NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (5. NEDELJE POSTA)

Oči su Gospodnje na svakom mestu, gledajući zle i dobre (Prič.15,13). O, kad bi se ovoga uvek sećala razumna tvar! Tada ne bi smela ne samo grešiti javno i predavati se telesnim izlišnostima, već ni u unutrašnjosti, u pokretima srca, ne bi dopustila ništa što Bogu nije ugodno. Stajala bi ona tada kao vojnik pred carem na bojnom polju, sa svom pažnjom i strogošću prema sebi, kako ne bi ispalo da zna svoju dužnost i kako zbog toga ne bi potpala pod gnev i kaznu carevu. Dužnosti su njene zapovesti Božije, koje određuju način mišljenja koji joj je svojstven, a i to kakva je dužna da bude u svojim osećanjima i raspoloženjima. U svemu tome bila bi ona tada u potpunosti ispravna.

UTORAK

Pakao i pogibao su [otkriveni] pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih (Prič.15,11). A grešnik misli da ga niko ne vidi i, sakrivajući se od ljudskih očiju noćnom tamom ili pustim mestom, smatra da ga niko ne primećuje. No, oko Božije je sve videlo; i anđeo hranitelj i savest su bili svedoci. Jednog dana ćeš stati na Sud i tada će se sve sakriveno izneti na videlo. Biće izvedeni nepotkupljivi svedoci – i ti ćeš umuknuti. Prigovori neće moći da se stavljaju. Jedino sredstvo da se izbegne takva krajnja opasnost jeste – pokajanje. A vrata ka njemu su uvek otvorena. Požuri da uđeš dok još nije došao čas, vreme čijeg dolaska je neizvesno, i koji će označiti kraj tvojim gresima i svakoj nadi na pomilovanje.

SREDA

Put k životu ide gore razumnome, da se sačuva od pakla ozdo (Prič.15,24). Svima je poznato šta je pakao, i da u njega svako može dopasti zbog svojih dela. Međutim, ne sećaju se svi toga i ne žive ispravno u toj meri da bi bila vidna njihova briga o izbavljenju od pakla. Mnogi žive na sreću, misleći: „Može biti da ćemo nekako izbeći pakao“. No, gde je tu naš razum? U pojedinačnim zemaljskim delima još se može i bacati kocka. Međutim, kockanje u tako odlučujućem delu, koje se u vekove vekova više ne može izmeniti, pokazuje nerazumnost u najvišem stepenu. Ne nadimaj se razume svojom razumnošću kad se toga ne sećaš i kad nam ne nudiš misli o životu kojima bismo se, uklonivši se od ada, spasli.

ČETVRTAK

Oholost dolazi pred pogibao (Prič.16,18). Dakle, radi se o tome da treba da odbijamo zle misli, ako ne želimo da padamo. Međutim, o čemu se vodi najmanja briga? Baš o mislima. Njima se dozvoljava da se propinju koliko i kako hoće. Niko ne misli da ih treba ukrotiti i usmeriti ka nekom korisnom i razumnom zanimanju. I tako se u toj unutrašnjoj gužvi prikrada đavo i polaže u srce zlo, obmanjuje ga i podstiče na rđavštinu. I sam ne primećujući kako, čovek postaje spreman na zlo. I njemu ostaje – ili da ispuni zlo koje je skovano u srcu, ili da se bori. No, teško nama što se ovog drugog gotovo niko ne laća, nego [gotovo] svi, kao vezani, idu ka zlu.

PETAK

Duše pravednika su u ruci Božijoj (Prem.Sol.3,1). A u čijoj su ruci duše grešnika? Spasitelj je govorio apostolima da ih satana iska kako bi ih vijao kao pšenicu, tj. kako bi ih skrenuo sa pravoga puta, uzeo u svoje ruke i činio sa njima šta hoće. Zbog toga su svi koji se udaljuju od Gospoda u rukama satane i on ih vije i kovitla kuda hoće. Grešnicima se stalno vrti u glavi jer im đavo, motajući ih tamo i ovamo, ne da da dođu k sebi. Čim samo primeti da je neko počeo da se premišlja o svom stanju, on još jače počinje da ga trese kako bi mu se opet smutilo u glavi i misli mu se rasejale.

SUBOTA

Gospod je upitao apostole šta misle o tome ko je On. Kroz ličnost apostola Petra, oni su odgovorili: Ti si Hristos (Mk.8, 29). To ispovedanje nije sazrelo odjednom. Međutim, kada je jednom sazrelo i nastanilo se u dubini srca, ono je postalo izvor njegovog usmeravanja. Ono je bilo donekle pomračeno smrću Gospoda, ali ne i pokolebano. Budući vaskrsnuto u još većoj meri Vaskrsenjem Gospodnjim, ono je podsticalo apostole da tokom čitavog života propovedaju celom svetu. I kod svakog verujućeg postoji trenutak kada on iz sve svoje snage kaže: „Ti si Hristos, Gospod moj i Spasitelj. Ti si spasenje moje, svetlost moja, sila moja, uteha moja, nada moja i život večni“. Tada se dešava sa njim isto što i sa apostolom koji je uzvikivao: „Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove!“. Slično njemu, on počinje da se „prinuđava“ na sve ono što je ugodno Hristu Gospodu, dok ne dospe u meru rasta punote Njegove.

PETA NEDELJA POSTA

Čuvši da je Spasitelj u Simonovom domu, grešnica je došla i donela alavastar mira. Stavši kod nogu Gospoda, počela je da plače i da svojim suzama omiva Njegove noge, otirući ih svojom kosom, celivajući i pomazujući ih mirom (Lk.7,30-39). Ona ništa ne govori, već samo dela, svojim ponašanjem pokazujući najnežniju ljubav prema Gospodu. Zato je i bilo rečeno za nju: Opraštaju joj se gresi jer je veliku ljubav imala. O, kad bi i mi manje govorili, a više radili i svojim delima pokazivali svoju ljubav prema Gospodu! Reći ćeš: „Kad bi On sam bio tu, ja bih odmah bio gotov da sve učinim za Njega“. Pa? On i jeste tu nevidljivo svojom Ličnošću, a vidljivo u svim Hrišćanima, najviše u onima koji traže pomoć. Nevidljivog Gospoda sa ljubavlju pomazuj umno-srdačnom molitvom, a za vidljivog čini sve što ti je moguće putem pomaganja potrebitima. Tako ćeš delati za Boga.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *