МИСЛИ О МОЛИТВИ
Када се привикаваш на познате молитве
Када ми први пут или ретко читамо некакве молитве, тада због тога што су нам нове читамо их радо и са јаким осећањем, али касније, што их чешће понављамо, то мање осећамо радости у њима; оне престају да нас занимају и ми себе са тешкоћом приморавамо да их читамо са ранијим осећањем. Против тога, што се тиче молитава, потребно је следеће: Треба си представљати као да први пут читамо прекрасне молитве, на које смо навикли и које су нас тако јако занимале у прво време, када смо почели да их читамо; удубљивати се срцем у сваку реч и ценити сваку реч. Та појава у нашој души је последица првородног греха последица наше првобитне неистрајности у истини. И до сада не можемо непоколебљиво да се учврстимо у истини: само што станемо, а затим се убрзо и поколебамо у њој. Тако често бива у односу на молитву, тако бива и у односу на веру, у дружењу са људима, у љубави према Богу и ближњем, и врлини уопште: свуда се показујемо неистрајни у истини.
Када се молиш Богу познатим молитвама, на које се навикаваш, говори у срцу: Господе! Ти си увек један и непроменљив. Моје срце се мења и хлади према речима молитве, међутим, снага њихова је иста као што си Ти вечно Онај Који јеси.
Осећате ли неку силу из речи Светог Јована у тексту ове књиге, у сваком реду, у сваком слову?
“Сумња – то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити?
И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. ” О, Боже, како снажно и лепо речено, тачно и једноставно.