje ostaje beskorisno, predstavljajući uzaludni trud, uzaludni gubitak snage i vremena.

SUBOTA

Nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići (Lk.8,17). Naša rđava dela će se, dakle, u svoje vreme pokazati, ma koliko se trudili da ih sakrijemo. O njima se, nezavisno od nas, vodi zapisnik. Kakva je to hartija na kojoj se vodi taj zapisnik? To je savest naša. Mi je ponekad prisiljavamo da ćuti – i ona zaista ćuti. Ipak, premda i ćuti, ona vrši svoje delo, i vodi najtačniji letopis naših dela. Šta da radimo ako je na njemu zapisano mnogo rđavog? Potrebno je izbrisati napisano. Čime? Suzama pokajanja. Te suze će oprati sve, tako da neće ostati ni traga od onoga što je rđavo i što je bilo zapisano. Ako, pak, ne operemo ono rđavo, bićemo prinuđeni da na Sudu sve napisano sami pročitamo. Pošto će tada našom svešću ovladati pravda, sami ćemo sebi doneti sud, dok će ga Gospod samo potvrditi. Ta odluka će biti neopoziva, budući da će svako sam sebe osuditi. Do drugih mu tada neće biti. I sve će se to završiti u treptaju oka: pogledaćeš i videćeš kakav si. Tog časa ćeš od Gospoda svudaprisutnog čuti potvrdu suda. Posle toga je svemu kraj…

NEDELJA DVADESET TPEĆA PO DUHOVIMA

Gadarinski đavolom posednuti čovek se, po svom iscelenju, prilepljuje za Gospoda i želi da stalno bude sa Njim. Međutim, čuvši Njegovu volju, on ide i propoveda po celom gradu o dobru koje je primio. Dobročinitelj privlači i Njegova volja postaje zakon za onoga kome je učinjeno dobro. Jezik ne može da se zaustavi i da ne razglašuje o onome što je od Njega dobijeno. Kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili i koja primamo od Gospoda, među nama ne bi bilo nezahvalnih, ne bi bilo narušilaca Njegove svete volje, ne bi bilo onih koji ga ne bi ljubili više od svega. Krštenjem smo izbavljeni od praroditeljskog greha i sve njegove pogubnosti; u pokajanju se stalno omivamo od grehova koji se neprestano lepe za nas; promisao Božiji nas štiti od nesreća, često nevidljivih za nas same; naš život dobija usmerenje koje je najbezopasnije za nas i najpogodnije za naše ciljeve. Najzad, sve što imamo, od Gospoda smo primili. Zbog toga treba iz sve duše da pribegavamo Gospodu, da u svemu ispunjavamo Njegovu volju, da proslavljamo Njegovo presveto ime, i to pre svega životom i delima, kako ne bismo bili gori od gadarinskog đavoimanog, koji se odmah pokazao toliko mudar da je svima postao dostojan primer za podražavanje.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *