MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
97. Pismo
Vojniku đačke čete Svetislavu K. koji pita:
Kako je to Bog unutra u čoveku
 
Pitao si nekoga: gde je Bog? I dobio si odgovor, da je Bog unutra u tebi. Pa se čudiš toj reči: kako to? Onako, od prilike, kao svetlost u sobi, ili kao oganj u peći. Onda kada budeš osetio Boga u sebi, ti ćeš osećati i znati, da je On u tebi, ali nećeš moći lako to drugome objasniti. Nego ćeš tražiti slike i prilike u prirodi, pa ćeš reći drugome kao i ja tebi što govorim: Bog je u meni kao svetlost u sobi, ili kao oganj u peći, ili kao vazduh u plućima, ili kao život u živom stvorenju, ili kao sila i ljubav i misao unutra u čoveku. Naravno, ovo su samo slike i upodobljenja, i sve ovo ne može izraziti ono što oseća čovek, kada se Bog useli u nj punoćom Svojom. Apostol Božiji, naš duhovni otac Pavle, želi vernima – da se ispunite svakom punoćom Božijom (Ef. 3, 19). Bog dejstvuje iznutra iz čoveka na dva načina: pomažući ili vladajući. Pomažući Bog dejstvuje u čoveku srednje ili nejake vere, koji se seća Boga ponekad i samo donekle drži zapovesti Njegove. Bog ga ne ostavlja, jer i on sasvim ne ostavlja Boga. Vladajući pak dejstvuje Bog u čoveku velike vere, koji je širom otvorio vrata duše za Stvoritelja svoga. A stoji napisano: ko otvori vrata, ući ću k njemu (Otkr. 3, 20). Takav čovek ne uzda se u sebe ništa nego sve samo u Svevišnjega. On oseća prisustvo i dejstvo Duha Božijega u sebi i ima veliku ljubav prema Gospodu svome. A onome ko ljubi Boga obećao je Hristos, da će se Bog u nj useliti. Ko ima ljubav k meni, držaće riječ moju, i otac moj imaće ljubav k njemu, i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se nastaniti. Nikako nećeš moći ovo pojmiti, ako zaboraviš, da je Bog duh, koji može svuda ući i sve proniknuti po Svojoj sili i volji. On je visoko nad svima tvarima, slično suncu što je visoko nad zemljom no svetlošću svojom može da uđe svuda gde je otvore-no. Kao što kaže apostol; jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama (Ef. 4,6). Ovo piše o svetim i vernim.
Ali kada neko odbaci Boga i počne ružno misliti i govoriti protiv Boga, i Bog njega ostavlja. Kao kad bi neko zazidao prozore na odaji i sprečio svetlost da uđe i osvetli. Samovoljnom caru Saulu rekao je prorok Božiji Samuilo: odbacio si riječ Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio… I duh Gospodnji otide od Saula. No i kad Bog napusti dušu jednog upornog čoveka, On dugo ne prestaje da dejstvuje na nj spolja, onako kako dejstvuje na vodu i kamen i drvo. No ako čovek ostane uporan i bogoboran do kraja i nikako se ne pokaje, tada Bog dopušta zlom duhu da uđe u njega. Kao što piše za Saula, kada ga ostavi duh Gospodnji: i uznemiravaše ga zao duh od Gospoda. Ili kao što piše, još crnje, za Judu izdajnika: uđe u njega satana.
Takvi ljudi, koji se dižu protiv Boga, naravno, ne mogu nikad osetiti Boga u sebi, niti reći: Bog je unutra u nama. A oni koji Boga ljube, i žele Ga, i traže, i mole Ga da dođe – oni osećaju Boga u sebi, i oni mogu reći: Bog je unutra u nama duhom Svojim Svetim. Blago takvim svetim dušama, jer će večno carovati u carstvu Hristovom. Kao što je i obećao Gospod onima koji Njega ljube govoreći: uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja. Hristos se rodi!