NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Molitva se temelji na veri
 
Molitva se temelji na veri: ja verujem da je Bog, pred kojim izgovaram svoju molitvu; Svedržitelj, koji drži na dlanu svu tvorevinu i koji je dao razne vrste glasova stvorenjima radi njihovog unutrašnjeg uzajamnog opštenja, a Sam nema potrebu ni za kakvim glasom; ja se nadam da moja molitva dolazi do Njega, ili bolje reći, pravo od srca prelazi u Njegove uši. Tako se i prepiska sina sa ocem ili majkom, braćom i sestrama, oca sa decom, prijatelja sa prijateljem, koji su udaljeni jedni od drugih, zasniva takođe na veri. Oni su uvereni da kada pišu pisma postoje i žive ta lica, kojima oni pišu; nadaju se da će pisana reč dospeti do njih, da će da proizvede u njihovoj duši, odgovarajuće pismu predstave, misli, osećanja i oni će da odgovore na pismo shodno njegovom sadržaju. Tako se mi i u životu rukovodimo, u mnogo čemu, verom i nadom: tim više, mi u odnosu na duhovni svet, treba da idemo, do kraja vremena, verom, a ne gledanjem (2. Kor. 5, 7).
Razgovarajući sa bilo kojim čovekom, mi smo uvereni da nas on čuje bez obzira na rastojanje, koje nas deli, a nekada je ono vrlo značajno; uvereni smo zato što dobijamo od njega odgovarajuće odgovore, i naše reči izazivaju u njegovom srcu ista shvatanja i raspoloženja kao i kod nas. Ili, mi govorimo na brojnom skupu i uvereni smo da nas ceo skup odjednom čuje, i ako naše reči idu od srca, onda one padaju takođe na srca slušalaca i izazivaju u njima dobre misli i duševna raspoloženja. Tako, razgovarajući u molitvi sa Bogom ili sa Svetima, mi treba da budemo, bez najmanje sumnje, uvereni da će se naše reči, koje su od srca izrečene, čuti (ne govorim o Bogu, Koji je svuda i sve zna, i samo srce naše), ne samo onako kako živi ljudi čuju naše reči, nego i mnogo bolje, radi jednostavnosti svojstvenoj svetu duhovnom, i na naše molitve dobiće se odgovori sa većom lakoćom, mudriji i korisniji, nego odgovori zemaljskih lica na naše molbe, po toj istoj jednostavnosti i bogoprosvećenosti nebesnih žitelja. To treba smatrati za istinu, kojoj nisu potrebni dokazi, za najobičniju stvarnost. Kao što smo u prvom slučaju svi uvereni iz iskustva, da su drugi čuli naše reči, tako je i ovde..
Moleći se Bogu, treba sticati tako čvrstu i nepokolebljivu veru, da bi posumnjati u bilo šta, predstavljalo teškoću, čak nemogućnost, a za to treba imati u srcu kao napisane reči: jer je sve moguće Bogu (Mk. 10,27); još treba imati i živo ubeđenje da Gospod sve ispunjava, da je Njegova suština ljubav i dobrota; da je Njegovo delo a i suština: da stvara, da daje, ukazuje milost, štedro nagrađuje, ispunjava naše molbe. I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete (Mt. 21, 22; Mk. 11,24). Još treba biti jako pažljiv prema svom srcu, da ono ne bi lagalo, da bi svaka reč izlazila iz njegove dubine, kako je kazano: iz dubine vičem k Tebi, Gospode (Ps. 129,1)! tj. treba se u najvećoj meri starati o istinitosti molitve, o takvoj iskrenosti, koja čini tvojima sve reči molitve, koje je sastavio neko drugi, smatrati istinskom svaku reč molitve.
Veruj čvrsto u ostvarivost svake reči, posebno one koja je izgovorena za vreme molitve, pamteći da je Uzročnik reči Bog-Reč, da se sam Bog naš, kome se klanjamo u Trojici, izražava u tri reči ili imena: Otac, Reč i Sveti Duh; da svakoj reči odgovara biće, ili svaka reč može da bude biće ili delo. Sa strahopoštovanjem se služi rečima i poštuj ih. Zapamti da je kao ipostasna Reč Božija Sin Božiji svagda sjedinjen sa Ocem i Duhom Svetim, tako i u rečima Svetog Pisma, ili u molitvi, ili u pisanjima bogomudrih otaca učestvuje, po svojoj svudaprisutnosti, Otac kao vrhovni Razum, Njegova stvaralačka Reč i Izvršitelj Duh Sveti. Zato ni jedna reč nije prazna, no ima, ili treba da ima, u sebi svoju silu, i teško onima koji praznoslove, jer oni će dati odgovor za praznoslovlje. Jer u Boga sve je moguće što reče (Lk. 1, 37), to je uopšte svojstvo reči sila i njena izvršivost. Takva ona treba da bude u ustima čoveka.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *