NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MISLI O MOLITVI

MISLI O MOLITVI

 

MISLI O MOLITVI
 

 
Radi uspeha molitve, onaj koji se moli,
treba da se upodobi onom, kome se moli
 
Kao što loš čovek, prilazeći sa molbom dobrom, krotkom i smirenom čoveku, radi boljeg uspeha svoje molbe, sam se stara da se upodobi njemu, tako i hrišćanin, pristupajući molitvom Gospodu ili Prečistoj Njegovoj Majci ili Anđelima, ili Svetima radi uspeha svoje molitve, dužan je da se upodobi, po mogućnosti, Samom Gospodu ili Prečistoj Njegovoj Majci, ili Anđelima, ili Svetima. I eto, u tome se sastoji tajna približavanja i brzog uslišavanja naših molitava.
Svi koji pristupate da ugađate Gospodu u molitvi naučite se da budete podobno Njemu krotki, smireni i iskrenog srca; da nemate u duši lukavstva, licemerstva; da ne budete hladni. Potrudite se da imate Njegov Duh jer ko nema Duha Hristova, on nije njegov (Rim. 8, 9), a Gospod upodobljenog i srodnog Sebi traži među nama, nekoga kome bi mogla da se privije blagodat Njegova. Znajte, da baš ni jedna reč ne propadne u molitvi, ako se govori od srca: svaku reč Gospod čuje i svaka reč je kod Njega na vaganju. Nama se ponekad čini, kao da naše reči samo uzaludno ječe kroz vazduh, razležu se kao glas vapijućeg u pustinji; ne, ne! Potrebno je znati, da nas Gospod u molitvi razume, ako tako može da se kaže, tj. naše reči tačno tako kako sebe razumeju savršeni molitvenici, jer čovek je ikona Božija. Gospod odgovara na svaku želju srca, izraženu ili neizraženu rečima.
Moleći se Bogu, imajte na umu, da Bog ima tri Lica, a kako je On Lice i Lica, to On u beskonačnosti ima sva ta savršenstva, kakva mi možemo da zamislimo u nekakvom najsavršenijem, po blagodati Božijoj, čoveku, na primer u Presvetoj Djevi Mariji, u Nikolaju Čudotvorcu, u Jovanu Zlatoustom, u apostolima, prorocima, ispunjenim Duhom Božijim. Čovek je lik Božiji i podobije Božije; po savršenom liku može Delimično da se rasuđuje o Prvoliku, kakav je On; sve su bolji, privlačniji naši pogledi srca i srdačno raspoloženje u čoveku od Boga, od Sina Njegovog i od Duha Njegovog. Na primer, Sv. Nikolaj je bio i jeste sastradalan i milosrdan prema ljudima po blagodati Vožijoj. On je uvek, i danas dobroposlušan onima koji ga iskreno prizivaju, po onom istom milostivom srcu, koje je on imao za života i danas ima po blagodati Božijoj. Prema tome, zar nije i Sam Gospod Bog sastradalan i milosrdan, i koliko sastradalniji i milosrdniji? Beskonačno više, koliko je Sam beskonačno viši i od Sv. Nikolaja. Ili uzmi apostola Pavla. Kakva čovekoljubivost u srcu apostola! O slugi Filimonovom on govori gospodinu: ti Ga, to jest, moje srce primi (Flm. 1, 12). Koliko je ljubavi u tim rečima! A kakva ljubav diše u njegovim poslanicama! Srce naše postade široko, govori on Korinćanima, vama nije tijesno u nama (2. Kor. 6,11-12). On je opisao u jednoj poslanici u čemu se sastoji ljubav Božanstvena. Čitajući taj opis, osećaš da je apostol na delu ispunio sve ono, što je napisao o ljubavi. Ali odakle ta ljubav u apostolu, ranijem gonitelju i uvreditelju Hristovom, koji je,ulazio u kuće i vezivao muškarce i žene, predajuđi ih nemilosrdno u tamnice (Dap 9, 11; 22, 4; 26, 10-11)? Od Gospoda, istočnika ljubavi. On Jedini je večna i beskrajna Ljubav, koja Sobom obuhvata sva stvorenja.
Onaj, koji se moli Gospodu, Majci Božijoj, Anđelima i Svetima, treba, pre svega, da se pobrine o ispravljenju svoga srca i svoga života, a potom da im podržava, kao što je napisano: budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36); budite sveti, jer sam Ja svet (1. Pt. 1, 16; Lev. 19, 2); Oni, koji se mole Majci Božijoj, treba da podražavaju Njenom smirenju, nepojmljivoj čistoti, predanosti volji Božijoj (na primer, kada vidiš neistine) i trpljenju; oni, koji se mole Anđelima, treba da razmišljaju o gornjem životu i da se brinu
o duhovnosti, odbacujući postepeno telesnost i telesne strasti, a takođe o plamenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem; oni, koji se mole Svetima, treba da podražavaju njihovu ljubav prema Bogu i preziranje sveta odnosno njegovih sujetnih bogatstava, njihove molitve, uzdržanje, nesticanje, trpljenje bolesti, muka i iskušenja, njihovu ljubav prema bližnjem. U suprotnom, molitva će da bude bijenje vetra.
Osnova molitve je stremljenje lika ka Prvoliku, kao sličnog sličnome.
Kad budeš molio od Boga duhovne darove, kao na primer premudrost, veru, nadu i ljubav, krotost i smirenje, tada se seti da si obraz i podobije Božije, da je tvoja duša kao neki otisak Božanstva, i svo bogatstvo duše nalazi se u Bogu, kao u riznici (Riznice dobara), odakle mi možemo da crpimo svako duhovno dobro molitvom vere i trpljenjem i očišćenjem sebe od svake nečistote. Govori Gospodu: moj ograničeni duh je izašao iz Tvog beskrajnog svesavršenog Duha; evo ja sam bedan, Vladiko moj, mudrošću i razumom, ili verom, nadom i ljubavlju, krotošću i smirenjem; pogledaj na želje srca moga i daruj mi Tvoju premudrost, veru nepostidnu, nadu pouzdanu, ljubav nelicemernu (8 molitva jereja na jutrenju).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    Osećate li neku silu iz reči Svetog Jovana u tekstu ove knjige, u svakom redu, u svakom slovu?
    „Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti?
    I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. “ O, Bože, kako snažno i lepo rečeno, tačno i jednostavno.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *