NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (32.)

Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasti? (Jak.2,14). Put ka veri je pokajanje. A u pokajanju šta treba govoriti? „Sagreših, ali neću više. Hećy više da grešim, nego ćy da živim po zapovestima“. Kao što sa sticanjem vere pokajanje ne prestaje, već je prati do kraja, tako i rešenje – živeti po zapovestima – ostaje na snazi i pri veri. Zbog čega onaj koji veruje, ukoliko je veri prišao pravim putem, tj. putem pokajanja, biva revnostan u ispunjavanju zapovesti i vršenju dobrih dela? Pa, vera mu daje snažne pobude: ona mu pruža i blagodatne sile kroz Svete Tajne. Tako vera sadejstvuje delima (Jak.2,22). Opet, i dela usavršavaju veru. Jer, dok neko na delu ne učini ono u šta je poverovao, dotle vera kao da nije vera. Ona postaje očigledna samo na delu. I ne samo očigledna, nego postaje i snažnija. Dela dejstvuju povratno na veru i učvršćuju je.

UTORAK

Smokvi koja je bila bogata lišćem ali nije imala ploda, Gospod je oduzeo blagoslov – i, ona se osušila (Mk.11,13-20). To je pouka delom. Pod smokvom se podrazumevaju ljudi koji su naizgled ispravni, dok su po suštini svojih dela nedostojni odobravanja. Ko su ti ljudi? To su oni koji znaju da krasno razgovaraju o veri, ali nemaju samu veru. Oni pojmove vere imaju samo u svome umu. Takvi su i oni koji su ispravni samo po spoljašnjem ponašanju, dok su po svojim osećanjima i raspoloženjima vrlo neispravni. Oni pravedna dela pokazuju samo dotle dok nisu u stanju da sakriju svoju neispravnost; čim je, pak, to mogyće – oni ih ne čine. Na primer, oni daju milostinju kada neko prosi u prisustvu ljudi; ukoliko, pak, prosjak bude sam, oni ga čak i izgrde. Oni idu u crkvu da se mole Bogu; na očigled svih se mole, a i kod kuće se mole da se ne bi osramotili pred domaćima. Međutim, čim su sami – neće ni da se prekrste. O misaonom i srdačnom obraćanju Bogu nisu ni čuli. Mi se, pak, pomolimo da Bog ne dopusti da i sami budemo takvi. Jer, u tom slučaju ne bismo mogli da izbegnemo sud izrečen nad smokvom.

BOGOJAVLJENJE

Krštenje Gospoda je nazvano Bogojavljenjem zato što je u njemu tako očigledno javio sebe jedini istiniti Bog, u Trojici proslavljani: Bog Otac – glasom sa neba, Bog Sin ovaploćeni – krštenjem, Bog Duh Sveti – silaskom na Krštavanog. Tu je objavljena i tajna odnosa Lica Prasvete Trojice. Bog Duh Sveti od Oca ishodi i na Sinu počiva, premda i ne ishodi od Njega. Ovde je pokazano da je Ovaploćenje, kao domostroj spasenja, izvršeno ovaploćenim Bogom Sinom, uz saprisustvo Duha Svetog i Boga Oca. Objavljeno je da je spasenje moguće jedino u Gospodu Isusu Hristu, blagodaću Svetog Duha, po blagovoljenju Oca. Sve hrišćanske tajne sijaju ovde svojom božanstvenom svetlošću i prosvećuju umove i srca onih koji sa verom provode ovaj veliki praznik. Priđite, potecimo umom gore i pogruzimo se u sagledavanje tajni našeg spasenja pevajući: „Dok si se krštavao u Jordanu, Gospode, javilo se proslavljenje Trojice, javilo se spasenje naše od Trojice ustrojeno, koje nas trojično spasava“.

ČETVRTAK (PRETEČIN SABOR)

Sveti Jovan je svedočio o Hristu Isusu da je zaista Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta (Jn.1,29), da je obećani Izbavitelj, očekivan od svih. Slušali su to oni koji su bili pored njega, te verovahu. Od njih je ovo svedočanstvo prešlo na narod i svi su prihvatili da Onaj za koga Jovan svedoči nije običan čovek. I Spasitelj je na ovo ukazao kada je u poslednje dane crkvenim starešinama u hramu postavio pitanje: „Odakle je krštenje Jovanovo, s neba ili od ljudi?“ (Mk.11,30). Oni su, međutim, izbegli da odgovore, premda je bilo nemoguće ne videti da Jovan nije sam od sebe došao da krsti vodom. Međutim, da su to priznali, bili bi odmah dužni da priznaju i njegovo svedočanstvo, tj. da pred njima stoji Obećani, i da se pokore Njegovom učenju. A to oni nisu hteli, i to ne iz bilo kakvih opravdanih razloga, nego jedino iz predubeđenja. No, njihova tvrdoglavost niukoliko ne umanjuje silu svedočanstva svetog Jovana. Ono je i sada onoliko pouzdano koliko je to bilo i onda kada je izašlo iz njegovih usta. I mi svetog Jovana Krstitelja slušamo kao onog koji nam ukazuje na istinitog Izbavitelja, oživljavajući svoju veru opipljivim dokazima.

PETAK

Na dan Bogojavljenja na delu je pokazano da se domostroj našeg spasenja vrši Gospodom Isusom Hristom, po blagovoljenju Oca, pri sadejstvu Svetoga Duha. Sada nam reč apostola ukazuje na to da i spasenje svakoga ponaosob ne biva drukčije nego dejstvom Presvete Trojice – Oca i Sina i Svetoga Duha: Po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje i kropljenjem krvlju Isusa Hrista (1.Pt.1,2). Videći onoga koji je spreman da poveruje, Bog Otac ga susreće svojim blagovoljenjem i priziva spasenju blagodaću Svetoga Duha. Prizvavši veri onog ko je poverovao i ukrepivši ga u njoj, Duh Sveti ga u tajni krštenja okropljuje Krvlju Gospoda Spasitelja. Stekavši tako ulaz u njega, On ga ispunjava i u svemu mu pomaže na putu njegovog spasenja. Zbog toga treba da hvalimo, pojemo i veličamo Presvetu Trojicu, blagog Saustrojitelja našeg spasenja, i, sa svoje strane, da uložimo svu revnost, žureći da ukrasimo sebe svim vrlinama, po obrazu Onoga koji nas je sazdao, i obnovio, kako se ne bismo pokazali neplodnim za poznanje Gospoda i kako sebi ne bismo zatvorili ulazak u večno Carstvo Njegovo, u koje smo pozvani (2.Pt.1,5; 8; 11).

SUBOTA PO BOGOJAVLJENJU

Apostol oblači Hrišćane u sveoružje Božije (Ef.6,11). Ovo je u saglasnosti sa prošlim poučenjem. Jer, onoga koji je, čuvši poziv Božiji, preduzeo početak novog života i, uz pomoć blagodati Božije, sa svoje strane prineo svu revnost, očekuje borba a ne počivanje na dušecima. On je ostavio svet, i svet će zbog toga početi da ga pritešnjava; on se istrgao iz vlasti đavola, i đavo će ga goniti i postavljati mu zamke kako bi ga skrenuo sa dobrog puta i opet vratio pod svoju vlast; on se odrekao sebe, odrekao se sopstvenosti sa svim mnoštvom strasti, no greh, koji živi u nama, ne pristaje da se odjednom rastane sa životom u samougađanju, te će stalno pokušavati da, uz razne obmane, opet uspostavi onaj poredak života kojim se tako bogato ranije hranio i nasićavao. Eto tri neprijatelja – svaki sa bezbrojnom vojskom. Glavnokomandujući je đavo, a njegovi najbliži pomoćnici su demoni. Oni sve podstiču ka grehovnom životu – protivniku duhovnog života. Zbog toga apostol, kao da drugih sasvim i nema, protiv njih i naoružava Hrišćanina. Jer, govori, ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Jer, kad njih ne bi bilo, može biti, ni borbe ne bi bilo. Isto tako, ako se oni odbiju i poraze, mi ostajemo bez neprijatelja. Neka, dakle, svako vidi kuda treba da usmeri svoje strele ili, u krajnjem slučaju, sa koje strane treba najviše da se čuva. I neka se čuva! Apostol je naveo nekoliko oruđa. Međutim, sva ona imaju silu samo u Gospodu. Zbog toga su nam opitni duhovni borci i predali: imenom gospoda Isusa pobeđuj protivnike.

NEDELJA PO BOGOJAVLJENJU (32.)

Juče je apostol Hrišćanina, koji je stupio na put spasenja, naoružao duhovnim sveoružjem: a sada, radi potkrepljivanja u teškoćama, ukazuje na rukovoditelje u tom borbenom tečenju i poslednji sveti cilj svega. Rukovoditelji su pastiri i učitelji koje je Gospod darovao Crkvi (Ef.4,11-13) i čijim ustima je sam izrekao sve što je potrebno kao rukovodstveno ukazanje. Oni pomažu svakome ko im se obrati sa verom i molitvenim obraćanjem Gospodu. Ovu istinu znaju oni koji, uz samoodricanje, idu putem Gospodnjim i, bez žaljenja sebe, vode borbu sa neprijateljima spasenja. Oni kod svojih pastira uvek sreću pomoć i urazumljenje, čak i onda kada, sa strane posmatrano, izgleda da ih ne mogu očekivati. Jer, oni prilaze Gospodu a ne ljudima. A Gospod je uvek gotov da preko ovih ljudi rukovodi i urazumljuje svakog ko iskreno i sa verom od Njega traži pomoć. Svetli, pak, i poslednji cilj je – mera rasta punote Hristove, uzrast savršenog čoveka. Svi znaju šta je savršen čovek u običnom smislu i ne može se naći čovek koji ne bi želeo da postigne takvo savršenstvo. Međutim, niko ne zna šta je savršen čovek u Gospodu, osim onih koji su dostigli taj uzrast. Ovo, naravno, nikome ne treba da posluži kao povod za hlađenje revnosti koja je neophodna za postizanje tog uzrasta, nego, naprotiv, kao razlog da se ona razgori. Jer, nepoznavanje njega zavisi od visine duhovnog savršenstva koje se naziva muževnim uzrastom života po Bogu. Apostol ga određuje kao usvajanje svih punota savršenstva koje je projavio naš Gospod Spasitelj. Iz ovoga svako vidi zbog čega ovom pozivu treba prići sa „svom revnošću“.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *