NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

NOVA GODINA. OBREZANJE GOSPODNJE. SVETI VASILIJE VELIKI (PETAK 31. NEDELJE PO PEDESETNICI)

Nova godina je početak svih dana u godini. Stoga priliči da se tog dana u dušu saberu misli, osećanja i raspoloženja, koje bi, kao misli koje su dostojne Hrišćanina, trebalo da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Njih ćemo odmah naći čim samo pomislimo šta Nova godina predstavlja u duhovnom životu. U duhovnom životu Nova godina postoji onda kada onaj koji je živeo u nebrizi počne da revnuje za svoje spasenje i da se trudi u bogougađanju. Jer, onaj ko reši tako nešto, sve unutar i izvan sebe iznova preustrojava na novim načelima – staro prolazi i sve biva novo. Ako kod tebe već jeste tako, preostaje da se obnavljaš u istom smeru, a ako nije – započni iznova i kod tebe će zaista biti Nova godina.
Na to se nadovezuje i dostojno praznovanje Obrezanja Gospodnjeg i molitveno proslavljanje spomena svetog Vasilija Velikog. Suština spomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi samo za Boga (i za svoje spasenje), a ne više isključivo za sebe kao ranije (čime je sebi samo spremao propast). Time on odbacuje ranije navike, sve utehe i sve ono u čemu je nalazio zadovoljstvo, odsecajući strasti i pohotna raspoloženja i prihvatajući se strogog samoodricanja. Takva promena upravo predstavlja ono što, po apostolu, treba da bude obrezanje srca – na šta nas opominje i na šta nas obavezuje praznovanje Obrezanja Gospodnjeg. Primer za to imamo u ličnosti svetog Vasilija Velikog. Tako se sve stvari, koje se nude za razmišljanje povodom Nove godine svode na jedno – na naše unutrašnje obnovljenje kroz obrezanje srca. Onaj ko se, uz Božiju pomoć, u Novoj godini usmeri na ovaj način, te pored razmišljanja i život svoj preuredi, na najsavršeniji način će hrišćanski provesti praznik i pripremiti se za hrišćansko provođenje čitave godine. Sledeće godine će biti potrebno samo da ponovi i oživi ono što sada upražnjava.

SUBOTA PRED BOGOJAVLJENJE

Dom Božiji, Crkva Boga živoga, stub i tvrđava istine (1.Tim.3,15). Prema tome, nema potrebe da se osvrćemo oko sebe i da tražimo istinu ovde ili onde. Ona je blizu. Budi u Crkvi, drži sve što ona drži i bićeš u istini, ovladaćeš istinom, živećeš po njoj i u njoj, i zbog toga ćeš se ispuniti istinskim životom. Van Pravoslavne Crkve nema istine. Ona jedina čuva sve ono što je Gospod zapovedio preko svetih apostola, i zbog toga je ona istinska Apostolska Crkva. Drugi su izgubili Apostolsku Crkvu, ali zbog hrišćanskog osećanja da samo Apostolska Crkva može verno da čuva i ukazuje na istinu – rešiše da je sami ustroje. To su i učinili, i ime su joj takvo dali. No, ime su dali, ali joj suštinu nisu mogli pridodati. Jer, Apostolska Crkva je preko apostola sazdana Gospodom Spasiteljem, po blagovoljenju Oca, blagodaću Svetog Duha. Sami ljudi tako nešto ne mogu učiniti. Oni koji to, međutim, misle, liče na decu koja se igraju sa lutkama. Ako na zemlji nema istinske (Pravoslavne) Apostolske Crkve, onda je uzaludan trud da se ona sazda. No slava Gospodu koji ne dozvoljava adovim vratima da je nadvladaju. Ona postoji i biće, po Njegovom obećanju, do skončanja veka. To i jeste naša Pravoslavna Crkva. Slava Bogu!

NEDELJA (31.) PRED BOGOJAVLJENJE

Pred javljanje Gospoda narodu i pred Njegovo stupanje na ispunjenje domostroja našeg spasenja, bio je poslan sveti Jovan Preteča kako bi ljude pripremio da ga prihvate (Mk.1,4). Ta priprema se sastojala u prizivanju na pokajanje. I od tog vremena je pokajanje postalo put ka Gospodu i predverje vere u Njega. Sam Spasitelj naš je svoju propoved započeo rečima: Pokajte se i verujte u jevanđelje (Mk.1,15). Onome koji želi spasenje, pokajanje i vera ypyćyjy jedno na drugo. Pokajanje ga opterećuje bremenom grehova i plaši strašnim i neizbežnim sudom pravde Božije. No, dolazi vera i ukazuje mu na Izbavitelja, te on, skinuvši breme grehova ispovešću, sa radošću ide za Njim, putem Njegovih zapovesti. Na taj način se vera pađa iz pokajanja i na njemu počiva. Onaj koji se kaje čvrsto se drži vere zbog osećanja izbavljenja koje mu ona pruža. Vera je, tako, živa od pokajanja. Bez pokajanja, ona je slična drvetu bez unutrašnjeg životodavnog toka, tj. mlitava i neživotvorna.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *