NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Saznavši da Gospod prolazi, jerihonski slepac poče da viče. I njegov glas je dopro do Gospoda. Ništa što je okružavalo Gospoda nije moglo da mu zasmeta da čuje. I pozvavši ga, Gospod mu povrati vid. Tako je i u svako vreme i na svakom mestu: Gospod ne samo da prolazi već i boravi. On upravlja celim svetom. Po ljudskom sudu On, dakle, ima mnogo briga. Pri tome ga i zbor anđela okružuje svojim slavoslovljem. Međutim, ako ti rešiš da podigneš svoj glas, slično jerihonskom slepcu, ništa neće zasmetati da tvoj glas dopre do Gospoda. On će čuti i ispuniti tvoju molbu. Stvar nije do Gospoda. On je blizu i sve što ti je potrebno, kod Njega je već spremno. Samo se na tebe čeka. Reši se da podigneš svoj glas do te mere da Gospod može da te čuje i odmah ćeš sve dobiti. Koja je to mera? Vera, nada i predanost volji Božijoj. Međutim, i te mere imaju svoje mere. Kakve treba da budu te mere? Pitaj onoga ko se molio i dobio traženo. On će ti reći: „Molio sam se ja za to i to i dobio sam traženo. Sada mi je potrebno ovo i ovo. Molim se i ne dobijam, a znam i zbog čega: jer, nikako ne mogu da dođem do mere molitve kakvu sam ranije imao“. Odatle proističe da se ta mera ne može odrediti sa striktnom tačnošću. Samo je jedno tačno određeno: da delo zavisi od nas, a ne od Gospoda. Čim dospeš do sposobnosti da primiš, neizostavno ćeš dobiti.

UTORAK

Sva pokrivena lišćem, smokva je bila naizgled divna, ali se nije udostojila blagoslova od Gospoda, budući da nije imala ploda. Ploda, pak, nije bilo zato što nije bilo unutrašnje plodotvorne sile. Koliko takvih smokava ima u naravstvenom smislu! Naizgled je sve u redu, a unutra nema ničega. Ima ljudi koji su ozbiljni, časni i sve po hrišćanski ispunjavaju, ali koji duha života u Hristu Isusu nemaju. Zbog toga i nemaju plodova života. Ono što je u njima samo se naziva plod, premda u stvari nije. U čemu je, pak, duh života u Hristu Isusu? O tome možemo reći: u njemu je jedno od Gospoda, a drugo od nas. Od Gospoda je plodotvorna duhovna sila, a od nas je samo prijemnik te sile. O poslednjem više treba da se pobrinemo. Njegov koren je osećanje da gineš, i da bi, kad ne bi bilo Gospoda, zaista poginuo. Iz njega se, za sav život, pri svim delima i naporima, rađa skrušenost i smirenje u srcu. Osim toga, pošto je budućnost neizvesna a neprijatelja ima mnogo, i pošto je spoticanje moguće u svakom trenutku – javljaju se strah i trepet u građenju spasenja i neprestani vapaj: „Kako sam znaš, spasi me!“ Teško onome ko se utvrđuje na bilo čemu drugom osim na Gospodu. Teško onome koji se trudi za bilo šta osim za Gospoda! Stoga ti, koji se trudiš na delima koja se smatraju bogougodnim, zapitaj sebe za koga se trudiš? Ako savest smelo odgovori: „Samo za Gospoda“, biće dobro, a ako ne, onda zidaš kuću na pesku. Eto nekoliko ukazanja o unutrašnjem plodotvornom duhu. Po tome i ostalo razumi.

SREDA

Ako vi ne opraštate drugima sagrešenja prema vama, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrešenja vaša, rekao je Gospod (Mk.11,26). Ko je taj što drugima ne oprašta? Pravednik, ili onaj koji sebe smatra takvim? Onome ko sebe
smatra pravednikom ostaje samo da sudi o drugima, da pronalazi prigovore i traži kazne za krivce. Onome, pak, ko se oceća grešnim, zar je stalo do drugih? Njegov se jezik neće pokrenuti na osuđivanje drugog, niti na zahtevanje nadoknade od njega, budući da ga njegova vlastita savest neprestano izobličava i neprestano mu preti pravednim sudom Božijim. Šta, zar je bolje grešiti nego pravednovati? Ne, uvek revnuj za pravednost, ali pri svoj svojoj pravednosti smatraj sebe nepotrebnim slugom, i to ne dvosmisleno (pri čemu bi ispred stajala misao o nepotrebnosti, a pozadi se skrivalo osećanje pravednosti), nego uz potpuno svesno osećanje lične grešnosti. Kada dođeš do tog stepena (što bez truda neće biti moguće, budući da se on ne stiče odjednom), nećeš više tražiti kažnjavanje brata, ma koliko da ti sagreši, s obzirom da će ti tvoja savest govoriti: „Zaslužuješ ne samo to, nego i mnogo više“. I oprostićeš. Oprostivši, pak, i sam ćeš se udostojiti oproštaja. I tako za čitav život: oproštaj za oproštajem. Zbog toga ćeš i na Sudu dobiti sveoproštaj.

ČETVRTAK

Spasitelj dokazuje svoje nebesko poslanstvo svedočanstvom Jovana Preteče, a [prvosveštenici] ćute, budući da se ništa nije moglo reći protiv. Pa ipak – ne veruju (Mk.11,30-33). Drugi put je Gospod i delima dokazivao svoje poslanstvo, a oni izmisliše prigovor: Pomoću kneza demonskog… Pa, kada se i taj izgovor pokazao sasvim neumestan, opet zaćutaše, ali ne poverovaše. Tako je svagda sa nevernicima: ma šta im govorili, i ma kako ubedljivo dokazivali istinu – oni ne veruju, premda ne mogu da kažu ništa protiv. Rekao bi čovek da je kod njih um paralizovan. Međutim, kako o drugim predmetima rasuđuju zdravo? Samo kad se povede reč o veri, oni počinju da se zapliću u rečima i pojmovima. Zapliću se takođe kada iznose svoje poglede u zamenu za postavke vere, od Boga date. Pri tome sumnja kod njih narasta do tog stepena da počinju da misle kao da su na čvrstoj steni. No, poslušajte samo čitavu njihovu teoriju: i dete će shvatiti da je kao paukova mreža. Oni, pak, to ne vide. Neshvatljiva zaslepljenost! Upornost nevernika može se objasniti odsustvom htenja da se veruje. Ali, odakle samo to nehtenje? I otkuda ono samo stiče takvu vlast da i umnog čoveka primorava da se svesno drži nelogičnog načina mišljenja? Nije li ta tama od oca tame?

PETAK

Pričom o vinogradu izobražena je starozvetna Crkva i Božije staranje o njoj. Pošto je novozavetna Crkva nasledila starozavetnu, i na nju se može odnositi ova priča. I opet, pošto je i svaki Hrišćanin takođe crkva živoga Boga, priča se i na njega može primeniti. Poslednje je za nas posebno važno. Šta, dakle, predstavlja vinograd? Dušu, koja je primila očišćenje grehova, blagodat preporoda, dar Svetog Duha kao zalog nasleđa večnog Carstva, reč Božiju, svete tajne, anđela – čuvara. Ko su poslenici? Svest i sloboda. Oni primaju darove i daju obećanje da se trude oko njih i da Gospodu prinose plodove. Ko su neispravni poslenici? Oni koji xoće da se koriste preimućstvima Hrišćana, koliko im je potrebno u spoljašnjem poretku života, ali neće da Gospodu prinose dostojne duhovne plodove. Koga Gospod šalje k njima? Savest sa strahom Božijim, reč Božiju, učitelje i pastire. Njima xoće da urazumi neispravne. Ali, oni neće da se isprave i ne obpaćajy pažnju na njih. Jedni ih gone i trude se da zagluše njihov glas, a drugi idu dotle da i protiv samog Gospoda počinju da neprijateljstvuju, odbacujući veru u Njega na razne načine. Kraj toga je: Zločince će zlom smrću pogybiti.

SUBOTA

Čita se priča o deset devojaka. Sveti Makarije ovako opisuje njen smisao: „Pet mudrih devojaka, kao trezvoumne, požuriše ka onome neobičnome za svoju prirodu, i uzevši ulje i sasude svoga srca (tj. odozgo darovanu blagodat Duha), uđoše sa Ženikom u nebesku ložnicu. Druge, pak, lude devojke, ostavši privržene sopstvenoj prirodi, ne bejahu bodre, niti se postaraše da, dok se još nalažahu u telu, u svoje sasude uzmu ulje radosti, nego se iz lenjosti, ili zbog samoubeđenja u svoju pravednost, predadoše nekakvom snu. Stoga i nisu bile puštene na svadbu Carstva, ne ugodivši nebeskom Ženiku. Sputavane svetskim vezama i zamaljskom ljubavlju, one nisu svu svoju ljubav i privrženost posvetile nebeskom Ženiku, niti sa sobom prinesoše ulje. Duše koje traže ono neobično za svoju prirodu, tj. svetinju Duha, svom svojom ljubavlju se vežu za Gospoda. Stoga idu za Njim, odvraćajući se od svega, ka Njemu ustremljujući molitve i pomisli. One se i udostojavaju primanja ulja nebeske blagodati. Duše pak, koje ostaju u svojoj prirodi, gmižu po zemlji svojim pomislima, o zemlji misle, i um njihov život svoj ima na zemlji. One misle da pripadaju Ženiku, budući ukrašene telesnim ukrasima. Međutim, ne primivši ulje radosti, one se nisu preporodile Duhom odozgo“ (Bes.4, 6).

NEDELJA SEDAMNAESTA PO DUHOVIMA

I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne sin Čovečiji, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni (Jn.3,14-15). Vera u Sina Božijeg, koji je razapet radi nas, jeste sila Božija za spasenje, jeste živi izvor oživotvoravajućih naravstvenih stremljenja i namera. Ona je primalac obilne blagodati Svetog Duha, koja uvek u srcu prebiva, kao i sakrivenih nailazaka blagodati koji se u pravo vreme, u času nevolje, šalju odozgo. Vera sadrži ubeđenja koja privlače Božije blagovoljenje i silu odozgo. Jedno i drugo zajedno i jeste sticanje večnog života. Dok je ovaj život celovit, Hrišćanin se ne koleba, jer se prilepljuje za Gospoda i jedan je duh sa Njim. Gospoda, pak, ništa ne može pobediti. Zbog čega se, onda, ipak pada? Zbog slabljenja vere. Slabe hrišćanska ubeđenja, slabi i naravstvena energija. Po meri tog oslabljenja, blagodat se istiskuje iz srca, i rđavi pozivi podižu glavu. U određeni čas dolazi do saglasnosti sa njima i – eto pada. Ti, ipak, budno čuvaj veru u svoj njenoj širini i nećeš pasti. U tom smislu sveti Jovan i govori da rođeni od Boga ne čini greh (1.Jn.3,9).

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *