МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
97. Писмо
Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита:
Како је то Бог унутра у човеку
 
Питао си некога: где је Бог? И добио си одговор, да је Бог унутра у теби. Па се чудиш тој речи: како то? Онако, од прилике, као светлост у соби, или као огањ у пећи. Онда када будеш осетио Бога у себи, ти ћеш осећати и знати, да је Он у теби, али нећеш моћи лако то другоме објаснити. Него ћеш тражити слике и прилике у природи, па ћеш рећи другоме као и ја теби што говорим: Бог је у мени као светлост у соби, или као огањ у пећи, или као ваздух у плућима, или као живот у живом створењу, или као сила и љубав и мисао унутра у човеку. Наравно, ово су само слике и уподобљења, и све ово не може изразити оно што осећа човек, када се Бог усели у њ пуноћом Својом. Апостол Божији, наш духовни отац Павле, жели вернима – да се испуните сваком пуноћом Божијом (Еф. 3, 19). Бог дејствује изнутра из човека на два начина: помажући или владајући. Помажући Бог дејствује у човеку средње или нејаке вере, који се сећа Бога понекад и само донекле држи заповести Његове. Бог га не оставља, јер и он сасвим не оставља Бога. Владајући пак дејствује Бог у човеку велике вере, који је широм отворио врата душе за Створитеља свога. А стоји написано: ко отвори врата, ући ћу к њему (Откр. 3, 20). Такав човек не узда се у себе ништа него све само у Свевишњега. Он осећа присуство и дејство Духа Божијега у себи и има велику љубав према Господу своме. А ономе ко љуби Бога обећао је Христос, да ће се Бог у њ уселити. Ко има љубав к мени, држаће ријеч моју, и отац мој имаће љубав к њему, и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се настанити. Никако нећеш моћи ово појмити, ако заборавиш, да је Бог дух, који може свуда ући и све проникнути по Својој сили и вољи. Он је високо над свима тварима, слично сунцу што је високо над земљом но светлошћу својом може да уђе свуда где је отворе-но. Као што каже апостол; један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама (Еф. 4,6). Ово пише о светим и верним.
Али када неко одбаци Бога и почне ружно мислити и говорити против Бога, и Бог њега оставља. Као кад би неко зазидао прозоре на одаји и спречио светлост да уђе и осветли. Самовољном цару Саулу рекао је пророк Божији Самуило: одбацио си ријеч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио… И дух Господњи отиде од Саула. Но и кад Бог напусти душу једног упорног човека, Он дуго не престаје да дејствује на њ споља, онако како дејствује на воду и камен и дрво. Но ако човек остане упоран и богоборан до краја и никако се не покаје, тада Бог допушта злом духу да уђе у њега. Као што пише за Саула, када га остави дух Господњи: и узнемираваше га зао дух од Господа. Или као што пише, још црње, за Јуду издајника: уђе у њега сатана.
Такви људи, који се дижу против Бога, наравно, не могу никад осетити Бога у себи, нити рећи: Бог је унутра у нама. А они који Бога љубе, и желе Га, и траже, и моле Га да дође – они осећају Бога у себи, и они могу рећи: Бог је унутра у нама духом Својим Светим. Благо таквим светим душама, јер ће вечно царовати у царству Христовом. Као што је и обећао Господ онима који Њега љубе говорећи: узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја. Христос се роди!