NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Crkvena molitva
 
Da bi hrišćanin živeo hrišćanskim životom i da se ne bi u njemu potpuno ugasio život duha, njemu je neophodna kako domaća tako i saborna molitva. Neophodno je da se sa verom, razumevanjem, usrđem posećuje Bogosluženje u hramu, kao što je neophodno dolivati ulje u kandilo, da bi gorelo i da se ne bi ugasilo. Nakon što molitva postane iskrena, ona biva vatrena pri uzdržanju. Osim toga zbog neophodnosti održavanja hrišćanskog života u sebi ili topline vere, nade i ljubavi, potrebno je uzdržanje i post. Ništa tako lako ne gasi u nama duh vere kao neuzdržanje, lakomost, presićenost i rasejan, razuzdan život.
Blagodarim Majci Crkvi što mi je ukazala u jektenijama čemu da se molim jer ne znamo zašto ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas, u jektenijama, uzdisajima neiskazanim (Rim. 8, 26). Slava blagodati Svetoga Duha Utešitelja! Verujem da On, po obećanju Spasitelja, prebiva s nama uvek i upućuje nas na svaku istinu i ne dopušta da dođu do zablude oni koji usrdno i smireno ištu pravdu Božiju. Zašto mi svoje molitve počinjemo molitvom Caru Nebeskom Duhu istine? Zato što je On učitelj molitve i Darodavac molitve, On, koji prebiva uvek sa nama i deluje u svetu. Blagodarim Ti Gospode Isuse, jer radi Tebe i Sveti Duh dođe u svet!
Kada bi se svi pastiri ili sveštenoslužitelji, crkvenoslužitelji[1] i pastva molili Bogu iskreno i složno, jednodušno, molitvama kakve nam izgovara naglas ili nam tajno savršava Crkva šta sve ne bismo izmolili od Boga? Kakva bismo sve dobra imali, od kakvih sve grehova i strasti, od kakvih zala, beda i napasti se ne bi izbavili? Te molitve su najmudrije, najkorisnije, najbogougodnije, najsilnije, kadre da priklone Gospoda na svako milosrđe. Da nam Gospod svima da da mu se molimo jednodušno, iskreno, silno, bez slabljenja.
Naše svešteno i crkvenoslužiteljno delanje je da ponavljamo jedne te iste molitve, mada veoma raznovrsne, počev od molitve „Oče naš“, kao i delanje svih uopšte. Potom da izvršavamo jedne te iste zapovesti moralnog zakona, jer duša se ne utvrđuje različitošću molitava, nego njihovim ponavljanjem i uvođenjem u naše misli, u naše srce, i našu volju, ili u delovanje u toku celog našeg života.
Molitva je duhovno disanje. Moleći se, mi dišemo Duhom Svetim: moleći se u Duhu Svetome (Jd. 1, 20). I tako, sve crkvene molitve su disanje Duha Svetoga, kao duhovni vazduh i ujedno i svetlost, duhovni plamen, duhovna hrana i duhovna odežda.
 


 
NAPOMENE:

  1. Čteci i svi koji služe u crkvi a nisu u sveštenom činu
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *