NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Dakle, valja u subotu dobro činiti (Mt.12,12). To je Gospod rekao po isceljenju čoveka sa suvom rukom u sinagogi, u subotnji dan, i to na prekor farisejima koji su zapovest o subotnom mirovanju doveli dotle da su čak izbrojali koliko koraka se toga dana može napraviti. Međutim, pošto ni dobra dela nije moguće činiti bez kretanja, oni ih se radije odricahu, nego da popuste prekomerno kretanje. Spasitelj ih je više puta zbog toga izobličavao. Jer, u subotu se zahtevalo uzdržanje od životnih briga, a ne od dela blagočašća i bratoljublja. U Hrišćanstvu se, umesto subote, praznuje nedelja sa istim ciljem – uzdržavati se od životnih poslova i dan posvećivati isključivo delima po Bogu. Hrišćansko zdravoumlje nikad nije išlo do farisejskog sitničarenja, odnosno do nedelatnosti u nedelju. Međutim, dozvoljeno razrešenje za delanje u taj dan daleko je prevazišlo granicu ispravnosti. Nedelanje u dan subote je fariseje udaljavalo od činjenja dobrih dela, dok Hrišćane odvlače delatnosti koje oni sebi dozvoljavaju u nedeljni dan. Uoči nedelje – pozorište, a zatim svakakvo drugo uveseljavanje. Posle toga – prespavano jutro: u crkvu se nema kad. Nekoliko poseta, ručak, uveče opet uveseljavanja. Tako se sve vreme posvećuje stomaku i naslađivanju ostalih čula, a o Bogu i dobrim delima se nema kad misliti.

UTORAK

Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, pacipa (Mt.12,30). Ko je sa Gospodom? Onaj koji živi i dela u Njegovom duhu, ko sebi ne dozvoljava ni misli, ni osećanja, ni želje, ni namere, ni reči, ni dela, koja bi bila neugodna Gospodu ili protivna Njegovim otkrivenim zapovestima i opredeljenjima. Ko živi i dela drugačije, nije sa Gospodom, i zbog toga rasipa. A šta rasipa? Ne samo snagu i vreme, nego i ono što sabira. Na primer, bogatstvo sa Gospodom ne sabira onaj koji ga samo gomila, ne deleći ga sa drugim i sebe lišavajući čak i najnužnijeg; ili onaj koji, sabirajući ga, traći na raskoš ili na sujetne žrtve, ostavljajući deo i svojim naslednicima. Na onom svetu on će se javiti bez ičega, i biće bedniji od najbednijih. Naprotiv, bogatstvo sa Gospodom sabira onaj koji ga, kroz ruke bednih i onih kojima je potrebno ono što je sabrao, šalje u večne skrivnice. Kada umre, on će na onom svetu sve naći sačuvano, sabrano, pa makar čitav svoj ovdašnji život rasipao. To se može primeniti i na sabiranje znanja. Tu je rasipanje još očevidnije. Još ovde, naime, postaje poznato da onaj koji ne misli u Gospodu, ne sabira brda znanja (kao što pretpostavlja), nego samo starudije, prizrake istine (a ne samu istinu). Kod njega ne samo da nema znanja, nego ni razboritosti. On počinje da bunca kao mesečar. Čitajte sisteme materija.lista i videćete da je tako.

SREDA

U svakom čoveku koji nepokajano živi u grehu, živi i bes, koji, kao u kući, raspolaže svim što je u njemu. Kada grešnik, po blagodati Božijoj, doživi skrušenost zbog svojih grehova, kaje se i prestaje da greši, đavo biva izgnan iz njega. On ga spočetka ne uznemirava, jer je u pokajanom mnogo revnosti koja kao oganj sažiže besove i odbija ih kao strela. Međutim, kada revnost počne da se hladi, đavo pristupa izdaleka sa svojim predlozima, ubacujući sećanje na ranija zadovoljstva i prizivajući k njima. Dobro se čuvaj, pokajniče, jer se od vezivanja osećanjem za njih brzo prelazi ka želji. I ako se ni ovde ne opomenemo i ne vratimo u stanje ranije trezvenosti, pad neće biti daleko. Iz želje se rađa sklonost ka grehu i rešenost, i unutrašnji greh je već gotov. Za spoljašnji se, pak, samo čeka povoljna prilika. Ukaže li se ona – greh će se učiniti. Sa tim i bes ponovo ulazi i počinje da goni čoveka od greha ka grehu, i to još brže nego ranije. Gospod je to opisao u priči o ponovnom vraćanju besa u očišćeni i pometeni dom (Mt.12,42-45).

ČETVRTAK

Jer ko izvršuje volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,50). Gospod nam time daje da razumemo da duhovno srodstvo, koje je On došao da posadi i odneguje na zemlji, nije isto što i telesno srodstvo, premda je po formi odnosa jednako sa njim. I u njemu postoje očevi i majke – tj. oni koji porađaju rečju istine ili blagoveštenjem, kako govori apostol Pavle. I u njemu postoje braća i sestre – tj. oni koji su od jednog rođeni duhovno i rastu u jednom duhu. Rodbinske veze ovde izgrađuje blagodat. No, one nisu spoljašnje, nego duboke i životne, kao i telesne, jedi-no što im je mesto u drugoj oblasti – višoj i važnijoj. Zbog toga i jesu nadmoćne nad telesnim. Kada potreba zahteva, telesne veze se prinose na žrtvu duhovnim interesima, bez žaljenja i sa punom uverenošću da je tako Bogu ugodno i da On to sam zahteva.

PETAK

Priča o sejaču opisuje razne odnose duša prema reči Božijoj (Mt.13,4-9). Na prvom mestu stoje oni koji uopšte ne paze na reč. Slušaju, no čuveno ne ulazi u dušu, već samo leži na njenoj površini, kao seme na putu. Reč se ne smešta u njih, budući da imaju drugi način mišljenja, druga pravila, druge ukuse. Zbog toga ona brzo iščezava iz sećanja, kao da uopšte nije ni bila slušana. Na drugom mestu su oni koji rado slušaju reč i primaju je brzo, ali neće nikakav trud da ponesu radi njenog ispunjenja. Dok se ne zahteva nikakva žrtva, oni se naslađuju rečju, a naročito njenim obećanjima. Međutim, čim se pokaže neophodnost da se nešto žrtvuje radi vernosti reči, oni je izdaju. Oni se odriču nje i njenih obećanja radi ugađanja svojim privezanostima. Na trećem mestu su oni koji prihvataju reč i počinju da žive po njoj, da bi se zatim suviše predali brigama i okupiranjima svoga veka, zemaljskim staranjima, koja dave blage namere koje su se već obrazovale pod dejstvom reči Božije. Na četvrtom mestu su oni koji reč primaju sa punom verom i koji se rešavaju da žive po njenim zahtevima, sa gotovošću na sve žrtve i napore, i koji svome srcu ne dozvoljavaju da se veže za bilo šta zemaljsko. Sedi i rasudi i ti kakvoj vrsti duša pripadaš.

SUBOTA

Kod onoga kome su, pod dejstvom straha Božijeg i delovanja savesti, razbuđene duhovne potrebe, obrazuje se posebno čulo kojim se odgoneta smisao reči koje se odnose na stvari iz duhovne oblasti, pa makar one bile obučene i u formu priče. Njima priče ne skrivaju istinu, nego je još jasnije razotkrivaju. Ko nema takvo unutrašnje nastrojenje, sluša o duhovnim stvarima, izlaganim putem priče, i ništa ne razume. Kad bi mu se i bez forme priče izložile duhovne stvari, on bi razumeo reči, ali samu suštinu ne bi shvatio, budući da bi ona upućivala prekor svim njegovim shvatanjima. Ona bi mu izgledala neprikladna, te on ne bi zakasnio da joj se naruga. To i jeste razlog što je Gospod narodu govorio u pričama. Ko ima dar duhovnosti, razumeće priču, a ko nema – ne treba mu ni govoriti. Jer, govori, gledajući ne vide, i slušajući ne čiju niti razumeju… jer je otvrdnulo srce ovog naroda. Sposobne, pak, da vide skrivenu istinu priča nije lišila nameravane pouke: Ko ima daće mu se, i preteći će mu (Mt. 13,12-15).

NEDELJA PETA PO DUHOVIMA
Gadarinci su videli divno čudo Gospodnje, tj. izgnanje legiona besova, pa su ipak izašli i molili Gospoda da bi otišao iz njihovog kraja (Mt.8,28-34). Nije da su se oni neprijateljski odnosili prema Njemu. Kod njih, jednostavno, nije bilo vere. Njih je obuzelo neko neodređeno strahovanje zbog čega su želeli samo jedno: „Idi kuda hoćeš, samo nas ne diraj“. To je prava slika ljudi koji mirno žive sa svojim imanjem. Okružili su se oni ne tako rđavim stanjem stvari: navikli su se na njega i ne pomišljaju, niti imaju potrebe, da bilo šta izmene ili ukinu. Oni se boje da naprave bilo kakav novi korak. Oni, ipak, nekako osećaju da će strah Božiji i savest da ih nateraju da se odreknu starog i da prihvate novo ukoliko dođe naredba sviše. Stoga oni na svaki način izbegavaju slučajeve koji ih mogu dovesti do takvih ubeđenja, kako bi, prikrivajući se neznanjem, mogli spokojno da žive po starim navikama. Takvi su oni koji se boje da čitaju Jevanđelje i otačke knjige, i da razgovaraju o duhovnim stvarima. Oni ne žele da uznemire svoju savest da ih ne bi, probudivši se, terala da jedno odbace a drugo prihvate.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *