МИСЛИ О МОЛИТВИ

МИСЛИ О МОЛИТВИ
 
ПРЕДГОВОР
 
Шта је то светитељство? Ко су светитељи? Одакле долази одсјај који даје тон њиховом лицу и неугасиви ореол који их заувек прати? Задивљујуће сведочанство о томе и о будућем веку остављено је и сачувано у светоотачком предању наше Свете Апостолске и Православне Цркве. А када је у питању наше новије време Свети и Праведни Јован Кронштатски, огњени стуб што се у небеса диже са земље Руске, један је од без сумње најчешће помињаних, цитираних и најуваженијих проповедника и сведока васкрслога Господа Христа. За живота земног, многи су га поштовали као великог угодника Божијег. Чуда која је учинио о томе сведоче. Ваистину је он изабраник Божији. Ваистину је он праведник и заступник наш пред Богом. Читавог се живота трудио да извршава заповести Божије. “Он је био и остао Цркве духовник побожни”. Због тога његова молитва и беше чудотворна. Беше он оваплоћење милосрђа, свакога је волео, свима је помагао. Спуштао се до свакога настојећи да људе избавља од падова грешних и да их обогаћује даровима духовним. Иако изузетан по свом начину живота, попут Светог Антонија Великог, сходно својим талантима, угледао се на врлински живот свих од памтивека Богу угодивших. Чудотворац и прозорљивац који је видео оно шта је у онима који му долазе, какав је њихов живот и који свакоме даде спасоносне савете, пред крај овоземног живота постаде већ пророк, који предвиђа несреће будуће, ако не дође до покајања и поправљања живота.
Писао је о молитви, вери, Светој Литургији, о свим хришћанским врлинама, Светим Тајнама и о животу уопште као мало ко пре и после њега. Преселивши се у Царство Небеско пред свима заблиста, задоби лик светитеља и заступник је оних који му се за помоћ обраћају. Са свима Светима слави Творца и наслађује се радошћу неизрецивом.
Таквог угодника Божијег само делимично представља чудесна и необична књига која је пред нама. Необична јер је настала на необичан начин, тако што су поједини одељци о молитви из дневника Светог Јована “Мој живот у Христу” преузети, распоређени и систематизовани по одређеним темама и тек пре неку годину (2000 год.) у таквом виду представљени широј читалачкој јавности.
Дневник “Мој живот у Христу” је несумњиво једно од најаутентичнијих православних штива и то оне врсте дела која представљају прву и најчешћу асоцијацију када се помене велико стародревно правило – упознај самог себе. А по личном сведочењу Светог Јована у том правилу садржавао се сав његов живот. Распон у коме су настали списи поменутог дневника широк је четрдесетак година. Тако да занимљива идеја и задатак Руског издавача ове књиге да од постојеће разасуте грађе формира нову посебну књигу није био ни мало лак, иако смо уверени да би тај подухват, да се на њега у оно време одлучио сам Свети Јован, био много боље обављен, односно, да би он сам постојеће списе много боље, целисходније и сврсисходније уобличио и систематизовао у посебну књигу. Но, како било да било, и овакво издање нуди неисцрпну ризницу поука, савета, тумачења, молитава и созерцања. А све то за основ и темељ има лично, живо искуство самог Светог Јована Кронштатског, што даје посебну димензију која происходи из светачког ауторитета аутора списа, од којих је и сачињена ова књига.
Имајући у виду све специфичности у вези настанка ове књиге налазимо за потребно да изнесемо следеће напомене: иако у свом другом делу књига садржи не мали број молитава због чега је од руског издавача цела књига добила назив “Молитвослов”, имајући на уму целокупни контекст и структуру садржаја сматрамо да би најодговарајући назив књиге био “Мисли о молитви” као што смо и ставили у овом српском издању. У том контексту битно је још напоменути да књига не представља молитвеник по коме би се могло обављати молитвено правило, већ наведене молитве би се могле узети као допуна личном, од духовника благословеном, правилу. Врло важно је напоменути да књига која је пред нама не представља штиво чији би се поједини одељци могли одвојено и нерасудљиво тумачити и у свом свакодневном животу примењивати, не имајући у виду целокупан садржај који се налази у овој књизи. На пример, у поднаслову О јутарњој молитви наведена је једна молитва Светог Јована но то не значи да се тиме обавља и завршава јутарње молитвено правило, што се види из других одељака у којима се по могућности препоручује дуготрајна и непрестана молитва уз речи “Господ не оставља оне који се труде и дуго стоје за Њега и сразмерно обиљу истинских речи њихових молитава, шаље у њихову душу обиље духовне светлости, духовне топлине, мира и радости… а ако ко не може да издржи дуге молитве боље је да се моли краће, али са ватреном душом”.
Слична напомена важи када је у питању поднаслов о Вечерњем правилу где стоји: “Како лако и брзо може да нас спаси Господ! У трен ока, неочекивано, неприметно. Често сам у току дана био велики грешник, а увече после молитве, одлазио сам на починак оправдан и бељи од снега благодаћу Духа Светога…” Овде треба знати да Свети Јован као човек који је удостојен великих благодатних дарова Божијих сматра себе великим грешником у оним данима у којима је, по мерилима обичног света, починио и ситне грехе у мислима и осећањима. Такође у вези са овим треба имати у виду и друге одељке у којима светитељ подстиче и себе и све људе на непрестано извршавање заповести Божијих и стражење над својом душом, срцем, умом и целокупним бићем, живећи и крећући се непрестано у Богу (ср. Д. Ап. 17, 28), предајући цео свој живот вољи и говорећи: “Јер је мени живот Христос а смрт добитак” (Фил. 1, 21). У светлу тих речи могу правилно да се разумеју и претходно наведене речи “како лако и брзо може да нас спаси Господ”… У том смислу могу и да се разумеју и наведене речи: “Снага молитве је, на пример, отварати и затварати небо, претварати огањ у росу…” а на другом месту као да појашњава па каже: да онај који се моли Господу, Мајци Божијој, Анђелима и Светитељима треба пре свега да се побрине о исправљању свог срца и свог живота и да им подражава, а затим додаје: “будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36); будите свети јер сам ја свет” (1 Пет. 1, 16). Таквих и сличних примера могло би се навести још, но за све њих важи иста напомена, ништа не одвајати од целокупног садржаја и тако доносити погрешно тумачење онога што је понуђено као средство за духовно узрастање, усавршавање и спасење.
Посебна занимљивост која се може приметити при исчитавању ове књиге, иако се сви одељци односе на молитву, јесте та да ти одељци обилују многобројним и различитим саветима и упутствима о непрестаној молитви, о истинитости молитве, искрености, усрдности, истрајности, вери, сумњи, маловерју, о срцу, ватрености душе, ревности, преданости Богу, смирености, покајању, праштању, трпљењу, послушностима, самопринуђивању, о сплеткама демонским, о убрзаној или споријој молитви, о дужој или краћој молитви, о молитви својим речима или за све људе, о молитви пред иконама, о љубави према Богу и човекољубљу итд. Па би се могло помислити: ко то све може да има на уму за време молитве, у једном тренутку или магновењу?!
То све писано у дугом временском периоду представља духовно непроценљиво благо које нам као какви светионици указују пут, када нас витлају буре различитих искушења, ка јединој сигурној луци Господу нашем Исусу Христу. Дакле према човековим различитим стањима и унутрашњим духовним расположењима, сходно тренутним потребама, може се прибегавати једној или другој поуци. Отуда се некада ставља акценат на веру, некада на смирење… а некада на љубав.
Знајући да је и наше поколење гладно и жедно Бога живога али и раслабљено и изложено многобројним искушењима и саблазнима предлажемо вам ову књигу не на читање него на исчитавање желећи вам макар део оне ревности, усрдности, радости, усхићења и одушевљења којим је дисао Свети Јован Кронштатски. Нека би Бог заступништвом Светог Јована који је свим срцем и свом душом служио своме Господу приневши се на жртву живу и нас удостојио Царства Небескога где нема туге, болести и жалости. Амин.
 
О Крстовдану
септембра месеца 2003. године
Рецензент