NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Ne brinite se (Mt.6,32). Ali, kako onda da se živi? Treba da se jede, pije, odeva. Međutim, Spasitelj ne govori: „Ne radite ništa“, nego – „Ne brinite se. Ne morite sebe brigom koja vas jede dan i noć i ne daje vam mira ni na tren“. Takva briga je grehovna bolest. Ona pokazuje da se čovek oslanja na sebe, i da je zaboravio na Boga, da je uzdanje na promisao Božiji izgubio i da sve u vezi sa sobom hoće da uredi jedino na osnovu svoga truda, da sve što mu treba hoće da dobije i da ga zatim očuva svojim sposobnostima. On se uhvatio srcem svojim za ono što ima, i misli da na njemu može počivati kao na čvrstoj osnovi. Ljubav prema imanju ga je vezala i on samo misli o tome kako da što više zgrne u svoje ruke. Taj mamon je njemu zamenio Boga. Ti, međutim, ako je do truda – trudi se, ali nemoj da te mori zla briga. Očekuj svaki uspeh od Boga i u Njegove ruke se predaj. Sve što doživiš primaj kao dar iz Gospodnje ruke i u čvrstoj nadi očekuj produženje Njegove milosti. Ako Bog xoće od sveg bogataševog imanja u jednoj minuti može da ne ostane ništa. Sve je prolazno kao prah. Zar onda zbog toga mučiti sebe? Ne brinite se!

UTORAK

Čuvajte se od lažnih proroka (Mt.7,15). Od početka Hrišćanstva pa do danas nije bilo perioda kada ova predostrožnost nije imala svoju primenu. Gospod nije ukazao od kakvih lažljivih proroka da se čuvamo. Jer, kako ih sve odrediti? Oni se menjaju, i svako vreme porađa svoje. Oni uvek nastupaju u ovčijoj odeći, sa izgledom dobrih namera u svojim postupcima, i sa prizrakom istine u rečima. U naše vreme odeća im je sašivena od progresa, civilizacije, prosvećenja, slobode misli i dela, ličnog ubeđenja koje ne prihvata veru, i tome slično. Sve je to lažno pokrivalo. Srećući pojavu takve odeće, ne žuri da otvaraš duh svoj rečima proroka koji su odeveni u nju. Pogledaj dobro da li se možda ne krije vuk pod ovčijom kožom. Znaj da je Gospod jedini pokretač ka istinskom savršenstvu, jedini umekšitelj ljudskih srdaca i naravi, jedini prosvetitelj, jedini davalac slobode i ispunitelj ljudskih srdaca osećanjima istine, koja pružaju ubeđenje koje ništa na svetu ne može pokolebati. Zbog toga, čim samo u rečima novih proroka primetiš makar senku protivrečnosti sa Gospodnjim učenjem, budi siguran da se radi o grabljivim vucima, i odvoj se od njih.

SREDA

Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, yći u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). Čovek se ne može spasti jedino molitvom. Sa molitvom treba da se sjedini i ispunjavanje volje Božije, tj. svega što je čovek dužan da čini po svome zvanju i uređenju svoga života. I molitva treba prvenstveno da ima za svoj predmet prozbu da nas Bog udostoji da ni u čemu ne odstupamo od Njegove svete volje. I obratno, molitva onoga ko ima revnost da u svemu ispunjava volju Božiju biće smelija pred Gospodom i bliža Njegovom prestolu. Jer, molitva nije istinska, trezvoumna i srdačna ukoliko je ne prati hođenje u volji Božijoj. Tada je ona spoljašnja, glasna, pri čemu se neispravnost naravi kao maglom pokriva mnogim rečima, dok misli lutaju u nepovezanosti. I jedno i drugo treba zasladiti blagočašćem. Tek će onda biti ploda.

ČETVRTAK

Plovili su na drugu stranu mora. Gospod je spavao. Podigla se bura i svi su se prestrašili, zaboravivši na činjenicu da je Gospod s njima i da zbog toga ne treba ničeg da se boje (Mt.8, 23). Tako biva i u običnom i u duhovnom životu. Digne se bura teškoća ili strasti, i mi se uznemirimo do raslabljenosti, smatrajući da je to sasvim normalno. Međutim, Gospod nam šalje ukor: „Maloverni!“ I pravično je! Naravno, ne može a da se ne obrati pažnja na ono što se događa, ali je moguće uvek sačuvati razumno spokojstvo. Pre svega, pogledaj na to šta Gospod xoće od tebe, i smireno se pokori pod Njegovu silnu ruku. Ne smućuj se i ne uzbuđuj se. Zatim uzdigni veru svoju ka misli da je Gospod s tobom, i pripadni ka Njegovim stopama sa molitvom. Ipak, ne viči: „Gospode, ginem!“, nego sa predanošću uzvikni: „Gospode, ako hoćeš – možeš! No, opet, ne moja, nego Tvoja volja neka bude“. Veruj da ćeš takvim načinom bezopasno da prebrodiš buru koja se podigla.

PETAK

Pitali su Gospoda zašto Njegovi učenici ne poste? On je odgovorio da za njih još nije došlo vreme da poste. Zatim je pričom pokazao da, uopšte, strogost spoljašnjeg podvižništva treba da odgovara obnovljenju unutrašnjih sila duha. Prvo zagrej duh revnosti, a zatim nalaži na sebe i strogost. Jer, u takvom slučaju u tebi je unutrašnja nova sila, koja je sposobna da strogost sa korišću izdrži. Nemajući, pak, tu revnost i uzimajući na sebe strogost života, usled povođenja za primerom drugih ili radi pokazivanja podvižništva, nećeš steći korist. Nešto malo vremena ćeš se držati takve strogosti, a zatim ćeš da oslabiš i da je napustiš. I biće ti još gore nego što je bilo ranije. Strogost bez unutrašnjeg duha isto je što i nova zakrpa na staroj odeći, ili novo vino u starim mehovima. Zakrpa će da otpadne i rupa će da postane još veća. Stoga će vino da prodere mehove i da se prolije, a meh će postati neupotrebljiv. Ne znači da strogost nije potrebna, već se samo napominje da treba sačuvati pravilan poredak. Potrebno je raditi na javljanju unutrašnje potrebe za njom. Ona treba da bude potreba srca, a ne spoljašnji teret.

SUBOTA

Ne sudite da vam se ne sudi (Mt.7,1). Kakva je samo bolest – ogovaranje i osuđivanje! Svi znaju da je to greh, pa ipak – ništa češće u rečima našim od osuđivanja. Ima ih koji kažu: „Ne primi mi to Gospode u osuđivanje“, pa ipak svoju osudu dovode do kraja. Drugi se opravdava time što smatra da razumnom čoveku pristoji da ima svoj pogled na ono što se događa. On se trudi da hladnokrvno rasuđuje, ali i prosti ljudi mogu primetiti u njegovim rečima nadmeno i zlurado osuđivanje. Međutim, presuda Gospodnja za taj greh je stroga i odlučna. Onaj ko osuđuje drugog – nema opravdanja. I kako ga može imati? Kako, dakle, izbeći muku? Pobedonosno sredstvo protiv osuđivanja sastoji se u držanju sebe samoga za osuđenog. Ko se oseti takvim, neće imati kada da osuđuje druge. Od njega će se čuti samo: „Gospode, pomiluj! Gospode, oprosti moja sagrešenja!“

NEDELJA DRUGA PO DUHOVIMA

Gospod je pozvao Petra i Andreja i oni su odmah, ostavivši sve, pošli za Njim. Pozvao je On i Jakova i Jovana, i oni su, takođe, ostavili sve i pošli za Njim (Mt.4,18-24). Zbog čega su oni tako brzo i rado pošli? Zbog toga što su uvideli ono što je bolje. Takav je zakon u našoj duši: saznavši i okusivši bolje, ona se odvraća od lošijeg i napušta ga. Tu se događa ono što je kasnije Gospod pokazao u pričama o blagu sakrivenom u njivi, i o mnogocenom biseru. Blago i biser su vera u Gospoda i opštenje sa Njim po sili vere. Mi ga stičemo još u vreme krštenja. Međutim, zbog čega mi tako malo cenimo to blago, i zašto ga menjamo za ništavnosti? Zbog toga što za vreme vaspitanja u nas ne unose ukus tog blaga te ono ostaje strano našem srcu. Srce naše ne zna za ono što je bolje. Ono zna samo za ono što je manje zlo ili više zlo, i na tome zasniva svoj pogled. To je uzrok zbog koga se neki odazivaju i idu kad ih Gospod zove, dok mi, iako zvani, bežimo od Njega.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *