NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Gospod je smokvu osudio na besplodnost zbog toga što je bila pokrivena lišćem a nije imala plodova, iako je, sudeći po njima, trebalo da ih ima (Mt.21,18-22). U primeni na hrišćanski život, lišće označava spoljašnja dela blagočašća i spoljašnje podvige, dok su plodovi – unutrašnja rasloloženja. Po pravilu treba da je ovako: prvi treba da proizilaze iz drugih. Ili, nishodeći nemoćima, u krajnjoj meri: drugi treba da se razvijaju zajedno sa prvim. Međutim, kada su prvi prisutni, a drugih nema ni u zametku, javlja se lažni život: čovek liči na nešto, iako nije ono na šta liči. U početku se, možda, i nema takva nesrećna namera u pameti. Kasnije se, međutim, ona javlja primetno i sama ustrojava život na sebi. Ko suviše polaže na spoljašnjost i postaje pristrasan prema njoj, prekinuće pažnju prema srcu. Kod njega duhovna osećanja postaju gluva i u njega se useljava hladnoća. Na takvom stepenu duhovni život zamire. Ostaje samo privid blagočašća, lišen njegove sile. Spoljašnje ponašanje je ispravno, a unutra je sve obrnuto. Posledica takvog stanja je duhovna besplodnost: čine se dela, ali sve samo mrtva dela.

UTORAK

Na pitanje Gospoda o Jovanu Preteči, arhijereji i starešine pomisliše: „Rekli jedno ili drugo, biće nezgodno za nas“. Stoga rešiše da je bolje da se pokriju neznanjem (Mt.21,23-27). Njihov interes im je svezao jezik i nije im dao da posvedoče istinu. Da su oni voleli istinu više nego sebe – rekli bi drugo, a zatim bi drugo i učinili. Njihovi interesi su prekrili istinu, ne dopustivši joj da dođe do srca. Oni su zasmeteli da se u njima obrazuje iskreno ubeđenje, načinivši ih ravnodušnim. I uvek je tako: egoistički interesi su izvorni neprijatelji istine. Svi drugi neprijatelji idu za njima i delaju preko njih. Ako se pogleda kako su se rodile sve zablude i jeresi, uvideće se da je izvor jedan isti. Na rečima – istina, a na delu – istina nam smeta zbog jednog ili drugog, te je treba ukloniti i na njeno mesto postaviti laž koja je pogodna. Zbog čega se, na primer, javljaju materijalisti – nihilisti? Zbog toga što im ideja Boga Tvorca Promislitelja i Sudije, sa idejom o duhovnom životu, smeta da žive široko po svojim naklonostima. Zbog toga je i odstranjuju. Da ono što rukovodi nihiliste nije istina, vidi se po ništavnosti osnove na kojoj se oni utvrđuju: oni žele da bude onako kako oni misle, pa im svaki prizrak koji porađaju njihove misli, izgleda kao svedočanstvo istine. Kada bi se makar malo otreznili, odmah bi uvideli svoju laž. No, žaleći sebe, oni ostaju kakvi jesu.

SREDA

U priči o dvojici sinova, jedan je žustro rekao: Hoću, ali ne otide (Mt.21,20). To je slika svih prenagljenih dobrih namera za čije ispunjenje se, međutim, nema dovoljno ni istrajnosti, ni volje, ni trpljenja. Srce lako biva gotovo na sve što mu izgleda dobro. Ali, slaba i netrudoljubiva volja se ispočetka udaljuje od dela. Ta nemoć se sreće skoro kod svakoga. Kako izbeći takvu neprijatnost pred samim sobom i pred drugima? Evo kako: ne počinji ništa dok nisi promislio i izmerio da li za nameravano delo imaš snage. Tako je Gospod naredio u priči o vojskovođi koji se spremao za rat i o graditelju kuće. U čemu se sastoji to merenje? U tome (kao što nam daje Gospod da shvatimo iz navedenih priča) da se unapred naoružamo samoodricanjem i trpljenjem. Pogledaj da li se u tebi nalaze ti oslonci svih trudbenika u dobru: ako ih ima – počinji delo, a ako ih nema – najpre ih stekni. Ukoliko se snabdeš, sve što te sretne na putu ćeš pretrpeti i prevladati, a započeto dovesti do kraja. Merenje, međutim, ne znači da delo treba napuštati ukoliko nam izgleda teško, već da sebe treba da oduševljavamo na svaki napor. Otuda će proizilaziti čvrstina volje i postojanost trpljenja. I nikada ti se neće desiti da kažeš: „Idem“, pa da ne odeš.

ČETVRTAK

Arhijereji i fariseji su razumeli da je Gospod govorio priče na njihov račun, da im je otvarao oči kako bi videli istinu. Pa ipak, šta su uradili? Tražili su način na koji bi ga ubili (Mt.21,45-46). Da predubeđenje nije smetalo njihovom zdravom rasuđivanju, oni bi, ako ne poverovali (kako je zahtevala očevidnost ukazanog), a ono pažljivo rasudili da li je zaista i na samom delu onako kako Spasitelj objašnjava. Predubeđenje ih je gurnulo na krivi put i oni su, zatim, postali bogoubice. I uvek je tako, pa i danas. Nemci, a posle njih i naši, onemčivši (onemevši) umom, čim u Jevanđelju sretnu čudo, odmah viču: „Nije istina, nije istina. To nije bilo, niti je moglo biti. To treba precrtati“. Nije li to isto što i ubiti? Pogledajte sve knjige tih „mudraca“: ni u jednoj nećete naći ukazanje zbog čega oni tako misle. Ni jedan od njih ne može reći ništa protiv onoga čime se dokazuje jevanđelska istina, i ni jedan od njih se nije pozabavio da pronikne u razloge kojima zdravomisleći ljudi opovrgavaju njihovu laž. Oni jednako tvrde svoje, tj. da to ne može biti. Stoga i ne veruju Jevanđelju. I sa njima se ništa ne može uraditi. Oni su spremni da idu i protiv samog Boga.

PETAK

Gospod je rekao da u budućem životu da nema ni ženidbe ni udadbe (Mt.22,30), tj. da će se naši zemaljski odnosi i poreci zemaljskog života izgubiti. Ni nauke, ni umetnosti, ni vlasti, niti ičega sličnog tamo neće biti. Nego šta? Biće Bog sve u svima. A kako je Bog duh, kako se sa duhom sjedinjuje i duhom dejstvuje – sav život tamo će biti neprekidan tok duhovnih pokreta. Odatle sleduje jedan zaključak – s obzirom da je budući život naš cilj, a sadašnji samo priprema za njega, onaj ko sve vreme života posvećuje samo na ono što je korisno jedino za ovaj život – ide protiv svog naznačenja i sebi u budućem životu priprema gorak, pregorak udeo. Ne radi se o tome da odmah sve treba napustiti, nego o tome da, radeći koliko je potrebno za ovaj život, glavnu brigu obraćamo na pripremanje za budući život, starajući se pri tome, koliko je moguće, da se i grubi zemaljski rad obrati u sredstvo za taj cilj.

SUBOTA

Gospod je naložio da daju didrahme koje su od njih tražili (Mt.17,27). I sve ostale, crkvene i građanske poretke On ispunjavaše, te je i apostole tome naučio. A apostoli su, zatim, taj zakon predali svim Hrišćanima. Samo se duh života novi primao. Spoljašnje je sve ostalo kao što je i bilo, osim onoga što je očigledno bilo protivno volji Božijoj, tj. učešće u idolskim žrtvama i slično. Zatim je Hrišćanstvo stupilo na površinu sa svojim poretkom života i njime istisnulo sve staro. Iz toga bi se moglo zaključiti da će hrišćanskom duhu biti lakše da se razvija i jača. Tako je i bilo, no ne kod svih. Upoznavši se sa sloljašnjim hrišćanskim poretkom života, veći deo ljudi je pri njemu i ostao, ne starajući se o njegovom duhu. Od sveg mnoštva Hrišćana malo ko će se pokazati Hrišćaninom u duhu. A šta je sa ostalima? Imaju ime kao da su živi, a mrtvi su. Kada su apostoli propovedali Jevanđelje, njihova reč je izabirala udeo Božiji iz celokupnog neznabožačkog sveta. Sada Gospod, putem iste reči, bira svoj udeo iz sredine hrišćanskog sveta. Koji čita neka razume, i neka se potrudi da uistinu sazna da li pripada udelu Gospodnjem. Ako za to ne nađe osvedočenja, neka se pobrine da postane „svojina“ Božija. Jer, jedino je u tome spasenje.

NEDELJA DESETA PO DUHOVIMA

A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom (Mt.17,21). Ako se ovaj rod izgoni molitvom i postom drugog lica, utoliko više će biti nemoćan da uđe u onog koji sam upražnjava molitvu i post. Eto ograde! Besova ima mnogo i sav je vazduh njima ispunjen. Pa ipak, oni ništa ne mogu učiniti onome ko je ograđen molitvom i postom. Post je svestrano uzdržavanje, a molitva – svestrano bogoopštenje. Prvo ograđuje izvan, a drugo – iznutra usmerava ognjeno sveoružje na neprijatelje. Isposnika i molitvenika izdaleka primećuju demoni i beže daleko kako ne bi dobili bolan udarac. Treba li, međutim, misliti da đavo mora obitavati tamo gde nema posta i molitve? Da, može se tako misliti. Demoni se useljavaju u čoveka i kriju svoje prisustvo. Oni iz tajnosti svog domaćina uče na svako zlo, odvraćajući ga od svakog dobra. Pri tome, on je uveren da sve sam radi, iako, u stvari, ispunjava volju svog neprijatelja. Poduhvati se samo molitve i posta – i vrag će odmah da pobegne. Zatim će on sa strane očekivati priliku da se opet vrati. On se stvarno i vpaća, čim budu ostavljeni post i molitva.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *