NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Blagovesteći Ovaploćenje Gospodnje, anđeo govori: „Raduj se blagodatna“! Objavljujući pastirima rođenje Hrista Spasitelja, on takođe govori: Evo javljam vam radost veliku! Međutim, obaveštavajući žene o Vaskrsenju Gospoda, anđeo izgovara samo: „Ustade, nije ovde“! On ne dodaje: „Radujte se“, jer će radost sama sobom ispuniti njihova srca čim se uvere da je Gospod zaista ustao. Tada je to uverenje bilo opipljivo: anđeo ga je pripremio, a Gospod ga je svojim javljanjem upotpunio. I radost je kod svih bila neiscrpna! Sada je kod nas sve ukrašeno – i Crkva, i kuće i trgovi. Sve je u odeći radosti, i svi su obuzeti opštom bujicom radovanja. No, ti se potrudi da svoju misao odvojiš od spoljašnjeg i da, sabravši se u srcu, primiš istinu Vaskrsenja u svoj širini, dubini i visini njenoj, kako bi se pokazao radostan ne samo po spoljašnosti, nego kako bi i u sebi samom nosio duh radosti, koji iznutra izvire kao izvor svetle vode koja izbija iz nedra zemlje.

UTOPAK

Judejci su pokušali da svetlost Hristovog Vaskrsenja zamagle maglom laži: „Ukrali su ga učenici“. Međutim, tu niskost je bilo lako savladati, i istina je pobedila. Ipak, ni posle toga vremena vrag ne prestaje sa pokušajima da zamagli sunce Vaskrsenja. Ni to ne treba da nas smućuje! Od oca laži šta bi se moglo očekivati osim laži? On je mnoge od svojih saradnika naučio te su napisali čitave knjige protiv Vaskrsenja. Ta magla je knjigama i rasejana. Vi, pak, ne uzimajte loše knjige pa se nećete pomračiti. Ako se i desi da slučajno naiđeš na takvu knjigu, uzmi kao protivotrovno sredstvo dobru knjigu da bi osvežio glavu i prsa. Postoji, međutim, i druga magla od neprijatelja – u pomislima. Ali, i ona će se odmah razvejati kao dim od vetra putem zdravog hrišćanskog rasuđivanja. Prohodi sa rasuđivanjem sve što se desilo i lako ćeš, kao na svetlosti dana, uvideti da se sve to nije moglo ostvariti ničim drugim do silom Hristovog Vaskrsenja. To ubeđenje će za tebe biti tvrđava sa koje ćeš, utvrdivši se, lako odbijati i pobeđivati neprijatelje istine.

SREDA

Istinu Vaskrsenja razum može dokazivati svojim razlozima na osnovu Pisma, i silu njegovih izvođenja ne može da ne prizna ni neverujući, ukoliko mu nije zaglušeno osećanje za istinu. Vernici, međutim, nemaju potrebu za dokazima, budući da je Crkva Božija prepuna svetlosti Vaskrsenja. I jedan i drugi ukazatelj na istinu je dobar i ubedljiv. Protiv razloga razuma, ipak, mogu da se izrode i istaknu protivrazlozi, a i vera može da se napada i uzdrmava nedoumicama i sumnjama koje dolaze i spolja i iznutra. Zar nema, dakle, tvrde ograde za istinu Vaskrsenja? Ima! Ona će se ispoljiti u procesu istrebljivanja izopačenosti duše i tela, i uspostavljanju početaka novog života putem sile Vaskrsenja, preuzete još u svetom krštenju. Takav čovek će hoditi u svetlosti Vaskrsenja. Njemu će izgledati bezuman svako ko govori protiv Vaskrsenja, kao što će onome koji ide po danu izgledati bez pameti onaj koji govori da je noćno vreme.

ČETVRTAK

Zaista je pun vrline trud onih koji zdravim razlozima pobijaju laž koja se sa naporom diže protiv istine Vaskrsenja. I ti čitaj i naoružavaj se tim razlozima. No, pri svemu tome ne lenji se da u sebi sve više i više načiniš prostora za ulazak sile Vaskrsenja Hristovog. Što se više budeš trudio, sve ćeš više disati vazduhom Vaskrsenja, te će bezopasnije postati sve strele vražje koje se odapinju protiv te istine. Pitaš: „Šta treba da se radi u vezi sa tim?“ Ništa posebno! Budi samo ono što si dužan da budeš po zavetu u koji si stupio svetim krštenjem, koje i jeste naše vaskrsenje. Pljunuo si na satanu i na sva dela njegova: produži da se tako prema njemu odnosiš. Sjedinio si se sa Hristom: ostani sa Njim. Dela tame i svetlosti su poznata. Beži od prvih i trudi se oko drugih. No, čini to bez ikakvih ustupaka, čak i najmanjih, kako bi se u životu držao pravila: nema zajednice svetlosti sa tamom, niti Hrista sa Velijarom.

PETAK

Sveti oci su za neke ljude, slavne po svom hrišćanskom životu, pohvalno govorili da vaskrsoše još pre opšteg vaskrsenja. U čemu je tajna takvog života? U tome što su oni usvojili karakteristične crte života posle vaskrsenja, opisane u reči Božijoj, učinivši ih svojim osobinama. Budući život se predstavlja kao slobodan od svega telesnog: nema ženidbe ni udadbe, nema hranjenja truležnom hranom, a samo telo postaje duhovno. I tako, ko živi kao odrešen od svega telesnog, u sebe prima elemente života posle vaskrsenja. Potrudi se da u tebi zamre sve telesno, i vaskrsnućeš pre opšteg vaskrsenja. Put ka tome ukazuje i apostol kada govori: Po Duhu hodite i pohotu telesnu nećete činiti (Gal.5,16). On uverava da se tim putem zaista može dostignuti očekivano: Ko seje, govori on, u duh, od duha će požnjeti život večni (Gal.6,8).

SUBOTA

U nama postoje dva života – telesni i duhovni. Duh naš kao da je pogreben u telu. Kada počne da vaskrsava, oživljen blagošću Božijom, on se izvlači iz skrivenosti pod telom i pojavljuje u svojoj duhovnoj čistoti, i to deo po deo. Kada se sav izvuče iz te vezanosti kao iz groba, on izlazi u obnovljeni život i sam po sebi postaje živ i delatan. Telo, pak, grob, samo po sebi jeste mrtvo i bez dejstva, premda se zajedno sa duhom nalazi u jednom i istom licu. To je tajna onoga što govori apostol: A gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda (2.Kor.3,17). To je sloboda od truležnosti koja oblaže naš netruležni duh, ili od strasti, koje kvare našu prirodu. Taj duh, koji je stupio u slobodu kod dece Božije, liči na leptira sa krilima punim raznih boja, koji je prhnuo iz svoje čaure. A ovo su divne boje duha: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje (Gal.5.22).

TOMINA NEDELJA

Gospod moj i Bog moj!, uzviknuo je sveti apostol Toma. Osećate li sa kakvom se snagom on uhvatio za Gospoda i kako ga snažno drži? Ni davljenik se ne drži čvršće za dasku koja mu daje neku nadu na spasenje od davljenja. Možemo reći da još ne veruje onako kako bi trebalo onaj ko se ne odnosi tako prema Gospodu. Mi govorimo: „Gospod Spasitelj“, misleći pri tom da je On Spasitelj svih, a apostol govori: „Moj Gospod Spasitelj“. Onaj ko govori: „Moj Spasitelj“, oceća svoje spasenje, koje ističe iz Njega. Osećanje spasenja je srazmerno i osećanju propasti iz koje je Spasitelj izvukao spasenoga. Osećanje pogibli kod čoveka koji po prirodi voli život, a koji zna da sam sebe ne može spasti, prisiljava na iskanje Spasitelja. I kada ga nađe i oseti silu spasenja koja iz Njega izlazi, on se hvata čvrsto za Njega i neće da se odvoji, makar ga zbog toga lišili i samog života. Događaji takve vrste u duhovnom životu Hrišćanina ne zamišljaju se samo umom, nego se zbivaju na samom delu. Kako vera, tako i sjedinjenje sa Hristom, kod njih postaje jako kao život i smrt. Samo takvi iskreno uzvikuju: „Ko će me rastaviti…“!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *