NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

MISLI O MOLITVI
 
PREDGOVOR
 
Šta je to svetiteljstvo? Ko su svetitelji? Odakle dolazi odsjaj koji daje ton njihovom licu i neugasivi oreol koji ih zauvek prati? Zadivljujuće svedočanstvo o tome i o budućem veku ostavljeno je i sačuvano u svetootačkom predanju naše Svete Apostolske i Pravoslavne Crkve. A kada je u pitanju naše novije vreme Sveti i Pravedni Jovan Kronštatski, ognjeni stub što se u nebesa diže sa zemlje Ruske, jedan je od bez sumnje najčešće pominjanih, citiranih i najuvaženijih propovednika i svedoka vaskrsloga Gospoda Hrista. Za života zemnog, mnogi su ga poštovali kao velikog ugodnika Božijeg. Čuda koja je učinio o tome svedoče. Vaistinu je on izabranik Božiji. Vaistinu je on pravednik i zastupnik naš pred Bogom. Čitavog se života trudio da izvršava zapovesti Božije. „On je bio i ostao Crkve duhovnik pobožni“. Zbog toga njegova molitva i beše čudotvorna. Beše on ovaploćenje milosrđa, svakoga je voleo, svima je pomagao. Spuštao se do svakoga nastojeći da ljude izbavlja od padova grešnih i da ih obogaćuje darovima duhovnim. Iako izuzetan po svom načinu života, poput Svetog Antonija Velikog, shodno svojim talantima, ugledao se na vrlinski život svih od pamtiveka Bogu ugodivših. Čudotvorac i prozorljivac koji je video ono šta je u onima koji mu dolaze, kakav je njihov život i koji svakome dade spasonosne savete, pred kraj ovozemnog života postade već prorok, koji predviđa nesreće buduće, ako ne dođe do pokajanja i popravljanja života.
Pisao je o molitvi, veri, Svetoj Liturgiji, o svim hrišćanskim vrlinama, Svetim Tajnama i o životu uopšte kao malo ko pre i posle njega. Preselivši se u Carstvo Nebesko pred svima zablista, zadobi lik svetitelja i zastupnik je onih koji mu se za pomoć obraćaju. Sa svima Svetima slavi Tvorca i naslađuje se radošću neizrecivom.
Takvog ugodnika Božijeg samo delimično predstavlja čudesna i neobična knjiga koja je pred nama. Neobična jer je nastala na neobičan način, tako što su pojedini odeljci o molitvi iz dnevnika Svetog Jovana „Moj život u Hristu“ preuzeti, raspoređeni i sistematizovani po određenim temama i tek pre neku godinu (2000 god.) u takvom vidu predstavljeni široj čitalačkoj javnosti.
Dnevnik „Moj život u Hristu“ je nesumnjivo jedno od najautentičnijih pravoslavnih štiva i to one vrste dela koja predstavljaju prvu i najčešću asocijaciju kada se pomene veliko starodrevno pravilo – upoznaj samog sebe. A po ličnom svedočenju Svetog Jovana u tom pravilu sadržavao se sav njegov život. Raspon u kome su nastali spisi pomenutog dnevnika širok je četrdesetak godina. Tako da zanimljiva ideja i zadatak Ruskog izdavača ove knjige da od postojeće razasute građe formira novu posebnu knjigu nije bio ni malo lak, iako smo uvereni da bi taj poduhvat, da se na njega u ono vreme odlučio sam Sveti Jovan, bio mnogo bolje obavljen, odnosno, da bi on sam postojeće spise mnogo bolje, celishodnije i svrsishodnije uobličio i sistematizovao u posebnu knjigu. No, kako bilo da bilo, i ovakvo izdanje nudi neiscrpnu riznicu pouka, saveta, tumačenja, molitava i sozercanja. A sve to za osnov i temelj ima lično, živo iskustvo samog Svetog Jovana Kronštatskog, što daje posebnu dimenziju koja proishodi iz svetačkog autoriteta autora spisa, od kojih je i sačinjena ova knjiga.
Imajući u vidu sve specifičnosti u vezi nastanka ove knjige nalazimo za potrebno da iznesemo sledeće napomene: iako u svom drugom delu knjiga sadrži ne mali broj molitava zbog čega je od ruskog izdavača cela knjiga dobila naziv „Molitvoslov“, imajući na umu celokupni kontekst i strukturu sadržaja smatramo da bi najodgovarajući naziv knjige bio „Misli o molitvi“ kao što smo i stavili u ovom srpskom izdanju. U tom kontekstu bitno je još napomenuti da knjiga ne predstavlja molitvenik po kome bi se moglo obavljati molitveno pravilo, već navedene molitve bi se mogle uzeti kao dopuna ličnom, od duhovnika blagoslovenom, pravilu. Vrlo važno je napomenuti da knjiga koja je pred nama ne predstavlja štivo čiji bi se pojedini odeljci mogli odvojeno i nerasudljivo tumačiti i u svom svakodnevnom životu primenjivati, ne imajući u vidu celokupan sadržaj koji se nalazi u ovoj knjizi. Na primer, u podnaslovu O jutarnjoj molitvi navedena je jedna molitva Svetog Jovana no to ne znači da se time obavlja i završava jutarnje molitveno pravilo, što se vidi iz drugih odeljaka u kojima se po mogućnosti preporučuje dugotrajna i neprestana molitva uz reči „Gospod ne ostavlja one koji se trude i dugo stoje za Njega i srazmerno obilju istinskih reči njihovih molitava, šalje u njihovu dušu obilje duhovne svetlosti, duhovne topline, mira i radosti… a ako ko ne može da izdrži duge molitve bolje je da se moli kraće, ali sa vatrenom dušom“.
Slična napomena važi kada je u pitanju podnaslov o Večernjem pravilu gde stoji: „Kako lako i brzo može da nas spasi Gospod! U tren oka, neočekivano, neprimetno. Često sam u toku dana bio veliki grešnik, a uveče posle molitve, odlazio sam na počinak opravdan i belji od snega blagodaću Duha Svetoga…“ Ovde treba znati da Sveti Jovan kao čovek koji je udostojen velikih blagodatnih darova Božijih smatra sebe velikim grešnikom u onim danima u kojima je, po merilima običnog sveta, počinio i sitne grehe u mislima i osećanjima. Takođe u vezi sa ovim treba imati u vidu i druge odeljke u kojima svetitelj podstiče i sebe i sve ljude na neprestano izvršavanje zapovesti Božijih i straženje nad svojom dušom, srcem, umom i celokupnim bićem, živeći i krećući se neprestano u Bogu (sr. D. Ap. 17, 28), predajući ceo svoj život volji i govoreći: „Jer je meni život Hristos a smrt dobitak“ (Fil. 1, 21). U svetlu tih reči mogu pravilno da se razumeju i prethodno navedene reči „kako lako i brzo može da nas spasi Gospod“… U tom smislu mogu i da se razumeju i navedene reči: „Snaga molitve je, na primer, otvarati i zatvarati nebo, pretvarati oganj u rosu…“ a na drugom mestu kao da pojašnjava pa kaže: da onaj koji se moli Gospodu, Majci Božijoj, Anđelima i Svetiteljima treba pre svega da se pobrine o ispravljanju svog srca i svog života i da im podražava, a zatim dodaje: „budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36); budite sveti jer sam ja svet“ (1 Pet. 1, 16). Takvih i sličnih primera moglo bi se navesti još, no za sve njih važi ista napomena, ništa ne odvajati od celokupnog sadržaja i tako donositi pogrešno tumačenje onoga što je ponuđeno kao sredstvo za duhovno uzrastanje, usavršavanje i spasenje.
Posebna zanimljivost koja se može primetiti pri isčitavanju ove knjige, iako se svi odeljci odnose na molitvu, jeste ta da ti odeljci obiluju mnogobrojnim i različitim savetima i uputstvima o neprestanoj molitvi, o istinitosti molitve, iskrenosti, usrdnosti, istrajnosti, veri, sumnji, maloverju, o srcu, vatrenosti duše, revnosti, predanosti Bogu, smirenosti, pokajanju, praštanju, trpljenju, poslušnostima, samoprinuđivanju, o spletkama demonskim, o ubrzanoj ili sporijoj molitvi, o dužoj ili kraćoj molitvi, o molitvi svojim rečima ili za sve ljude, o molitvi pred ikonama, o ljubavi prema Bogu i čovekoljublju itd. Pa bi se moglo pomisliti: ko to sve može da ima na umu za vreme molitve, u jednom trenutku ili magnovenju?!
To sve pisano u dugom vremenskom periodu predstavlja duhovno neprocenljivo blago koje nam kao kakvi svetionici ukazuju put, kada nas vitlaju bure različitih iskušenja, ka jedinoj sigurnoj luci Gospodu našem Isusu Hristu. Dakle prema čovekovim različitim stanjima i unutrašnjim duhovnim raspoloženjima, shodno trenutnim potrebama, može se pribegavati jednoj ili drugoj pouci. Otuda se nekada stavlja akcenat na veru, nekada na smirenje… a nekada na ljubav.
Znajući da je i naše pokolenje gladno i žedno Boga živoga ali i raslabljeno i izloženo mnogobrojnim iskušenjima i sablaznima predlažemo vam ovu knjigu ne na čitanje nego na isčitavanje želeći vam makar deo one revnosti, usrdnosti, radosti, ushićenja i oduševljenja kojim je disao Sveti Jovan Kronštatski. Neka bi Bog zastupništvom Svetog Jovana koji je svim srcem i svom dušom služio svome Gospodu prinevši se na žrtvu živu i nas udostojio Carstva Nebeskoga gde nema tuge, bolesti i žalosti. Amin.
 
O Krstovdanu
septembra meseca 2003. godine
Recenzent

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *