NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Svoju propoved Gospod je započeo rečima: Ispuni se vreme i približi se Carstvo Božije; pokajte se i verujte u jevanđelje (Mk. 1,15). Na kraju veka će takođe biti rečeno: „Ispunilo se vreme. Približilo se Carstvo“. Međutim, neće se više dodati: Pokajte se i verujte, nego: „Iziđite na Sud. Vreme pokajanja i truda na samoispravljanju se završilo. Neka svako da odgovor o tome šta je dobro ili zlo učinio u telu“. Tako, dakle, dok ima još vremena – požurite da se pobrinete za svoje spasenje. Naručje Očevo je otvoreno za primanje svih koji dolaze sa iskrenim osećanjem skrušenosti za ono što je prošlo, i sa željom da unapred posluže Gospodu putem ispunjavanja Njegovih svetih zapovesti. Za svakog od nas kraj veka je njegova smrt. Ona predstavlja vrata za drugi život. Stoga češće gledaj na nju i pažljivije se pitaj: „Šta posle?“ Zatim se, bez žaljenja sebe, prihvati truda kako bi dovršio sa onim što je neophodno za stupanje u mesto gde je radost bez kraja, i kako bi odstranio sve što slugama tame najkrajnje može dati pravo da tobom ovladaju i da te odvuku u svoju oblast, odakle više nema izlaska.

UTORAK

Gospod je govorio u kapernaumskoj sinagogi i svi su se divili Njegovom učenju: Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima a ne kao književnici (Mk.1,22). Ta vlast nije u naredbenom tonu, nego u sili uticaja na duše i srca. Njegova reč je ulazila unutra i vezivala ljudske savesti, ukazujući im da je sve onako kako govori. Takva je uvek reč koja je proniknuta Božanskom silom, reč od Duha ili pomazana reč. Takva je ona bila i kod svetih apostola, i posle njih, kod svih uticajnih učitelja koji nisu govorili od učenosti, nego od saopštavanja Duha. To je dar Božiji koji se stekao ne toliko trudom u ispitivanju istine, koliko srcem i životom u istini. Tu reč postaje proniknuta ubedljivošću, budući da prelazi od srca ka srcu. Tu se nalazi vlast reči nad dušama. Književnicima koji govore i pišu o onome što su naučili, ne daje se takva sila, budući da govore iz glave i u glave presipaju svoje umotvorine. Međutim, nije život u glavi, nego samo vrh njegov. Život je u srcu. Samo ono što iz srca izlazi može uticati na tok života.

SREDA

Nečisti duh je slavio Spasitelja, a On mu je rekao: Umukni i iziđi (Mk.1,25). Demoni nikada ništa ne govore i ne rade sa dobrom namerom. Oni uvek nešto zlo imaju u vidu. Tako je bilo i ovde. Ne razobličujući njihove zamke, Gospod je jednom rečju rešio: Umukni i iziđi. On nije hteo da dugo ima posla sa nečistim duhom. To je pouka i za nas. Onome ko učinn neko malo dobro, odmah prilazi bes i počinje da trubi u uši: „Ti si takav i takav“. Nemoj slušati i nemoj ulaziti u razgovor sa lažovom, nego ga odmah preseci govoreći: „Umukni i iziđi“. Njegov trag provetri uzdisanjem i samoukorevanjem, a mesto okadi skrušenom molitvom. On xoće u tebi da porodi samomnjenje i samoosećanje i da iz njih zatim razmahne samohvalisanje i sujetu, tj. pomisli i ocećanja koje su u duhovnom životu isto što i kradljivci u običnom životu. Uvukavši se u dom, oni pljačkaju domaćinovo blago. Tako i ovi, ukorenivši se u duši, potiru i izbacuju svako dobro, tako da već ne ostaje više ništa što bi Gospod mogao da pohvali.

ČETVRTAK

A ujutru vrlo rano ustavši iziđe i otide na pusto mesto i onde se moljaše Bogu (Mk.1,35). Eto pouke da treba rano ustajati i prve časove dana posvećivati usamljenoj molitvi. Obnovljena snom, duša postaje laka, sveža i sposobna za prožimanje, kao sveži jutarnji vazduh. Stoga ona sama traži da je puste tamo gde je sva njena uteha, tj. pred lice Oca nebeskog, u društvo anđela i svetih. U jutarnje vreme njoj je lakše da ostvari tu želju, nego posle, kada na nju nalegnu dnevne brige. Sve Gospod uređuje. Od Njega treba primiti blagoslov za dela, neophodno urazumljenje i potrebno ukrepljenje. Stoga požuri izjutra, dok još ništa ne smeta, da u usamljenosti uzneseš srce Gospodu, da mu izneseš svoje potrebe, namere i da izmoliš pomoć. Opremivši se molitvom i bogomislijem od prvih minuta dana, sav dan ćeš zatim provesti u strahu Božijem i pobožnosti, sa sabranim mislima. Odatle dolaze – pažljivost, smotrenost i sređenost u delima i uzajamnim odnosima. To je nagrada za trud na koji si se izjutra u usamljenosti prinudio. To je blagorazumno i za svetovne ljude, i niukoliko ne ometa njihove ciljeve. Naprotiv!

PETAK

Na Preobraženje je glas sa neba izrekao: NJega poslušajte (Mk.17,5). Zbog čega? Zbog toga što je pred očima bio predstavljen i plod poslušanja. Otac nebesni kao da govori: „Hoćete li da dostignete do ovoga? Onda slušajte ono što vam On kaže i što vam zapoveda. Ukoliko pođete Njegovim putem, nesumnjivo ćete stupiti u oblast svetlosti koja neće dolaziti spolja, već iznutra i koja će vas uvek držati u stanju u kome ćete iz sve duše govoriti: Dobro nam je ovde biti. Ispuniće vas svetlost utehe, svetlost dobrih namera, svetlost znanja: sve žalosti će proći, nemir strasti će iščeznuti, laž i zablude se rasejati. Bićete na zemlji kao na nebesima, od zemnorodnih ćete postati – bogorodni, od zemljanih – večnoblaženi. Tada će sve biti vaše, budući da ste postali Hristovi“. Onoga koji voli Hrista Gospoda, voli Otac nebesni. Oni dolaze k njemu i u njemu se nastanjuju.
Eto svetlosti Preobraženja.

SUBOTA

Dva jerihonska slepca viču i Gospod im daje prozrenje (Mt.20,34). Međutim, zar su oni jedini bili bez svetlosti očiju u tom mestu. Naravno, ne. Pa zašto su samo oni dobili prozrenje, a ne i ostali? Drugi nisu dobili zato što nisu vikali, a nisu vikali zato što nisu imali nade. Nisu, pak, imali nade zato što nisu ugađali Bogu. Nisu mu ugađali zato što su malo verovali. Ko stekne pravu veru odmak počinje da ugađa Bogu. Ugađanju odmah pridolazi nada, a njoj – molitva koja iznuđava svaku pomoć više. Takvima se više ne otkazuje. Oni umeju i da traže, i dobro znaju šta treba tražiti, i meru u iskanju shvataju, i trpeljivu neodstupnost u molitvi pokazuju. Sve to je potrebno imati da bi se imalo uspeha. Molitva sama po sebi ima slaba krila.

NEDELJA DVANAESTA PO DUHOVIMA

Teško je bogatome ući u Carstvo nebesko (Mt.19,23). Ovde se misli na bogataše koji u sebi samima vide uzrok i moć svog blagostanja. Međutim, bogataš koji odseče svaku pristrasnost prema imanju, koji u sebi ugasi svaku nadu na njega i prestane da u njemu gleda svoju istinsku potporu, u srcu postaje kao i onaj koji ništa nema. Njemu se zbog toga otkriva put u Carstvo. Bogatstvo tada ne smeta, već pomaže, budući da daje mogućnost da se čini dobro. Nije bogatstvo nesreća, već uzdanje u njega i pristrasnost prema njemu. Tu misao je moguće uopštiti: čovek se bogati onim na šta se nada i onim prema čemu je pristrasan. Ko se u jedinoga Boga nada i uz Njega se svim srcem prilepljuje – obogatiće se Bogom; a ko se nada u nešto drugo, i prema njemu okpeće srce, postaće njime bogat, a ne Bogom. Odatle proizilazi: ko nije bogat Bogom, ne može yći u Carstvo Božije. To drugo mogu biti: srodničke veze, poznanstva, um, činovi, krug delatnosti itd.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *