NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Šta govori narod ko sam ja upitao je Gospod. Odgovarajući, apostoli su izneli mnenja koja su po narodu kružila o Njemu, i koja su se sva izgradila po tadašnjem načinu shvatanja: jedan je govorio da je On Jovan Krstitelj, drugi – da je Ilija, a treći opet, da je neki od drevnih proroka koji je vaskrsao (Lk.9,18). Kako, pak, danas govore? Takođe različito, svaki po svom obrascu mišljenja. Kakav će odgovor dati materijalisti, bezbožnici i bezdušnici iz roda majmuna, kad kod njih nema ni Boga ni duše? Spiritisti se, slično arijancima, izdvajaju odgovorom koji je anatemisan na Prvom vaseljenskom saboru. Deisti vide Boga suviše udaljenog od sveta i, budući u nemogućnosti da u svoj sistem smeste tajne Ovaploćenja, odgovaraju kao evioniti, i socinijani. Slične odgovore naći ćete i u ruskom društvu, budući da navedene tri vrste ljudi postoje i množe se i kod nas. Ipak, neka je slava Gospodu što kod nas preovladava broj onih koji iskreno veruju i koji se strogo drže apostolskog ispovedanja da je Gospod Isus Hristos ovaploćeni jedinorodni Sin Božiji koji je još u raju obećan praroditeljima našim kao Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. Koja će strana pretegnuti, jedino Bog zna. Mi se molimo za očuvanje svetlosti Hristove kod nas i za odgnanje tame lažnih učenja. Mi smo skloni zlu. Zbog toga neće biti za čuđenje ako laž zauzme prvo mesto. Ona već i sada otkriveno ide po trgovima grada, dok se ranije oprezno čuvala od pogleda verujućih Hrišćana.

UTORAK

Ne stidi se da ispovedaš Gospoda Isusa Hrista ovaploćenim Sinom Božijim, koji nas je iskupio svojom krsnom smrću, a Vaskrsenjem i Vaznesenjem svojim nam otkrio ulaz u Carstvo nebesko. Ukoliko se postidiš i On će se postideti tebe kada dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela (Lk.9,26). Danas je u društvo ušla moda da se uopšte ne govori o Gospodu i o spasenju, dok je ranije samo o tome bilo reči kao o najvažnijoj stvari. Srce rado zavoli reč o onome čemu je naklonjeno. Znači li to da je srce počelo da bude manje naklonjeno ka Gospodu? Sudeći po rečima, izgleda da je tako. Jedni ga uopšte ne znaju, drugi su hladni prema Njemu, dok oni koji imaju toplinu prema Njemu uopšte ne zavode reč. A i sveštenstvo ćuti. Došlo je do toga da je reč o Gospodu Spasitelju i o našem glavnom delu – spasenju, isključena iz kruga tema koje su prihvaćene u društvu. „Šta,- reći ćete,- zar treba samo o tome govoriti?“ Zašto samo o tome? O svemu se može govoriti sa te tačke posmatranja, tako da svaki razgovor bude osenjen duhom Hristovim. Tada će i biti moguće pogoditi ko govori – Hrišćani ili neznabošci. Sada, pak, vi to ne možete poznati ni po rečima, ni po spisima. Pogledajte sve žurnale: o čemu sve tamo ne pišu? Međutim, niko nije rad da povede reč o hrišćanskom životu. Mudrijaško vreme!

SREDA

Ko mene prima, prima Onoga koji je mene poslao, rekao je Gospod (Lk.9,48). Onaj koji ga je poslao jeste Bog. Prema tome, ko ispoveda Gospoda, ispoveda Boga. Ko, pak, Njega ne ispoveda, ni Boga ne ispoveda. Reći ćeš: „Ja ispovedam Hrista kao velikog, premudrog, svečovečanskog učitelja“. Ne! Ispovedaj ga onako kako je On sam o sebi govorio. On govori da su On i Otac jedno, da su Lica jedne Božanske suštine, osobena, ali jednočasna i saprestolna. Onaj ko ga ne ispoveda na taj način, ma kako ga inače veličao, jednak je onome koji ga uopšte ne ispoveda. A ko Njega ne ispoveda, ne ispoveda ni Oca, ne ispoveda ni Boga. Ma kakvim se bogopoštovaocem pokazivao, ti ne poštuješ Boga ukoliko ne ispovedaš Gospoda Isusa Hrista za Sina Božijeg jedinorodnog, koji se radi nas ovaplotio i koji nas je svojom krsnom smrću spasao. Nije svejedno kakvog Boga ispovedamo, niti je samo ispovedanje dovoljno. Oni koji se poklanjaju suncu i zvezdama ili nekim izmišljenim predmetima, ne nazivaju se bogopoštovaocima zato što poštuju nešto što nije Bog. Ni onaj ko ne ispoveda Gospoda nije bogopoštovalac, budući da ne ispoveda Njega koji je istiniti Bog. Istiniti Bog nije bez Sina, savečnog i sabespočetnog. Stoga, ukoliko ne ispovedaš Sina, ne ispovedaš ni Boga istinitog. Kakva je vrednost tvog ispovedanja, jedini Bog će rasuditi. Nama je Boga otkrio istiniti Bog, i izvan ovog Otkrivenja nije moguće imati istinitog Boga.

ČETVRTAK

Kako se odnositi prema onima koji ne veruju, koji ne ispovedaju Gospoda? Isto onako kako se Gospod postavio prema selu koje ga nije primilo. Pokazujući mnogo žara, mladalačka revnost je htela da sa neba na njih siđe oganj. Međutim, Gospod je zadržavao: Ne znate kakvog ste vi duha… Gospod Spasitelj nije ništa uradio onima koji ga nisu primili (iako prihvatiti Njega znači prihvatiti spasenje). Obišavši ih, On je pošao u drugo selo (Lk.9,55-56). Njih je ostavio sebi samima. Tako i sada treba činiti. Pusti neverujuće da idu svojim putem, a verujuće svojim. Bog je Onaj koji će sve rasporediti u svoje vreme. Za njih se treba moliti i treba ih žaliti. Treba želeti da i oni poznaju istinu i tražiti priliku da im se pomene o njoj. Međutim, kada glasno stanu da napadaju istinu, treba im dati odgovor sa ljubavlju i poukom. I to je dovoljno.

PETAK

Da li će se onima koji ne primaju Gospoda i na onom svetu snishoditi, kao što im se snishodilo ovde na zemlji? Ne, neće. Šaljući sedamdesetoricu na propoved, Gospod je zapovedio da na raskrsnicama [mesta] gde ih ne prime govore: I prah što nam je prionuo od grada vašeg za noge naše, otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije (Lk.10,11). Drugim rečima: „Ništa nam vaše nije potrebno. Mi vam ne propovedamo iz koristoljublja, već radi objavljivanja mira i Carstva Božijeg. Nećete da prihvatite blago? Kako hoćete! Mi idemo dalje“. Tako je zapoveđeno za sadašnje vreme. A šta za buduće? Sodomu će biti lakše u dan onaj negoli gradu tome (Lk.10,12)! Radi se, dakle, o tome da oni koji ne veruju, nemaju radi čega da se nadaju snishođenju Gospodnjem. Dok su ovde na zemlji, ostavljeno im je na volju. Međutim, kad dođe smrt, sva će se grozota „gneva“ Božijeg obrušiti na njih. Velika je nesreća naći se među nevernicima! Ni na zemlji im nije prijatno, budući da bez Boga i Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja i Iskupitelja, sve izgleda mračno i neutešno. A tamo? Njihovo stanje se ni rečju ne može opisati, niti se uobraziljom može zamisliti. Utešnije bi bilo uništenje, ali ni ono neće biti omogućeno.

SUBOTA

Kakva je samo svetla ličnost kapetan! Kako je on došao do vere kojom je prevazišao sve Izrailjce, koji su vaspitani na Otkrivenju, proroštvima i čudesima (Lk.7,2-10)? Jevanđelje ne kaže kako, već samo opisuje njegovu veru i navodi Gospodnju pohvalu. Put vere je tajni, sakriveni put. Ko sebi samome može da objasni kako se u srcu slažu ubeđenja vere? Bolje od svih objašnjava sveti apostol, nazivajući veru darom Božijim. Vera zaista jeste Božiji dar. Međutim, neverujući nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje. Ako nisu bez odgovornosti, znači da su sami krivi što im se taj dar ne daje. Nema prijemnika za njega, pa se i ne daje. On nema čime da se primi. U takvom slučaju davati bilo bi isto što i trošiti u prazno. Nije lako odrediti kako duša postaje sposobna da primi dar vere. Kod kapetana je vidno krajnje smirenje, bez obzira što je bio čovek na vlasti, sa vrlinama i razuman. Zar nije, uopšte uzev, smirenje vrlina koja privlači veliku milost pružanja vere? Tome se ne treba čuditi. Uostalom, svi znamo da su oni koji ne veruju gordog duha, i da vera iznad svega zahteva da se um pokori pod njeno igo.

NEDELJA DVADESET DRUGA PO DUHOVIMA

Priča o bogatašu i Lazaru pokazuje da će se oni koji nisu živeli kako treba, iznenada otrezniti, premda im neće biti moguće da poprave svoj položaj. Njihove oči će se otvoriti i oni će jasno videti u čemu je istina. Setivši se da je na zemlji mnogo slepih, sličnih njima, oni će želeti da neko od umrlih bude poslan da ih uveri da treba živeti i stvari razumevati po ukazanju Otkrivenja Gospodnjeg. Međutim, i u tome će biti odbijeni zato što je za one koji žele da znaju istinu dovoljno samo Otkrivenje. Za one, pak, koji ne žele i ne vole istinu, ni samo vaskrsenje mrtvoga neće biti ubedljivo (Lk.16,19-31). Osećanje ovog bogataša iz priče nasigurno dele svi koji odlaze odavde. Po tamošnjem ubeđenju (koje će biti ubeđenje svih nas), jedinstveno rukovodstvo na putu života jeste Otkrivenje Gospodnje. Međutim, za mnoge će tamo biti kasno za takvo ubeđenje. Ono bi u ovom životu bilo dobro došlo, iako ga mnogi nemaju. Poverujemo, u krajnjem slučaju, svedočanstvu tamošnjih, prenoseći sebe u njihovo stanje. Oni koji se nalaze u mukama neće lagati. Žaleći nas, oni bi hteli da se otvore naše oči kako i mi ne bismo došli na mesto njihovog mučenja. O tom predmetu ne bismo smeli da govorimo, kao što, često, govorimo o običnim stvarima: „Može biti da će to nekako i da prođe“. Ne, to već neće proći bilo kako. Treba da imamo osnovano osvedočenje da nećemo dopasti na mesto bogataša.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *