NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Tešeći svoje učenike, Gospod govori da je za njih bolje da se On vaznese na nebo. Jer, vaznevši se, On će umesto sebe poslati Utešitelja – Duha. Duh Sveti je sišao i boravi u Crkvi vršeći u svakom verujućem čoveku delo Hristovo. Svaki Hrišćanin je pričesnik Duha. To je u toj meri neophodno da se može reći da nije Hristov onaj ko nema Duha. Pogledaj i ti dobro i utvrdi da li je u tebi Duh blagodati? Jer, On ne ostaje kod svih. Dešava se i da On ode. Eto vidi: prvo dolazi duh pokajanja i Hrišćanina uči obraćenju Bogu i ispravljenju života. Završivši svoje delo, duh pokajanja Hrišćanina predaje duhu svetlosti i čistote kome, najzad, sledi duh usinovljenja. Osobenost prvoga je – trudoljubiva revnost; drugoga – toplina i sladosno gorenje srca; a trećeg – osećanje sinovstva, po kome iz srca izlaze uzdasi k Bogu; „Avva oče!“ Vidi na kome se od tih stepena nalaziš. Ako te nema ni na jednom, pobrini se i potrudi oko sebe.

UTORAK

Po krštenju, pošto je na Njega sišao Duh u vidu goluba, Gospod je odveden u pustinju da bude iskušan. To je opšti put za sve. Sveti Isaak Sirin na jednom mestu primećuje: „Čim okusiš blagodatnu utehu ili od Gospoda dobiješ kakav dar – očekuj iskušenja“. Iskušenja prikrivaju svetlost blagodati od očiju samog čoveka, koji obično razjeda svako dobro samomnenjem i samouznošenjem. Ta iskušenja bivaju i spoljašnja – žalosti i poniženja, i unutrašnja – strasne pomisli koje naročito napadaju kao zver kad se pusti sa lanca. Potrebno je, dakle, da pazimo na sebe i da razmatramo ono što se dešava sa nama i u nama kako bismo uvideli zašto je tako kao što jeste i šta smo obavezni.

SREDA

Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.5,20). Obeležje književnika jeste znanje zakona bez brige o životu po zakonu. Obeležje fariseja jeste ispravnost spoljašnjeg ponašanja bez posebne brige o ispravnosti osećanja i pomisli. I jedno i drugo stanje naravi osuđeni su na lišavanje Carstva nebeskog. Uzmi odatle za sebe potrebnu pouku. Trudi se na upoznavanju jevanđelskog zakona, ali sa namerom da sa saznanjem uskladiš i život. U ponašanju se trudi da budeš ispravan, ali pazi i na unutrašnja čula i pomisli i raspoloženja. Saznavši potrebno, nemoj se zaustavljati na znanju nego idi dalje i napravi zaključak na šta te znanje u pojedinom slučaju obavezuje. Zatim se neodložno potrudi da neophodno ispuniš. U svom ponašanju pazi da ne idu osećanja i raspoloženja za spoljašnjim delima, nego da spoljašnja dela budu izazvana osećanjima i raspoloženjima, i da budu njihov tačni izraz. Potrudivši se na taj način, bićeš viši od književnika i fariseja i vrata Carstva neće biti zatvorena pred tobom.

ČETVRTAK

Svaki koji pogleda na ženu… već je učinio preljubu s njom (Mt.5,28). Šta, zar onaj koji živi u zajednici da nikako ne pogleda na ženu? Ne, jer ne čini preljubu onaj koji jednostavno pogleda na ženu, nego onaj koji je pogleda sa željom. Ako treba da pogledaš – pogledaj, ali srce drži na uzdi. Gledaj očima deteta koje na žene gleda čisto, bez ikakvih rđavih misli. Treba i njih voleti, jer se ni one ne isključuju iz zapovesti o ljubavi prema bližnjim – ali, čistom ljubavlju u kojoj se ima na umu duša i duhovno srodstvo, bez ičeg drugog… Pred Bogom nema muškog ni ženskog pola. Tako ni u međusobnim odnosima Hrišćana ne bi trebalo da postoji razlika. Međutim, reći ćeš da je to teško. Naravno, bez borbe ne biva. Ipak, borba pretpostavlja izbegavanje rđavog. To, pak, izbegavanje se milostivim Gospodom računa u čistotu.

PETAK

A ja vam kažem da se ne protivite zlu (Mt.5,39). Drugim rečima, daj sebe na žrtvu svojevoljnosti i zlobi ljudskoj. Ali, zar se tako može živeti? Ne uznemiravaj se. Onaj koji je dao tu zapovest jeste naš Promislitelj i Staratelj. Kada sa punom verom
i od sve duše poželiš da tako živiš, i da se ne protiviš nikakvom zlu, sam Gospod će za tebe da uredi život koji će biti ne samo snošljiv, nego i sretan. Na samom delu biva da protivljenje još više razdražuje protivnika i pobuđuje ga da iznalazi nove neprijatnosti, dok ga ustupak razoružava i smiruje. Stoga, ako pretrpiš samo prvu navalu zlobe, ljudi će se sažaliti i ostaviti te na miru. Protivljenje, pak, i osveta samo raspiruju zlobu, koja sa jednog lica prelazi na porodicu, a zatim sa pokolenja na pokolenje.

SUBOTA

Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas gone (Mt.5,44). Bez ljubavi nikoga nema na svetu: vole se roditelji i srodnici, dobrotvori i pokrovitelji. No, ljubav prema roditeljima, srodnicima, pokroviteljima i dobrotvorima jeste prirodno osećanje, koje se samo sobom u srcu izgrađuje. Zbog toga mu Gospod i ne pridaje vrednost. Prava hrišćanska ljubav se isprobava u odnosu prema neprijateljima. Ljubav prema drugima ne treba da ugasi laka ili slučajna neprijatnost, pa čak ni napast, gonjenja, bede i lišavanja koje nam sa namerom čine. Mi smo dužni ne samo da blagosiljamo te ljude, nego i da im dobro činimo, moleći se za njih. Pogledaj da li je kod tebe takvo raspoloženje prema neprijateljima tvojim. Po tome sudi da li je u tebi hrišćanska ljubav, bez koje nema spasenja?

NEDELJA SVIH SVETIH

Sveta Crkva svaki dan molitveno pominje svete. Pošto je, međutim, bilo i takvih ugodnika Božijih koji su se tajno podvizavali i koji nisu poznati, sveta Crkva je, kako i njih ne bi ostavila bez počasti, ustanovila dan u koji proslavlja sve oni koji su od početka vremena ugodili Bogu. Ona to čini posle silaska Svetoga Duha, zato što su svi svetitelji postali i postaju sveti blagodaću Svetoga Duha. Blagodat Svetoga Duha donosi pokajanje i otpuštenje grehova, uvodi u borbu sa strastima i pohotama i podvig venčava čistotom i bestrasnošću. Na taj način se javlja nova tvar koja je pogodna za novo nebo i novu zemlju. Porevnujmo i mi da idemo za svetima Božijim. Na koji način – uči nas današnje Jevanđelje, zahtevajući neustrašivo ispovedanje vere u Gospoda, ljubav prvenstveno prema Njemu, uzimanje krsta, samoodricanje i odvajanje srca od svega. Počnimo i mi tako.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *