NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (STRASNE SEDMICE)

Gospod ide na dobrovoljno stradanje. I mi treba da idemo sa Njim. To je dug svakoga ko ispoveda da je Hristovim stradanjem postao ono što jeste i da će još dobiti nešto toliko veliko i slavno da ni na um čoveku ne može doći. Kako, pak, ići sa Njim? Razmišljanjem, saosećanjem. Idi mišlju tragom stradajućeg Gospoda i razmišljanjem iz svega izvlači predstave koje bi mogle ganuti tvoje srce i uvesti ga u osećanje stradanja podnetih Gospodom. Da bi se to uspešnije izvelo, potrebno je da sami počnemo da stradamo kroz osetno umanjenje jela i sna i kroz uvećanje truda stajanjem na molitvi i činjenjem poklona. Ispuni sve što čini sveta Crkva i bićeš dobar saputnik Gospodu na putu stradanja.

UTORAK

Sada narod, sveštenici i judejski vlastodršci poslednji put slušaju Gospodnju reč u hramu. A ona je bila sveobuhvatna: obuhvatala je sve prošlo, sve sadašnje i buduće. Pitanjem o Jovanu Gospod nagoveštava da je On istiniti Mesija; pričom o dva sina ukazuje da će Judejci biti odbačeni i na njihovo mesto biti prizvani neznabožački narodi; pričom o vinogradarima govori da odbačene očekuje pogibao; pričom o svadbi sina carevog uči da neće svi koji mu priđu biti dostojni, zbog čega će sa pravom biti bačeni u tamu najkranju; odgovorima na pitanja o danku kesarevom i o prvoj zapovesti, kao i izobličavajućom rečju, određuje karakteristične crte spasonosnog života; najzad, predskazanjima o bedama koje će zadesiti Jerusalim učenicima otkriva tajnu svog Drugog dolaska. Dovoljno bi bilo samo čuti sve to sa pažnjom pa se uveriti da je On istiniti Spasitelj sveta – Hristos, i pokoriti se Njegovim zapovestima i učenju. I do danas čitanje glava Jevanđelja o svemu što se desilo na taj dan jeste najdelotvornije sredstvo za oživljavanje vere u Gospoda. Pomoću njih Hrišćanin može, dolazeći do pravog saznanja, podgrevati revnost i pokazati da veruje u Gospoda ne samo rečima nego i na delu.

SREDA

Gospod je ćutao u sredu i četvrtak do večeri, da bi se tada obratio učenicima rečju kojoj nema ravne ni u ljudskim ni u Božanskim pismima. Po ukazanju Crkve, sada iz usta Gospodnjih slušamo ukazanje da ne ometaju pomazivanje mirom, budući da se
time [Njegovo telo] priprema za smrt. Pred Njegovim očima je još samo smrt – tj. završna tajna Njegovog dolaska na zemlju radi našeg spasenja. Udubimo se i mi u sagledavanje te tajanstvene smrti da bismo izvukli blagu nadu za spasenje duša naših, obremenjenim mnogim gresima. Udubimo se, kako bismo stekli nadu, jer inače ne znamo gde bismo našli mira od mučenja razbuđene savesti i kako bismo se odbranili od svesti o pravednosti Suda Božijeg nad nama, tako strašnog i neizbežnog.

ČETVRTAK

Blagovesti i ustanovljenje Tajne Tela i Krvi. Kakvo sjedinjenje! Mi se pričešćujemo istinitim Telom i istinitom Krvlju Hristovom – onim istim koje je u Ovaploćenju primio od prečiste krvi Prečiste Djeve Bogorodice. U Ovaploćenju koje se dogodilo u trenutku Blagovesti, položena je osnova Tajne Tela i Krvi. Ovim poklapanjem praznika Blagovesti sa Velikim Četvrtkom, Hrišćani se podsećaju da treba da poštuju Presvetu Bogorodicu kao istinitu Majku svoju – ne samo kao zastupnicu i molitvenicu nego i kao hraniteljku. Deca se hrane majčinim mlekom, a mi se hranimo Telom i Krvlju, koji su od Presvete Djeve Bogorodice. Hraneći se tako, mi pijemo istinsko mleko iz njenih grudi.

PETAK

Raspeće Hrista Gospoda i sabor arhangela Gavrila! Novo utešno poklapanje! Gavril predskazuje rođenje Preteče; Gavril blagovesti Djevi; on verovatno objavljuje i radost o rođenju Spasitelja (pastirima); niko drugi nije ni ženama javio o Vaskrsenju Hrista Gospoda. Na taj način Gavril je donosilac i vesnik svake radosti. I raspeće Hristovo je radost i uteha svih grešnika. Grešnik koji je došao do osećanja svoje grešnosti i saznanja o svepravednosti Božijoj, nema gde da se sakrije osim pod senkom Krsta. Tu on postaje svestan da mu nema oproštaja sve dok sam ne stane pred Gospoda sa svojim gresima i sa suzama zbog njih. Jedino spasenje za njega nalazi se u krsnoj smrti Gospodnjoj. Jer, na Krstu je pocepana obveznica svih grehova. I svako ko to primi sa punom verom, postaje učesnik tajne pomilovanja. Sa sazrevanjem te vere sazreva i uverenost u pomilovanje i, ujedno, uteha od osećanja stupanja u stanje pomilovanja na sve vekove. Krst je izvor radosti, jer grešnik verom iz njega pije utehu pomilovanja. Tako je on svojevrsni arhangel koji blagovesti radost.

SUBOTA

Gospod telom u grobu spava. Dušom je, pak, sišao u ad, propovedajući spasenje duhovima koji obitavaju u njemu. Starozavetni sveti nisu bili u raju, premda su imali utešnu veru da će u njega biti uvedeni čim na zemlju dođe Obećani, tj. Onaj čijom verom oni življahu. Njegov dolazak predskazao je Preteča. I kad je Gospod sišao, svi verujući su se prilepili uz Njega i Njime bili uzvedeni u raj. No, i taj raj je samo predvorje pravoga raja, koji treba da se otkrije posle sveopšteg vaskrsenja i Suda. U tom privremenom raju blaženstvuju i svi novozavetni sveti, i čekaju još veće i savršenije blaženstvo u budućem veku, u novom nebu i novoj zemlji, kada će Bog biti sve u svima.

SVETLO HRISTOVO VASKRSENJE

Pasha, Gospodnja Pasha! Gospod nas je svojim Vaskrsenjem od smrti priveo životu. I gle, ovo Vaskrsenje anđeli pevaju na nebesima, videvši u licu Gospoda Iskupitelja svetlost ugotovljene slave obožene ljudske prirode, u koju će se, silom Njegovog Vaskrsenja, obući svi oni koji istinski veruju u Njega i koji mu se iz sve duše prilepljuju. Slava, Gospode, preslavnom Vaskrsenju Tvome! Anđeli pevaju i raduju se sa nama, predviđajući ispunjenje svoga hora. I nas Gospode udostoj da Te vaskrslog slavimo čistim srcem, videći u Tvome Vaskrsenju prekid truležnosti koja nas je izjedala, sejanje novog presvetlog života i zrak buduće večne slave, u koju si Ti kao preteča već ušao Vaskrsenjem nas radi. Ne samo ljudski, nego ni anđelski jezik nije u stanju da objasni neizrecivu milost Tvoju prema nama, preslavno vaskrsli Gospode!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *