Мисли и искушења

Питање:
Зашто кад читам св. Јована Лествичника у неким тренуцима не могу да разлучим кушање демона од потреба и наваљивања страсти које нам тело намеће, па некако постоји танана нит између те две врсте проблема тако да се у једном тренутку чини као да не постоје демони (што је нелогично) , већ само страсти а демони су као зле људске мисли! Самим тим почео сам да схватам људе који говоре не постоји ђаво то је само зло у људима! Дођем до закључка да човек има два непријатеља, тело и демоне! На моју жалост, нисте ми одговорили на један проблем иако сам инсистрирао на томе, мада донекле и разумем да је корен мог проблема дубок и тешко разумљив, зато вас молим да ми препоручите неко искусног духовника у Србији који би могао да разреши моје проблеме (били су око монашења) . Мисли су ми уперене ка оцу Јовану, настојатеља манастира покрова Богородице у Лесју!
Бошко


Одговор:
Драги Бошко, Наш анђео чувар, а понекад и Сам Господ, највише говоре човеку преко његове савести. Многим другим људима и женама Господ преко анђела шаље помисао да би требали да учине ово или оно. Људи такве помисли сматрају својима, обично их не разликују и сматрају да је то просто њима пало на памет. На жалост, и непријатељ човека ђаво, убацује своје сугестије и „рекламе“ које обичан човек сматра својим мислима, јер не разликује шта од кога или чега долази. Ипак, то није суштина проблема. Без обзира одакле мисли и осеħања долазила, са које стране и из ког извора, нама је дан морални закон и критеријум по коме знамо шта је добро а шта не, и то треба да примењујемо. Ради нашег духовног здравља, ради Бога и наше душе, као и нашег вечног спасења, ми избегавамо и одбацујемо лоше сугестије у нашем уму и срцу (осеħањима) , без обзира одакле оне долазиле. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *