Мисли, осећања – како их познати?

Питање:
Помаже Бог, како човек може знати да ли је неко осећање у њему последица прелести, а не благодати Божије? Да ли постоји искуствени, опитни начин да се утврди право порекло било ког душевног стања, или сазнања тј. мисаоног настројења? По речима апостола и многих св. отаца, хришћанин војује против моћних, невидљивих непријатеља који располажу оружјима недоступним човеку, те је због тога борба против њих веома тешка и мукотрпна, а без честог призивања Господа свакако осуђена на неуспех. У светоотачкој литератури често се каже да се „по плодовима познаје“ ко стоји иза осећања и мисаоних покрета у човеку. То ме понекад збуњује, обзиром да се за нечастивог и његове слуге каже да могу узети обличје светлости, као и чињеница да су многи искусни монаси и духовници падали у оваквим искушењима – било да се ради о конкретним визијама појава из духовног света (што, хвала Богу, нисам имао прилике да дозивим) , или о стварима које сам претходно поменуо, тј. о осећањима и мислима унутар човека. Један св. отац каже да присуство злог духа, ма какву светлост и топлину наизглед показивао, увек доноси неспокој у срцу човековом. Мислим да сам то прочитао у књизи архимандрита Тадеја Витовничког. Поздрав свима и свако добро од Господа.
Дејан


Одговор:
Драги Дејане, Три су могућа узрока разних мисли, стања и осећања у човеку: – Господ
– Сам човек
– ђаво Човеку неискусном у духовном животу свака мисао, свако осећање, све изгледа као лично његово, јер није обучен и не разликује шта долази од Бога, шта од њега самог а шта од непријатеља – ђавола. Како се обучити и спасити од овога, како избећи замке? Мислим да о томе има сасвим довољно у Светом Писму и у делима светих Отаца и да је све тамо лепо објашњено. Ако препознајемо Свето Писмо као Божију реч, ако имамо осећаја за светињу и познајемо укус Јеванђелске науке, онда би следствено томе морали да препознајемо и шта није од Бога, шта је несвето, нечисто, лажно и варљиво, шта се противи Јеванђељу.
Пре свега, човек се мора озбиљно, трезвено и доследно држати Христове науке и вере у Бога. Ако тако ради, избећи ће многе замке. Ако у Библији пише: љуби Господа и ближњег, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца и мајку, и т.д. значи да најпре то треба озбиљно схватити и тако поступати. А Господ никада није оставио праведника и онога који Га тражи. Ми се сами, својим моћима и знањем, не можемо спасити од замки лукавога, али нас зато Господ спасава од њих. Шта мислиш, када нас Господ неби до сада спасавао, да ли би данас били овде где јесмо? Ја мислим бар да ја не бих. Зато, остави бригу о таквим стварима и брини се о спасењу.
Ниси ми ништа писао о томе шта чиниш да појачаш трезвеност и духовну будност? Да ли се редовно исповедаш, причешћујеш, да ли се молиш и постиш онако како Црква прописује? Помоћу тих средстава ми се ослобађамо замки нечастивог.
Благослов од Бога ти жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *