NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.13,3). Ustrojstvo detinjeg srca je obrazac. Deca su, sve dok se u njima ne razotkriju egoistička stremljenja – primer za podražavanje. Šta vidimo kod dece? Punu veru koja ne rasuđuje, besprekorno poslušanje, iskrenu ljubav, bezbrižnost i mir pod krovom roditelja, živost i svežinu života, pokretnost sa željom za učenjem i usavršavanjem. Ipak, Spasitelj posebno naglašava jedno njihovo svojstvo – smirenje: Koji se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom (Mt.18,4). Jer, ko ima smirenje, može imati i ostale vrline. Ono se javlja u savršenom obliku pošto su druge vrline već rascvetane u srcu i približavaju se zrelosti. Ono je njihov venac i pokrov. To je tajna duhovnog života u Hristu Isusu Gospodu našem. Što je ko viši, to je smireniji, jer jasnije i opipljivije vidi da se ne trudi i ne uspeva on, nego blagodat koja je u njemu. To je mera rasta punote Hristove. Jer, u Hristu Isusu je veliko što je unizio sebe i bio poslušan do smrti.

UTORAK

Želeći da sazna koliko puta treba da oprosti bratu, Petar je postavio pitanje i, pri tom, unapred predložio: Do sedam li puta? I rekavši to, mišljaše da je naznačio najveći mogući broj. Eto, kako je kratko ljudsko trpljenje. Primenjujući, međutim, svoje veliko dugotrpljenje na naše nemoći, Gospod je rekao: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18, 21-22). A to je isto što i reći: „Praštaj uvek, i uopšte ne misli na nepraštanje“. Svepraštanje jeste obeležje hrišćanskog duha, kao i izvor i stalna potpora života po Gospodu. Svagdašnje praštanje svega svima jeste spoljašnja odeća hrišćanske ljubavi koja, po apostolu, dugo trpi, blagotvori, ne razdražuje se, sve trpi (1.Kor.13,4-7). Ona je najpouzdanije jemstvo na Poslednjem sudu. Jer, ako mi opraštamo, i naš Otac nebeski će nama oprostiti (Mt.6,14). Prema tome, ako hoćeš u raj, opraštaj svima iskreno i iz sve duše, kako ni senka neprijateljstva ne bi ostala.

SREDA

U priči o poslenicima je i onaj koji je radio samo jedan čas i bio nagrađen od domaćina jednako kao i ostali (Mt.20,116). Časovi dana u toj priči su slika tečenja našeg života. Jedanaesti čas je poslednje vreme ovog života. Gospod pokazuje da mu i oni koji su dotle doživeli ne služeći, mogu ugoditi, i to ne manje od drugih. Iz toga sledi da se ne treba smućivati starošćy niti očajavati, izgubivši nadu na početak. Ti samo počni, ne plašeći se. Milostiv je Gospod i daće ti sve što i drugima: ovde po meri blagodati, a tamo po zakonu pravde. Samo se ti što više sa usrđem razgori i sa skrušenošću požali zbog nerada u kome je proveden skoro sav život. Reći ćeš: „Tamo je pozvao domaćin. Neka i mene pozove Gospod“. Pa, zar ne zove? Zar ne čuješ u Crkvi glas Gospodnji: Hodite k meni svi, ili apostola koji priziva: Umesto Hrista molimo, kao da Bog poziva kroz nas: Pomirite se sa Bogom (2.Kor.5,20).

ČETVRTAK

Hrišćanstvo u punoj meri zadovoljava naše stremljenje ka prvenstvu. Ali, kako? Na sasvim drugi način nego svet. Hoćeš li biti prvi? Budi svima sluga, tj. budi poslednji među svima. To je toliko suštinski važno, koliko je važno svoj život uređivati po primeru Gospoda Hrista. Gospod govori: Sin Čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da dade život svoj u otkup za mnoge (Mt.20,28). Gospod služi, pa čak i noge svojih učenika pere. Prema tome, ni mi ne treba ni zbog čega da se stidimo u služenju drugome. Sa čim i kako možeš – samo služi. Prilike ima na svakom koraku: gladnog nahrani, nagog odeni, stranca u dom primi, bolesnog poseti i nađi mu se pri ruci, i izađi u susret svakome ko ima potrebu. I ne samo telu, nego i duši drugog posluži: urazumi, daj savet, ukaži na dobru knjigu, uteši, potkrepi. Reč je vrlo snažno sredstvo pri pomoći: njome dejstvuje duša. Susrevši se sa drugom dušom, ona joj dodaje snage.

PETAK

Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu razbojničku (Mt.21,13). Svima je poznato da hram zahteva pobožnost, sabrane misli, udubljeno bogomislije i stajanje u prisustvu Božijem. Kako to ispuniti? U hram se ide sa željom za molitvom, da se kratko i sa toplim usrđem odstoji. Međutim, misli brzo počinju da lutaju i u glavi postaje još šumnije nego što je to bilo u hramu Jerusalimskom kada ga je Gospod pohodio. Zbog čega je tako? Zbog toga što su boravak u hramu i misli koje u njemu imamo – odraz sveg našeg života. Kako se živi, tako se i u hramu ponaša. Hram utiče i unekoliko podržava duhovne potrebe, ali običan tok duhovnog nastrojenja preovladava. Stoga, ako hoćeš da tvoj boravak u hramu bude dostojano prebivanje pred licem Božijim, pripremi se još u svakodnevnom običnom životu. Koliko god možeš, hodi u molitvenom raspoloženju. Taj trud će te dovesti dotle da ćeš i u hramu sve vreme da provedeš u pobožnosti. Ta pobožnost će, opet, da te pobuđuje i na pobožnost u običnom životu. Tako ćeš ići sve više i više. Gospod će pomoći. Ti samo počni!

SUBOTA

I po drugi put je Gospod čudesnim nasićenjem zbrinuo narod koji ga je pratio kako bi pokazao da je uvek spreman da štedro obdari verujuće ljude. On je to mogao da čini i svaki put, ali nije hteo da ne bi odvikavao od običnog načina života, koji je sam zaveo, utvrdio i podržavao. Takav je i opšti Božiji promisao. Glavno, sveobuhvatno delo promišljanja učinjeno je u početku pri stvaranju svih stvari. Uredivši sve i pustivši u tok, Bog se ničim nije vezao, već je svojoj slobodi ostavio da, kada je nužno, ukazuje izuzetnu pomoć. On dela kao domaćin u domu, zavodeći poredak i podržavajući ga, ne vezujući se njime. On se prema njemu odnosi sa vlašću, sa domaćinskim nahođenjem. Protivnici vere ne shvataju Božiji promisao. Oni u svojim mislima proširuju njegove granice, da bi zatim, pošto ne vide na delu ostvarivanje svojih pretpostavki, odbacili njegovo postojanje. Promisla koji oni hoće zaista nema, ali nesumnjivo postoji onaj koga je uspostavio sam Gospod Bog.

NEDELJA DEVETA PO DUHOVIMA

Pošto je dobio saglasnost Gospodnju, sveti apostol Petar je izašao iz lađe i pošao po vodi. Međutim, ubrzo se uplašio i počeo da tone (Mt.14,28-30). Rešenje na tako neobično delo, uz nadu na Gospoda, nije predstavljalo ništa što bi izazvalo prekor, inače mu Gospod ne bi dozvolio sličan poduhvat. Za prekor je, međutim, bilo što nije zadržao prvobitno svojstvo duše. Njega je ispunila oduševljena nada u Gospoda i Njegovu svemoć, što mu je dalo hrabrosti da se prepusti talasima. On je već i napravio nekoliko koraka po novom putu. Trebalo je samo podržavati nadu, gledajući u Gospoda koji je bio blizu, i na iskustvo stupanja putem Njegovom silom. Međutim, on se upustio u ljudska razmišljanja: „Vetar je snažan, talasi visoki a voda nije tvrda“. To je poljuljalo veru i oslabilo čvrstinu nade. On se iz tog razloga odvojio od ruke Gospodnje i, ostavši prepušten delovanju prirodnih zakona, počeo da tone. Gospod ga je ukorio: Maloverni, zašto posumnja, pokazujući da je u maloverju sav uzrok bede. Eto pouke svima koji preduzimaju bilo šta, malo ili veliko, u nameri da ugađaju Gospodu! Treba čuvati prvobitno ustrojstvo vere i nade, od kojih se rađa velika vrlina – trpljenje u dobrodetelji, koje je osnova bogougodnog života. Dok se čuvaju ta raspoloženja, ne prestaje oduševljenje za napore na preduzetom putu, a smetnje se, ma kako velike bile, uopšte ne primećuju. Kada ta raspoloženja oslabe, odmah dušu ispunjavaju ljudski zaključci o ljudskim načinima za očuvanje života i uspesima u započetim poduhvatima. Međutim, kako su oni uvek slabi, u dušu ulazi strah: „Kako ću?“ Stoga počinju kolebanja: „Da li produžiti?“, a najzad se i sve napušta. Zato treba da se držiš odluke: počeo si – drži se. Misli koje te smućuju odgoni i budi hrabar u Gospodu koji je blizu.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *