NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čudesa (Jn.11,47). Jedino u tome je jevrejska učenost našla Spasitelja krivim. I u današnje dane nemačka učenost u Jevanđelju Hristovom nalazi da je neumesno ono što je natprirodno: sve je dobro, samo to ne ide. I u rešenju se obe učenosti slažu. Judejska je rešila: Bolje da jedan čovek umre, da ne bi svi poginuli; a nemačka je postavila: odstranimo natprirodno, da bi se sačuvale sve ostale istine Jevanđelja. Međutim, šta je sledilo? Oni su pogubili narod, a ovi su odbacili sve hrišćanske istine i ostali gotovo bez ičega. Gospod je krajeugaoni kamen zgrade spasenja. I vera u natprirodno jeste krajeugaoni kamen cele zgrade bogonadahnutih istina. Sam Spasitelj, u Ličnosti svojoj, jeste venac natprirodnosti. I u Crkvi On je njihov neiscrpan izvor. Ko se dotiče te tačke, dotiče se zenice oka Božijeg.

UTORAK

Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogi rod donosi (Jn.12,24). I tako, ako xoćeš da budeš plodan – umri. Umri na takav način da u srcu nosiš osećanje kao da se to zaista desilo. Mrtav čovek se ne odaziva ni na šta što ga okružuje. Tako radi i ti: ako te hvale – ćuti, ako napadaju – ćuti, ako si stekao dobitak – ćuti, ako si sit – ćuti, ako si gladan – ćuti. Budi takav prema svemu spoljašnjem, a unutar sebe se nalazi tamo gde je svaki umrli – u drugom životu, pred licem svepravednoga Boga, u očekivanju poslednje odluke. Kakav je, kazaćete, plod od toga kad će onda sve da zamre? Ne, neće zamreti, nego će se javiti energija, i to još kakva! „Ostala je još jedna minuta“, reći ćeš sebi. „Sad će odluka. Daj da požurim da uradim još nešto“. I – uradićeš. Tako postupaj u svakom trenutku.

SREDA

Gospode, ko verova propovedanju našem?, žali se sa čuđenjem prorok Isaija (53,1). I sada se može slično uzviknuti: „Ko sada iskreno veruje reči tvojoj, Gospode? Skoro svi su se pokolebali“. Doduše, jezik mnogih još ćuti o veri, ali se retko koje srce nije udaljilo na nešto drugo. Šta je uzrok tome? Počeo je da se oceća interes u neverju. Razvila se potreba za neverjem radi prikrivanja interesa srca, nesaglasnih sa verom. Tu je koren zla. Nije razum protivnik vere nego – razvraćeno srce. Razum je samo utoliko kriv što se pokorava srcu i što prihvata da misli po željama srca, a ne po načelima istine. Pri tome mu silni razlozi za istinu izgledaju ništavni, a nekakva malenkost protiv nje mu izgleda velika kao gora. Uopšte, u oblast uma se unosi smutnja koja ga oslepljuje. On ne vidi, i u toj smutnji i ne može da vidi. No, kad bar ne bi ništa objašnjavao.

ČETVRTAK

Vaznesenje. Silu Vaznesenja Gospodnjeg sveti Pavle izražava ovako: Uzišavši na visinu zapleni plen i dade darove ljudima (Ef.4,8). Ispunivši pravdu Božiju, Gospod je za nas otvorio sve riznice blagosti Božije. To i jeste plen ili dobit koja je posledica pobede. Početak razdavanja tog plena ljudima je silazak Svetoga Duha. Sišavši jednom, On uvek prebiva u Crkvi i svakom daje ono što mu je potrebno, uzimajući sve iz jednom zaplenjenog plena. Neka priđe svako i uzme. No, neka pripremi riznicu – čuvarku, tj. čisto srce, i neka spremi ruke kojima će uzeti, tj. veru koja ne premišlja. Neka onda pristupi sa prozbom punom nade i neodstupne molitve.

PETAK

Kada biste mene znali i Oca moga biste znali (Jn.14,7). Prema tome, doista ne znaju Boga, premda i ime Njegovo nose (Deus – Bog; odatle – deist) i mnogo o Njemu rasuđuju. Nema istinitog Boga bez Sina, kao ni bez Duha Svetoga. Onaj ko veruje u Boga, a ne ispoveda ga Ocem Sina, ne veruje u Boga koji je istiniti Bog, nego u neki svoj sopstveni izum. Istiniti Bog je dao svog Sina jedinorodnog za spasenje ljudi, a ljudima koji veruju u ime Sina Njegovog, daje vlast da budu deca Božija, te ih ljubi i svaku njihovu molitvu sluša radi Sina. Stoga, ko ima Sina ima i Oca, a ko nema Sina nema ni Oca. Niko ne prilazi Ocu osim kroz Sina, i od Oca ništa ne dobija osim preko Sina. Bez Sina nema puta ka istinitome Bogu. Ko mašta da ga nađe [mimo Njega] – nalazi se u zabludi.

SUBOTA

I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ćy učiniti (Jn. 14,13). Kakvo utešno obećanje! No, kako su malobrojni oni koji se njime koriste! Retko ko ga ima na umu. Ima i takvih koji ga uopšte ne shvataju i ne prihvataju. Zbog čega je to tako? Zbog toga što ne ljube Gospoda i Njegove zapovesti ne ispunjavaju. Ta nevernost srca Gospodu potire svaku smelost u obraćanju Bogu sa molbom, kao što i u životnim stvarima neispravni sluga ne sme da traži ništa od svojih gospodara, znajući da ne zaslužuje nikakve samilosti. Redovne molitve se čitaju po svom pravilu i u njima su veoma velike prozbe. Međutim, one se samo čitaju. To još nije i sama molitva ili prozba. Stati sa istinskom molitvom pred Gospoda i prineti mu prozbu nije moguće sve dok se ne očisti savest pred Njim.

NEDELJA SVETIH OTACA

Arije je počeo da poriče Božansku prirodu Sina Božijeg i Njegovu jednosuš(t)nost sa Bogom Ocem. I na njega se odmah podigla sva Crkva, sa svih strana sveta, jednim ustima ispovedajući da je Gospod Isus Hristos – Sin Božiji jedinorodni, Bog od Boga, rođen, ne stvoren, jedinosuš(t)an Ocu. Neko bi mogao da pomisli da se radi o slučajnom oduševljenju za jednomislenost. Međutim, ta vera je potom prošla kroz ognjeno ispitivanje kada se na stranu arijanaca preklonila vlast i sila. Ni oganj, ni mač, ni gonjenja nisu mogli da je istrebe. Ona se odmah svagde projavila, čim je prestao pritisak spoljašnje sile. To znači da ona sastavlja srce Crkve i suštinu njenog ispovedanja. Slava Gospodu koji u nama čuva tu veru! Jer, dok je nje, mi smo još Hrišćani, makar i rđavo živeli. Nestane li ona – i Hrišćanstvu je kraj.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *