NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grehova svojih (Dap.3,19). Tako govori sveti apostol Petar Judejcima koji su raspeli Gospoda, tešeći ih [mišlju da su greh] učinili iz neznanja. Mi, pak, po drugi put svojim gresima raspinjemo u sebi Gospoda i to ne više iz neznanja. A On nas, kao mnogomilostiv, prima kad se kajemo i iz sveg srca Njemu obraćamo. A to smo mi učinili u Velikom postu. Svako je pristupao Gospodu sa suzama pokajanja zbog grehova svojih. Ukoliko smo iskrenije plakali, utoliko smo snažnije osećali svežinu pomilovanja koja je dolazila od Gospoda, preko ruku i preko razrešne molitve sveštenika. A sada, šta nam ostaje da radimo? Da se čuvamo od novih padova da ne bismo opet upadali u greh raspinjanja Gospoda. Apostol govori da je Gospoda Isusa nebo primilo samo do vremena vaspostavljanja svega (Dap.3,21). Zatim će On ponovo doći i ustrojiti Sud. Kakvim očima će da pogledaju na Njega oni koji su ga proboli! Zar nećemo i mi biti u istom redu sa njima ukoliko prestanemo da prinosimo plodove pokajanja i opet se vratimo na staro.

UTORAK

Koji ne veruje već je osuđen (Jn.3,18). Zašto? Zato što on ostaje u tami iz ljubavi prema njoj, iako oko njega sija svetlost. Mrakoljublje, mržnja prema svetlosti, čini ga potpunim krivcem, i bez navođenja samih dela tame. Ljubav, pak, prema istini onoga koji je oseća izvodi iz tame zablude i privodi ka svetlosti istine. Očigledan primer je sveti apostol Pavle. Iskreni ljubitelj istine, on je iz sve duše, bez ikakvih interesa, bio predan onome što je smatrao istinitim. Kada mu je, međutim, bila ukazana [prava) istina, i to ne u onome što je on smatrao istinitim, on je istog časa napustio sve staro (koje se pokazalo neistinitim) i svim srcem se prilepio novome (koje se na opipljiv način pokazalo istinitim). Isto biva i sa svakim iskrenim ljubiteljem istine. Istina o Hristu je jasna kao dan: traži i naći ćeš. Pomoć odozgo uvek čeka spremna za iskrenog tražitelja. Stoga je [očigledno] da onaj ko ostaje u tami neverja voli tamu, i zbog toga je već osuđen.

SREDA

Sudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo (Dap.4,19-20). Tako su govorili vlastodršcima sveti apostoli Petar i Jovan kada im zabranjivahu da govore o vaskrslom Gospodu Isusu, neposredno pošto su Njegovim imenom iscelili hromog od utrobe materine. Međutim, apostoli se nisu bojali pretnji, jer im očevidnost istine nije dozvoljavala da ćute. „Mi smo videli i čuli i ruke su naše opipale“, kasnije je dodao sveti Jovan (1.Jn.1,1). Oni su očevidci, a očevidci su, po pravilima ljudskog saznanja, najverodostojniji svedoci istine. S obzirom na to, nijedna oblast ljudskog saznanja nema sličnih svedoka. Iako je od tada prošlo osamnaest i po vekova[1], snaga njihovog svedočenja se niukoliko nije smanjila, a time ni očevidnost istine koju oni svedoče. Ako ljudi padaju u neverje – a danas ih je mnogo – padaju ne zbog nečeg drugog, nego usled nedostatka zdravog razmišljanja. Heće da rasude i bivaju privučeni prividima kojima lažnost srca rado pridaje neku verovatnost. Jadne duše! Ginu, uobražavajući da su najzad stupile na pravi put. One se osobito raduju što su prve stupile na tu kolotečinu i postale predvodnice drugima. Međutim, nije velika radost sedeti u društvu nevaljalih ljudi.

ČETVRTAK

I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda (Jn.5,29). Eto čime će se sve završiti! Kao što reke teku svaka u svoje more, tako će i tok života svakoga od nas najzad dospeti na mesto koje mu odgovara po karakteru. I oni koji će vaskrsnuti u život, biće na Sudu. Međutim, Sud će samo da zapečati njihovo opravdanje i opredeljenje na život. Drugi će, pak, vaskrsnuti samo zato da bi čuli osudu na večnu smrt. Život i smrt njihova ogleda se još u ovom životu: jedni čine živa dela, a drugi – mrtva i umrtvljujuća dela. Živa dela su ona koja se vrše po zapovestima uz radost duha i u slavu Božiju, a umrtvljujuća – koja se vrše nasuprot zapovestima, uz bogozaborav i radi ugađanja sebi i svojim strastima. Mrtva dela su ona koja se po izgledu ne protive zapovestima, ali se vrše bez ikakve misli o Bogu i večnom spasenju – samo iz pobuda nekog od oblika samoljublja. Bog je život – život je samo ono u čemu On ima udela. Tako, dakle, put onoga kod koga postoje samo mrtva i umrtvljujuća dela vodi na osudu smrti, a put onoga koji ima živa dela vodi ka sticanju večnog života u Poslednji dan.

PETAK

Zbog čega su sagrešili Ananija i Sapfira? Zbog toga što su zaboravili da Bog sve vidi – i njihova dela i pomisli. Da su se sećali toga da Bog sve vidi, i spolja i iznutra, i to jasnije nego svi ljudi, pa i oni sami, nikad im ne bi palo na pamet da zgreše pred apostolima. Od toga potiču i svi naši gresi i grešne zamisli. Mi se trudimo da naše grehe sakrijemo od ljudskih pogleda i smatramo da smo time nešto učinili. Ljudi nam, ne videći naša dela, odaju poštovanje kao pravednicima, premda se suština naše ništavnosti niukoliko ne menja. Znajući to, neka se svako pita: „Zašto satana u srce moje stavlja da lažem Bogu u lice?“ Oči Njegove, svetlije od sunca, vide i najskrivenije tajne srca: ni noć, ni more, ni podzemlje ne mogu se sakriti od Njega. Cećaj se toga i prema tome upravljaj svoje spoljašnje i unutrašnje ponašanje, makar te i niko ne video. Kada bi Svevideći bio neko nama stran – još bismo se i mogli ravnodušno odnositi prema Njegovom sveznanju. Međutim, pošto je On i Sudija, i pošto sud svoj, po svome sveznanju, nekad izvršuje i pre nego što to mi očekujemo, biti ravnodušan – nije bezopasno. Može biti da je kod Njega već rešeno da se nad nama izvrši sud onoga časa kad pomislimo da se sa svojim gresima još možemo skrivati u tamnoj laži: „Ne vidi Bog“.

SUBOTA

Ono što su ranije Petar i Jovan govorili vlastodršcima, kasnije rekoše i svi apostoli: Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. Bog otaca naših vaskrse Isusa koga vi ubiste obesivši na drvo. NJega Bog uzvisi desnicom svojom za Načelnika i Spasitelja, da dade Izrailju pokajanje i oproštenje grehova. I mi smo Njegovi svedoci ovih reči, i Duh Sveti kojega Bog dade onima koji se njemu pokoravaju (Dap.5,29-32). Kakva iskrenost, punota, određenost i jasnoća ispovedanja! Bog je tako uredio da Raspeti bude Spasitelj naš kroz ostavljenje grehova u pokajanju. A svedoci su – apostoli očevidci i Duh Sveti koji očevidno deluje u njima i u svima koji su poverovali. Ti svedoci i danas svedoče. Govor apostola [nas obavezuje] jednako kao da smo mi sami sve videli i slušali. I Duh blagodati neprestano deluje u svetoj Crkvi preko čuda, obraćenja grešnika i, naročito, preko obnovljenja onih koji marljivo služe Gospodu, kroz njihovo osvećenje i ispunjenje očevidnim blagodatnim darovima. Poslednje daje veću silu prvome, i oba zajedno dovoljno su snažni da izazovu snažno ubeđenje u istinu Hristovu u svim dušama koje su istinoljubive. Neka je blagodarnost Bogu istine koji nam svoju istinu tako očigledno javlja!..

NEDELJA SVETIH ŽENA MIRONOSICA

Neumorne žene! One nisu dale sna očima, ni trepavicama dremanja sve dok nisu našle Ljubljenoga! A muškarci kao da traže čvrsto tlo: idu na grob, vide ga prazna i ostaju u nedoumici šta bi značilo to što ga nisu našli. Znači li to da je kod njih bilo manje ljubavi nego kod žena? Ne, tu je bila ljubav koja rasuđuje, koja se boji pogreške, budući da se radi o ljubavi visoke vrednosti i s obzirom na [prirodu] Onoga na koga se odnosi. Međutim, kada su saznali i opipali, i oni su, ne jezikom kao Toma, nego srcem ispovedali: „Gospod moj i Bog moj“. Tada ih već ništa nije moglo odvojiti od Gospoda. Mironosice i apostoli su obrasci dve strane našeg života: osećanja i rasuđivanja. Bez osećanja život nije život; bez rasuđivanja život je slep – mnogo se troši a proizilazi malo zdravog ploda. Zato treba steći i jedno i drugo. Osećanje neka ide napred i neka pobuđuje; rasuđivanje neka određuje vreme, mesto, način i, uopšte, ustrojstvo bića onoga što srce nagovesti da treba ostvariti. Unutra – srce ide napred, a u praksi – rasuđivanje. No, kad osećanja postanu izvežbana u rasuđivanju o dobru i zlu, možemo se osloniti i na samo srce. Jer, kao što iz živog drveta sami od sebe idu najpre pupoljci, pa cvetovi i plodovi, tako i iz srca počinje da ističe samo dobro koje se razumno taložilo u toku života.


NAPOMENA:

  1. Danas nepunih dvadeset vekova,- Prim. prev.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *