NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Sveti Stefan govori: Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima… Kakav ćete mi dom sazidati, govori Gospod, ili koje je mesto za počivanje moje? (Dap.7,48-49). Samo nerukotvoreni hram srca može Boga da primi, kao što je rekao Gospod: Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn.14,23). Mi ne možemo da shvatimo kako se to dešava. Ipak, to je tako, jer je očigledno da tada Bog čini u nama da hoćemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). I zato ne rasuđuj o tome, nego samo daj Gospodu srce svoje, i pri tome – daj bez deobe. On sam će od njega sebi da napravi hram. Ako nešto ne bude predato, neće moći da se napravi celovit hram. Jer, nešto će biti trošno, nešto razbijeno. I ispašće, ako uopšte nešto ispadne, hram sa razvalinama, ili bez krova, ili bez vrata. U takvom se, pak, hramu ne može živeti. Ni Gospod neće u njemu prebivati. To će biti hram samo po imenu, dok će na delu predstavljati samo gomilu kamenja.

UTORAK

Simon (vrač) i sam poverova i krstivši se ostade kod Filipa (Dap.8,13). I verovao je i krstio se, a ništa od njega nije ispalo. Treba razumeti da u ustrojstvu njegove vere nešto nije bilo u redu. Iskrena vera je odricanje od svoga uma. Um treba da se ogoli i da se kao čista tabla prinese veri. Ona će se tada na njemu upisati onakva kakva jeste, bez ikakvih primesa stranih misli i uticaja. Međutim, kada u umu ostaju njegovi stavovi, po utisnuću vere pojavljuje se mešavina uticaja: saznanje se remeti, nalazeći se između uticaja vere i mudrovanja uma. Takav je bio i Simon – obrazac svih jeretika; takvi su i svi koji sa svojim mudrovanjem stupaju u oblast vere, kako ranije, tako i sada. Oni se upliću u veru, pri čemu od njih ne izlazi ništa osim štete – za njih same, ako prebivaju u ćutanju, ili za druge – ako se ta zbrka ne zadržava samo u njima, nego izlazi na videlo usled njihove žeđi da budu učitelji. Odatle uvek proizilazi određena grupa ljudi koja manje ili više greši u odnosu na veru, i koja projavljuje nesrećnu uverenost u nepogrešivost i bedno prizivanje svih da stanu u red za njom.

SREDA

Sveti Petar govori Simonu: Nema tebi dela ni udela u ovoj reči, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Zato se pokaj od te zloće tvoje, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga (Dap.8,21-22). Nema udela! A Simon nije ni pomislio da je otišao tako daleko. On nije uradio nešto vidljivo, niti nešto neprilično, već je samo neispravno pomislio. Ta pomisao je, međutim, apostola dovela u nedoumicu da li će mu se ona oprostiti čak i ako se pokaje, i ako se bude molio Bogu. Eto šta znači ustrojstvo srca i pomisli koje izlaze iz određenog ustrojstva! Čovek po spoljašnosti može izgledati jedno, a iznutra može biti nešto sasvim drugo. I to iznutra vidi samo Bog i oni kojima otkrije Duh Božiji koji ispituje srca. Sa kakvim strahom i drhtanjem treba, dakle, da gradimo svoje spasenje! I kako iskreno i usrdno treba da se molimo Bogu: Srce čisto sačini u meni i duh prav obnovi u unutrašnjosti mojoj (Ps.50): I na Sudu može da se desi nešto strašno i nezamislivo. Gospod može reći: „Ne poznajem vas“, i to onima koji ne samo da su bili ubeđeni da su Božiji, nego su ih i oči svih takvima videle. A šta će tek sa nama biti? Stoga možemo samo da prizivamo: „Spasi nas Gospode, kako sam znaš! Kako sam znaš, podaj spasonosno ustrojstvo srcu našem!“

ČETVRTAK

Sveti Filip pita oglašenog: Da li razumeš to što čitaš? On odgovori: Kako bih mogao ako me ko ne uputi? (Dap.8,3031). Kako se često nalaze u sličnoj situaciji oni koji čitaju reč Božiju i svetootačka dela! Ono što čitaju ne ulazi im u glavu. Um ne može čitano da primi i obuhvati. Jednom rečju, radi se o nečemu što im je strano, o predmetima iz njima nepoznate oblasti. Eto potrebe za tumačem koji razume o čemu je reč. Sveti Filip je imao duha kojim je i prorokovao, te mu nije bilo teško da protumači ono što je bilo nejasno oglašenom. Tako je i sa nama danas: treba da nađemo čoveka koji bi se nalazio na takvom stupnju života i znanja da mu neće biti teško da protumači teškoće koje za nas postoje u razumevanju Pisma, budući da poseduje širi duhovni horizont. Onaj koji stoji na nižem stepenu ne vidi sve što vidi onaj koji je na višem. Stoga on može samo da nagađa. Može se desiti da se nama nejasno mesto tiče predmeta višeg stepena, i da tumač koga smo našli takođe stoji na stupnju koji je niži od potrebnog za njegovo objašnjenje. Stoga ni on neće moći kako treba da razjasni to mesto, već će ga protumačiti s obzirom na svoje viđenje, a mi ćemo i dalje ostati u tami što se njega tiče. I zaista je čudno kako se prihvataju tumačenja Pisma ljudi koji su sasvim tuđi oblasti o kojoj se radi. I kod njih ništa ne ispada kako treba. Međutim, da se uzdižu svojim tumačenjem – oni ne zaboravljaju.

PETAK

Sveti Pavle je u početku revnosno branio starozavetni poredak, jer je iskreno verovao da se u njegovoj neizmenjivosti sastoji bezuslovna volja Božija. Nije revnovao zbog otačke vere, nego zato što je smatrao da Bogu službu prinosi. U tome je bio duh njegovog života – sebe posvetiti Bogu i sve svoje snage posvetiti na vršenje onoga što je Njemu ugodno. Zbog toga je za njegovo preobraćanje i za podsticanje da ostavi starozavetno i da priđe novozavetnom, bilo dovoljno očigledno mu pokazati da Bog više neće Stari Zavet nego – Novi. On je odmak svoje blagovoljenje preneo sa jednog na drugi. To se i dogodilo kad mu se Gospod javio na putu za Damask. Tada je njemu postalo jasno da on svoju revnost ne usmerava gde bi trebalo i da ne ugađa Bogu, već da ide protiv Njegove volje. Taj uvid u značenje njegove delatnosti, uz pomoć blagodati Božije, odmah je izmenio njegovo stremljenje, te je on uzviknuo: Gospode, šta ću da činim? (Dap.9,6). I od tog momenta je on svu svoju revnost obratio na ono što mu je bilo ukazano. On više nikada nije zaboravio taj događaj, nego ga se čitavog svog života sa blagodarnošću cećao, podgrevajući njime svoju revnost i ne štedeći snage u delanju za Gospoda svoga. Tako rade, a tako i treba da rade svi oni koji su se iskreno obratili Gospodu.

SUBOTA

Kada je sveti Pavle počeo da propoveda u Damasku, svi su se čudili govoreći: Nije li ovo onaj što satiraše one koji prizivaše Ime ovo? (Dap.9,21). To se uvek dešava: oni u čijoj se sredi ni neko obrati od neverja ka veri ili od greha ka vrlini, iskazuju čuđenje zbog onoga što se desilo sa obraćenim. „Kod njega je sve bilo kao i kod nas, a sad je odjednom postalo sve drugačije – i govor, i izgled, i postupci i misli i poduhvati i mesta kretanja“. To je kao kad bi neko ko je išao na zapad odjednom promenio svoj pravac i pošao na istok. Ta dva života su suprotna i jedan drugog isključuju. Ko bi hteo da ih sjedini, ili da spoji u celinu deo iz jednog i deo iz drugog, uzalud bi gubio vreme i trud, budući da ne bi imao nikakvog uspeha. Kakva je tu zajednica! Samo oni koji ne razumeju u čemu je stvar, mogu da govore: „Zbog čega tako strogo!“

NEDELJA RASLABLJENOG

Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se šta gore ne dogodi (Jn.5,14). Greh ne pogađa samo dušu, nego i telo. U nekim slučajevima je to vrlo očigledno. U drugim slučajevima to nije tako jasno, premda istina da su bolesti tela sve i uvek od greha, i zbog greha – ostaje istina. Greh se zbiva u duši i odmah deluje na nju čineći je bolesnom. Međutim, pošto je život telu od duše, kod bolesne duše ni život ne može biti zdrav. Nanoseći mrak i tugu, greh ne može blagotvorno uticati na krv u kojoj se nalazi osnova telesnog zdravlja. No, ako se setimo da greh odvaja od Boga koji je izvor života, i čini da čovek dolazi u nesaglasnost sa svim zakonima koji deluju u njemu samom i u prirodi – začudićemo se kako grešnik uopšte ostaje živ posle greha. To je samo po milosti Božijoj koja čeka pokajanje i obraćenje. Iz toga sledi da bolesnik treba pre svakog drugog dela da požuri da se očisti od greha i da svoju savest pomiri sa Bogom. Time će se postaviti osnova za blagotvorno dejstvo lekova. Jedan znameniti lekar nije pristupio lečenju sve dok se bolesnik nije ispovedio i pričestio Svetim Tajnama. I što je bolest bila teža, utoliko je on upornije zahtevao [duhovnu pripremu].

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *