Мисли о окончању живота

Питање:
Поштовани, Пре нешто више од две недеље десило ми се нешто страшно за мене, успаничио сам се из чиста мира и пало ми је на памет да дигнем руку на себе што је грех над греховима, елем отишао сам код свештеника да ми очита молитву продив демона и то је у реду. Сада са времена на време поготову пред спавање ухвати ме узнемиреност и опет имам мисли да наудим себи. Непрекидно понављам Исусову Молитву и молитву Господе одагњај смутње од мене, помазујем се и Богојављанском водицом. Два-три дана још и буде добро онда опет нечисте мисли и велики страх. Молио бих Вас за савет шта да радим да се ослободим оваквих мисли. Унапред благодарим на савету
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Из искуства Светих Отаца знамо да ђаво има обичај да нас напада у тешким околностима, да би нам отежао живот што је више могуће, и тако нас гурнуо у очајање. Уколико човек предуго пребива у очајању, ђаво почиње да му намеће и мисли о окончању живота као о наводно једином излазу из свих тих проблема. Разни страхови обично долазе када вера човекова није довољно јака. Надањем у Бога и ослањањем на Бога ћете задобити сигурност која ће одогнити страхове. У Јеванђељу јасно пише: „ Овај род се изгони само молитвом и постом“. Молитва, пост, редовно исповедање и причешћивање ће Вам помоћи да се оградите Божијом силом од које демони беже. Страх који имате се најбоље отклања ако човек живи по Божијем Закону.
Поздравља Вас, о.Саша

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *