NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Carstvo nebesko s naporom se uzima i podvižnici ga zadobijaju (Mt.11,12). Carstvo se dostiže sa naporom, sa trudom i usiljem, sa teškim podvizima. Zbog toga ga dostižu samo oni koji vode naporan, podvižnički život. Oni na putu ka Carstvu odbijaju svaku vrstu uteha. One, u svojim raznim vidovima, udaljavaju od Carstva. Kod nas, danas, međutim, jedino i postoji briga o utehama, retko duševnim, a većinom telesnim: kako pojesti, popiti, proveseliti se, proći i biti okružen raskošom. Na poziv na carsku gozbu rekli su: „Izgovori me“, premda je i u njemu (tj. Carstvu) večera i to carska, kakva ni na um nikome ne dolazi. Međutim, ona ne odgovara našem ukusu. Ono što se tamo smatra slatkim, nama je gorko; šta je tamo prijatno, nama je odbojno; šta tamo veseli, nas pritiska – u svemu smo se razišli. I Carstvo sa podvižnicima koji ga zadobijaju odlazi od nas. No, mi smo tome radi. Čak bismo da ih što pre oteramo. Dogovaramo se kako to da učinimo. Ipak, lukavima nedostaje sile za uspeh.

UTORAK

Gospod govori da smo mi, koji ne slušamo Jevanđelje, slični onima kojima pevaju vesele pesme – a oni ne igraju; ili, kojima pevaju tužne – a oni ne plaču. To znači da smo slični onima sa kojima se ništa ne može uraditi. Nama obećavaju Carstvo nebesko, presvetlo i preradosno, a mi ni da mrdnemo – kao da nam se i ne govori. Prete nam Sudom nezaobilaznim i mukama bez kraja, a mi se ne uznemiravamo – kao da i ne čujemo. Zaboravivši se, izgubili smo svako osećanje istinskog samoočuvanja. Idemo kao vođeni pravo na pogubljenje i ne pokazujemo nikakvu brigu o svome udelu. Opustili smo ruke, predali se nehatu: šta bude neka bude! Eto kakav je naš položaj! Zar nisu zbog toga česta samoubistva? I to je plod sadašnjih učenja, sadašnjih pogleda na čoveka i njegovo značenje! Eto vam progresa! Eto vam i prosvete! Bolje je biti krajnji neznalica i sa strahom Božijim dušu svoju spasti, nego steći ime prosvećenog, a poginuti navek, i čitavog života se ne setiti na ono što će biti posle smrti. Iz reči Božije o Carstvu nebesnom i adu neće se izostaviti ni jedno slovo. Ovu istinu neka svako primi ka srcu kao stvar koja se lično njega tiče, i neka se postara o sebi koliko mu je moguće i koliko mu je još vremena ostalo.

SREDA

Gospod je učinio mnogo čudesa u Kapernaumu, Vitsaidi i Horazinu. Međutim, broj onih koji su poverovali nije odgovarao broju čudesa. Zbog toga je On strogo izobličavao te gradove i presudio da će u Dan suda lakše biti Tiru i Sidonu, Sodomu i Gomoru, nego njima. Po tom obrascu i mi treba o sebi da sudimo. Koliko je znamenja Gospod projavio nad Rusijom, izbavljajući je od jačih neprijatelja i pokoravajući joj narode! Koliko joj je darovao trajnih blaga koja neprestano toče znamenja: svete mošti i čudotvorne ikone, rasejane po celoj Rusiji! Pa opet, u naše dane Rusi počinju da se udaljuju od vere: jedan broj ljudi sasvim i svestrano pada u neverje, drugi – otpada u protestantizam, treći – tajno ispreda svoja verovanja u kojima xoće da pomeša i spiritizam i geološka naklapanja sa Božanskim Otkrivenjem. Zlo raste: zloverje i neverje podižu glavu, a vera i Pravoslavlje slabe. Zar već nećemo da se urazumimo?… I doći će najzad i kod nas do onoga što se desilo, na primer, kod Francuza… Ako se to desi, šta mislite kako će nam biti u Dan suda: posle takvih milosti Božijih na nama? Gospode, spasi i pomiluj pravoslavnu Rusiju. Jer, Tvoja pravedna pretnja dolazi!

ČETVRTAK

Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ćy vas odmoriti (Mt.11,28). O Božanskog, o ljubljenog, o najslađeg glasa Tvoga! Pođimo svi za Gospodom koji nas zove! No, pre toga treba osetiti ono što je nama teško i naporno – da smo puni grehova i da su nam teški. Od tog osećanja će se roditi potreba traženja olakšanja. Tada će nam vera ukazati na jedino pribežište u Gospodu Spasitelju i naši koraci će se sami ka Njemu upraviti. Duša koja je poželela da se izbavi od grehova zna šta da kaže Gospodu: „Uzmi sa mene teško grehovno breme, a ja ću uzeti Tvoje lako igo“. Tako i biva: Gospod prašta grehe, a duša počinje da živi po Njegovim zapovestima. Zapovesti su – igo, a gresi – breme. No, uporedivši jedno i drugo, duša nalazi da je igo zapovesti lako kao pero, a breme grehova teško kao gora. Zato se ne bojmo, već rado primimo blago igo Gospodnje i Njegovo lako breme! Samo ćemo tako, i nikako drukčije, naći odmor svojim dušama.

PETAK

Kada biste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne biste osuđivali nevine (Mt.12,7). Da bismo se izbavili od greha osuđivanja, treba da imamo milostivo srce. Milostivo srce ne samo da neće da osudi onoga koga smatraju prestupnikom zakona, nego ni onoga čiji je greh svima očigledan. Umesto da sudi, ono će imati sažaljenja i pre će biti gotovo da plače, negoli da ukorava. I zaista, greh osuđivanja je plod nemilostivog i zluradog srca, koje nalazi zadovoljstvo u ponižavanju bližnjeg, u ocrnjivanju njegovog imena, u unižavanju njegove časti. To delo je čovekoubistveno, i čini se po duhu onoga koji je čovekoubica od iskoni. Tu biva i mnogo klevete koja ishodi iz istog izvora, jer đavo i jest đavo (diavolъ) po tome što kleveće, i svagda rasprostire klevetu. Požuri se da razbudiš u sebi žalost svaki put kad se u tebi javi zli poziv na osuđivanje. Sa žalostivim srcem se obrati molitvom Gospodu da sve nas pomiluje: ne samo onoga koga smo hteli osuditi, nego i nas, i to možda čak i više nego njega. Takođe će zli poziv zamreti.

SUBOTA

Jednome koji je hteo da pođe za Njime, Gospod je rekao: Sin Čovečji nema gde glave zakloniti. Drugome, pak, koji je hteo prethodno da sahrani oca, On govori: „Ostavi mrtvog. Njega će sahraniti drugi, a ti hajde za mnom“ (Mt.8,16-22). Znači, ko xoće da ide za Gospodom, ne treba da očekuje nikakvu utehu na zemlji, već jedino lišavanja, nevolje i žalosti. On treba da zna da životne brige, ni one dozvoljene (zakonite), nisu saglasne sa tim sledovanjem. Potrebno je odlučno se odvojiti od svega, kako nas već više ništa ne bi vezivalo za zemlju, a zatim se spremiti na svakojaka stradanja ili krst. Snabdevši se na takav način, treba poći za Gospodom. Takva je sama volja Gospodnja! No, za koga važi ta zapovest: za apostole samo ili za sve Hrišćane? Neka svaki sam rasudi. Da li je svima kazano: „Odrekni se sebe i uzmi krst“? Da li je svima kazano: „Ljubi Gospoda više nego oca i majku, 6paćy i sestre, ženu i decu“? Zaključak je jasan. Ali, ko to može? Jednom su i apostoli nešto slično pitali Gospoda. On je odgovorio: Što je ljudima nemoguće Boguje moguće (Lk.18,27).

NEDELJA ČETVRTA PO DUHOVIMA

Kakva je samo vera kapetana! Zadivila je i samog Gospoda (Mt.8,5). Njena suština je u ispovedanju Gospoda Bogom svega, svemoćnim Vladikom i Naredbodavcem svemu što postoji. Zbog toga je i molio: „Samo reci reč i ozdraviće sluga moj. Verujem da se Tebi sve potčinjava i da sve sluša Tvoje naredbe“. Takvu veru Gospod traži od svih. Takvu i od nas očekuje. Ko ima takvu veru, ni u čemu neće oskudevati, i dobiće sve što traži. Tako je obećao sam Gospod. O, kada bismo i mi pošli za takvom verom! No, i ona je dar, i taj dar treba tražiti i to opet – sa verom. Tražimo je, u krajnjoj meri, iz ocećanja potrebe za njom, tražimo je stalno, sa naporom, potpomažući njeno razvijanje u nama odgovarajućim razmišljanjem, a iznad svega poslušnošću zapovestima Božijim.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *